Алексић: Заговорници асимилације Срба признају да су сви досадашњи пописи били лажни и пројектовани

Др Будимир Алексић сматра да је попис становништва, други од проглашења независности Црне Горе, изузетно важан догађај, јер ово је први слободни попис након Другог свјетског рата.

Алексић подсјећа да је попис требала да спроведе Влада Здравка Кривокапића 2011. године, али да она то није урадила јер није хтјела да се замјера бившој власти црногорских сепаратиста која се супротстављала одржавању пописа.

Сада су се створили формално-правни и административно-технички услови за одржавање пописа, и он је почео 30. новембра.

„Попис је, наиме, значајан из више разлога – за уврштавање у свјетску статистичку евиденцију, за укључивање у одређене међународне развојне пројекте, за разна научна истраживања, за бројна практична решења државног и друштвеног развоја која се темеље на подацима добијеним путем пописа становништва. Ту је и низ других решења која се базирају на подацима прикупљеним путем најсвеобухватнијег истраживања у простору – пописа становништва. Попис је, једноставно, неопходан да бисмо имали темељ за развој земље. Стратегија развоја сваке земље се гради на основу резултата пописа“ – каже Алексић.

Он је мишљења да су се грчевита настојања припадника бившег режима црногорских сепаратиста, а садашње опозиције, и њима лојалних НВО и појединаца – тзв. експерата, да се попис требао бескрајно одлагати, а ако већ не може да се одложи онда да се не прикупљају подаци о националној, религијској и језичкој припадности – могла протумачити и разумјети у свјетлости њихове политике и идеологије.

Наиме, Алексић је става да је бивши етнократски режим Мила Ђукановића раније планирао да путем етничког инжењеринга створи нову ситуацију у погледу националне структуре становништва, тј. да број националних Црногораца на попису буде изнад 50 одсто.

„То је, по њима, неопходно да би реализовали црногорски идеолошки пројекат чија је суштина у амбицији да се створи црногорска национална држава са што мање Срба у њој (за почетак испод 10 одсто, а потом – по Туђмановом моделу – испод 5 одсто)“ – каже Алексић и додаје да је бивши режим све своје политичке потенцијале био усмјерио у правцу постизања тога циља.

„И они то нијесу ни крили. Тако је бивша министарка Европских интеграција у Влади Мила Ђукановића, Гордана Ђуровић, потписнику ових редова, у једној телевизијској емисији запријетила ,,видјећете колико ће Срба бити на следећем попису“; а Срђан Дармановић, бивши министар ,,вањских“ послова је пројектовао проценат броја Срба на попису 2011, и у једном дневном листу написао: ,,Срба ће бити испод 20 одсто“. Челници бившег режима и креатори црногорског идеолошког пројекта су и онај антиуставни и дискриминаторни Закон о слободи вјероисповијести усвојен крајем 2020. године били веома промишљено темпирали управо у сусрет попису становништва, како би се препреденом политиком Срби свели на неку минорну бројку“ – подсјећа Алексић.

Он се дотакао и Ђукановићевог недавног гостовања на једној сарајевској телевизији, гдје је бивши предсједник рекао је да је ,,у току насилно посрбљавање становништва у Црној Гори које спроводе БИА и СПЦ, и да је бојкот једино решење“.

„Наводно, више не постоји демократски амбијент за слободно национално изјашњавање грађана; као да је под режимом последњег европског диктатора цвјетала демократија, и као да је свако изражавање народне воље било слободно и аутентично. Странке бившег режима су организовале чак и демонстрације против пописа, што је незабиљежен случај у свијету.“- наводи наш саговорник.

Такође, он је мишљења да су захтијевима за одлагањем пописа, заговорници асимилације Срба у ствари признали да су сви досадашњи пописи били лажни и пројектовани, „што је једина истина (дакле, од оног првог пописа у комунистичкој Југославији 1948., па до последњег, одржаног 2011., сваки попис у Црној Гори био је израз настојања да се број Срба сведе на минимум, са крајњим циљем да их уопште не буде на простору Црне Горе). Власт ДПС-а је (као и комунистичка власт након Другог свјетског рата) уочи сваког пописа, почевши од 1991. године, имала унапријед припремљене резултате.“

Како Алексић даље каже, противници одржавања пописа су дали све од себе да ,,докажу“ како је беспотребно изјашњавање о тзв. идентитетским питањима, игноришући елементарну чињеницу да су етно-културолошка обиљежја: изјашњавање о националној, односно етничкој припадности, матерњи језик и вјероисповијест изузетно важна питања у вишенационалним, мултијезичким и мултирелигијским заједницама, а таква је Црна Гора.

„Сви они који настоје да оспоравају или да релативизују значај етно-културних обиљежја, уствари, оспоравају друштвену стварност Црне Горе, тј. њену мултикултуралност“ – јасан је Алексић и додаје да је стога свака иницијатива да се приликом пописа становништва у Црној Гори не прикупљају подаци о националној и религијској припадности и о језику, политички неприхватљива, а стручно незаснована.

„Јер, познато је да се уставне, законске и међународне обавезе Црне Горе не могу имплементирати без релевантне и валидне статистике становништва по националној припадности. Затим, изјашњење грађана на попису становништва о својим етно-културолошким обиљежјима је њихово неотуђиво демократско и људско право, и то право им не може нико ускратити“ – поручио је Алексић.

Он је децидан да је један од приоритетних задатака сваке демократске владе да на попису становништва обезбиједи слободно изјашњавање сваког појединца о националној припадности, матерњем језику и вјероисповијести, а ко не жели да се о тим питањима изјасни – не мора.

„Оно чега се још плаше врховници ДПС-а и функционери њему блиских странака бившег режима јесте утврђивање њиховог имовинског стања. Све индиције указују да челници тих партија и њима блиски људи на своје име или на име блиских чланова породице имају укњижено власништво на више десетина некретнина“ – закључује Алексић.

Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: