Албанска пропаганда усред Кнез Михаилове

У Београду ће бити постављен рад двеју Албанки „Визуелна изложба породице Богујевци“ о убиству у Подујеву. Незамисливо је да у Приштини освану слике о масакрима над Србима.

Изложба двеју Албанки о злочинима над Албанцима у Подујеву, која би требало да се одржи у Београду, уочи Светог Николе, 18. децембра, представља провокацију и бруталну пропаганду. Овакав догађај неће допринети помирењу, већ ће додатно увећати неспоразуме, јер је за приближавање двају народа потребно рећи истину и о злочинима над Србима. То се не чини.

Овако саговорници „Новости“ коментаришу најављену изложбу фотографија косовских уметница Саранде и Јехоне Богојевци, које су реконстуисале догађај из марта 1999, када је смртно страдало 19 житеља Подујева, албанске националности.

Изложба, чији ће домаћин бити Културни центар Београда, отвара и питање да ли би Срби могли да у Приштини организују изложбу о масакру српских жетелаца у Старом Грацком, или о убиству дечака на Бистрици у Гораждевцу, масакру српске деце у кафићу „Панда“ у Пећи, о погромима и егзодусима од 1999. године до данас…

• Овај догађај је провокација. С обзиром на околности и терор над Србима на КиМ овакве изложбе треба да се услове организовањем изложби о страдању нашег народа – каже за „Новости“ историчар Милош Ковић. – Треба предствити страдања од 1999. до данас, да не кажем од 1878, или из 1912, или изложбе о прогону Срба са Косова у Југославији. Такав догађај требало би организовати не само у Приштини, него и у Тирани која је данас центар Албанаца са Косова. Нисам сигуран да је то могуће.

Саучешће жртвама насиља увек се подразумева без обзира на нацију и религију, истиче наш саговорник, и залаже се за суочавање са злочинима над цивилима.

• Али мора се рећи да је скандалозан однос албанске већине на КиМ према Србима који данас тамо живе у гетима. Страшно је и ћутање Албанаца о трговини органима Срба. На Косову данас имамо сегрегацију Срба, али о томе се не прича…

Организовање изложбе у Београду о злочинима над Албанцима, према мишљењу историчара Момчила Павловића, представља вишеструки проблем:

• Помирење је неопходно и биће га пре или касније, али нема помирења без истине, разговора и комуникације. И Срби и Албанци морају да се суоче са сопственом истином, што значи да је потребан целовит приступ злочинима на Косову.

Павловић упозорава да би људи који желе да пацификују и релаксирају односе Срба и Албанаца морали да знају да извлачење једног злочина повлачи и причу о другом злочину.

Павловић пита – да ли је уопште замисливо да Срби у Приштини или широм Косова организују изложбе у којима су приказани злочини над нашим народом.

Ако желе да прикажу злочине над Албанцима у Подујеву, онда би организатори требало да направе исту такву изложбу у Приштини о злочинима у Старом Грацком, Пећи, Призрену… Где су Срби из Метохије данас? Нису сигурно отишли на одмор. У Душановом граду данас се Срби могу набројати на прсте једне руке. Анулирају се резултати етничког чишћења, а истичу злочини на другој страни. Организатори имају одговорност и морају бити свесни да приказујући један злочин отварају низ проблема.

Павловић сматра да би требало организовати изложбу о злочинима на Косову и Метохији од 1999. до данас и тај пројекат би требало да буде представљен и у Приштини, Београду, Вашингтону, Бриселу… како би се и западни свет упознао са оним што се Србима дешавало у последњих 14 година.

Социолог Љубиша Деспотовић сматра да ова изложба ни на који начин неће допринети помирењу Срба и Албанаца.

• Ово је пропаганда албанског режима и притисак да се Срби прикажу као народ злочиначке прошлости – истиче он.

Наш саговорник сматра да спремност да се такав догађај организјује у Београду не показује нашу демократичност и отвореност него немар да се заштитимо од бруталне пропаганде.

ЛИК АДЕМА ЈАШАРИЈА НА ДОРЋОЛУ

Изложба у Културном центру Беогарада неће бити прва албанска изложба у српској престоници. Када је Косово прогласило независност, 2008, у галерији „Контекст“ на Дорћолу одржана је изложба савремене албанске уметности. Тада је приказан дигитални принт са ликом Адема Јашарија, некадашњег вође ОВК, сучељеног са Ворхоловим Елвисом Прислијем. То је изазавало протесте и негодовања. Изложба је одржана и у Новом Саду без инцидената.

А у Црној Гори, на Цетињском бијеналу 2004, албански уметник Алберт Хета извео је рад „Амбасада Републике Косово – Цетиње, Србија и Црна Гора“. На зграду бившег посланства Краљевине Србије постављени су табла, грб и застава Албаније. После великог медијског притиска и пошто је рад и физички оштећен, уклоњен је са изложбе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: