Александром против Александра

Пише: Емило Лабудовић

„Неко је оклеветао Јозефа К“!

Колико је само пута ова култна Кафкина реченица (зло)употријебљена да би доказала или прикрила нечији гријех, прибијање на крст срама или судску Голготу по узору на ону Пилатову. Клевета, као последњи израз људске немоћи, пакости, злурадости или жеље и потребе за нечијом екскомуникацијом или елиминацијом, стара је колико и људски род и само се кроз вријеме пресвлачила у разне одежде. А често је у „Јозефа К“ упирано прстом без икаквог зазора, без маски и с нескривеним циљем.

Александар Вулин је оклеветан за сарадњу са Русима и стављен на црну листу непријатеља америчке администрације, за коју одвајкада важи неписано правило да је онај који је за или је уз Русију аутоматски против Америке. Кажем, оклеветан, јер су се у првом образложењу Вулиновог распињања наводили веома нечасни разлози, образложени дјелатношћу из сфере најцрњег организованог криминала. Али, кад је изостала очекивана реакција званичног Београда, који не само што није безглаво прихватио америчке инсинуације већ је директно указао да је ријеч о клевети у функцији прикривања правог мотива. Најдиректнији је био предсједник Србије, Александар Вучић у чијој су лаконској опсервацији да је „дрога нађена у Бијелој кући а не код Вулина“ садржани сви одговори на све америчке лажи и клевете којима Вашингтон и савезници му настоје да уцијене Србију и натјерају је да клекне на кољена.

Они који познају Александра Вулина знају да је он, прије свега, ни амерички ни руски него – свој. Човјек чврстих увјерења лијеве орјентације и човјек који држи до ријечи а то значи и до себе. Доказани патриота који је интересе одбране државне части и достојанства, слободе и независног пута Србије ставио испред и изнад свих својих личних и политичких интереса. Као доказани патриота, Александар Вулин никада није скривао, прије свега, коректан став према Русији, њеном историјском односу према Србији, њеној помоћи у кључним моментима, а њих је у протеклим деценијама било и превише. Из тог угла посматрано, а поготово из визуре већ поменутог америчког језуитског става, Вулин би се дао сврстати у ако не руске а оно свакако у проруске људе. Али, то не само да не одговара истини и отворена је клевета већ представља својеврстну увреду и ниподаштавање његовог личног и политичког дигнитета. Јер, Александар Вулин је, прије свега и изнад свега, свој човјек и Србин од главе до пете, са свим оним што тај статус значи!

Александар Вулин, осим „гријеха“ према америчком захтјеву за унисоно непријатељство према Русији, носи још један, за „амере“ у овом тренутку можда и тежи: он је из реда оних Срба са дигнитетом, људским и политичким, који чврсто стоје уз предсједника Вучића и његову државну политику. А то у Вашингтону не праштају. Зато је, у арсенал притисака свих врста и боја на Србију и њено неприклањање европском пузању пред Америком, уврштен и овај. По принципу да, кад већ не могу наћи мрљу у Вучићевој биографији и његовим актуелним државничким потезима онда ваља што више оцрнити његове најближе сараднике. Јер, у нашем народу још увијек је на цијени она: „с ким си, онакав си“

Рећи за Александра Вулина да је на страни Русије није ни лаж ни клевета, али је само пола истине. Јер, да поновим: Вулин је на страни Русије зато што је прије свега на страни Србије, њених државних и стратешких интереса, њене независности и њене, не на последњем мјесту, државне части и достојанства. А Америка од свих категорија сарадника признаје само слијепе послушнике, спремне да, како је то својевремено формулисао њен бивши државни секретар, Ворен Кристофер, „у сваком тренутку изврше сваки амерички налог“! Александар Вучић и Александар Вулин, очигледно, нијесу из те категорије.

Неко (а зна се ко) је оклеветао Александра Вулина за оно што он никада није крио. Али, с друге стране, Александар Вулин веће признање и већу сатисфакцију за оно што часно и патриотски ради није могао да добије. Јер, очито је: непријатељ га мрзи али га још више цијени, а они домаћи „бранитељи“ америчке визије Србије требало би да знају да су од америчких „непријатеља“ у горем и најгорем статусу само амерички „пријатељи“!

И још нешто: један од најприсутнијих и најотрцанијих наратива који вашингтонско – бриселска администрација жели да наметне овом простору јесте потреба да се по сваку цијену спријечи „канцерогени утицај Русије на Балкан“! По дефиницији, канцерогене материје (и њихов утицај) су оне које изазивају рак. Имао сам и имам част да Александра Вулина знам лично и да се са њим пар пута сретнем. И, мада при себи нисам имао Гајгеров бројач, никакав други до људски и српски „утицај“ нисам осјетио. И зато, сасвим на крају, једно питање, не толико за Америку колико за нас, Србе: да ли је посредни руски, Вучићев, Вулинов, „малигни“ утицај по Србију и Србе опаснији од оног којим су нас не тако давно, непосредно, обилно и крвнички, „даривали“ наши амерички „душебрижници и доброжелатељи“ касетним бомбама и осиромашеним уранијумом, због чега смо, кад је ријеч о обољењима од рака, на челу Европе?

Из свега овога, „Српска кућа“, а, убијеђен сам, и сви часни Срби, су уз двојицу Александра, а Вулиново стављање на америчку „црну лист“ чини част и њему и нама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: