Алкохол један од водећих фактора ризика по здравље

Употреба алкохола представља један од водећих фактора ризика по здравље, с изразитим утицајем на смртност и оболијевање, казали су из Института за јавно здравље (ИЈЗ) додајући да је важно континуирано спроводити превентивне мјере с циљем смањења штетних посљедица конзумације алкохола.

Из ИЈЗ су казали да се сваке године 2,6 милиона смртних случајева приписује алкохолу, при чему су мушкарци у значајно већем ризику од жена.

Наводи се да већина смртних исхода повезаних с алкохолом односи на незаразне болести, првенствено кардиоваскуларне и малигне болести, али да значајан дио морталитета чине и повреде и заразне болести.

– Посебно забрињавајуће су посљедице конзумације алкохола међу младима – рекли су из ИЈЗ.

Они су навели да у популацији од 20 до 39 година, чак 13 одсто свих смртних случајева може се повезати с алкохолом.

– Када је глобална потрошња алкохола у питању, седам од десет земаља с највећом потрошњом по глави становника припада европском региону Свјетске здравствене организације (СЗО) – додаје се у саопштењу.

Наводи се да ефекти конзумације алкохола не утичу једнако на све друштвене слојеве и додатно продубљују здравствене неједнакости.

– Особе из социјално угрожених група имају веће стопе смртности и хоспитализација повезаних с алкохолом, јер су посљедице по здравље озбиљније у тој популацији у поређењу с имућнијим конзументима – рекли су из ИЈЗ.

Из те здравствене установе су навели да алкохол значајно доприноси развоју широког спектра болести и стања.

Алкохол је, како су истакли, потврђени узрочник преко 200 различитих обољења, док најмање 30, попут алкохолне болести јетре, феталног алкохолног спектра поремећаја, алкохолног панкреатитиса и тровања алкохолом, не би постојало без његове конзумације.

– Токсични метаболити алкохола, попут ацеталдехида и сирћетне киселине, ремете ћелијски метаболизам и оштећују виталне органе, укључујући мозак, јетру и срце, што временом доводи до озбиљних функционалних и органских оштећења – каже се у саопштењу ИЈЗ.

Наводи се да посебну забринутост изазива улога алкохола у настанку малигних болести.

Из ИЈЗ су указали на то да је Међународна агенција за истраживање рака алкохол класификовала као канцероген Групе 1.

Како су навели, преко 200 милиона људи широм свијета изложено је повећаном ризику од развоја рака због употребе алкохола који је одговоран за 4,4 одсто дијагностикованих карцинома и 401 хиљада смртних случајева годишње.

– Поред физичких посљедица, алкохол има и снажан утицај на ментално здравље, повезан је с депресијом, анксиозношћу и емоционалном нестабилношћу – казали су из ИЈЗ.

Они су додали да алкохол доприноси насиљу у породици, смањеној радној продуктивности и нарушавању социјалних односа.

СЗО, како су рекли из ИЈЗ, наглашава да не постоји безбједан ниво конзумације алкохолних пића.

– Свака унијета кап представља ризик по здравље, а дугорочне посљедице обухватају широк спектар физичких, менталних и друштвених поремећаја – каже се у саопштењу.

Наводи се да студије које сугеришу могуће заштитне ефекте често не узимају у обзир све релевантне факторе, док тренутни научни подаци не показују постојање прага испод којег се не јављају штетни ефекти алкохола на здравље.

– Кључно је континуирано подизање свијести јавности, спровођење превентивних мјера и креирање дјелотворних јавноздравствених политика с циљем смањења штетних посљедица конзумације алкохола – поручује се у саопштењу.

Из ИЗЗ су навели да су истакнуте здравствене информације о повезаности алкохола и рака на етикетама алкохолних пића, оснаживање здравствених радника кроз стручне едукације које би им омогућиле да с повјерењем информишу пацијенте о тим ризицима, као и повећање опште свијести у друштву о тој важној теми, најзначајније препоруке за смањене утицаја алкохола на здравље.

Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: