Алекса Шантић: Истинска љубав за ријечи не зна, она само пламти, силна, неопрезна
Не вјеруј у моје стихове и риме, кад ти кажу, драга, да те силно волим, у тренутку сваком да се за те молим и да ти у стабла урезујем име.
Алекса Шантић
Не вјеруј
Не вјеруј у моје стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим,
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезујем име.
Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави
И прелије срмом врх модријех крша,
Тамо гдје у грму прољеће лепрша
И гдје слатко спава наш јоргован плави,
Дођи, чекаћу те! У часима тијем,
Кад на груди моје приљубиш се чвршће,
Осјетиш ли, драга, да ми тијело дршће,
И да силно горим огњевима свијем,
Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна;
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!
*
Алекса Шантић
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
