Алтерна(ра)тивне истине

Пише: Сибин

Током пандемије, владавине вируса ковид19 и самоизолације у страху и дрхтању, на некој провизорној врсти алтерна(ра)тивне сцене инсталиран је био, као скуп „јавних знања“, омасовљени лик Ден Брауна, као носилац приче о – подземној педофилији, дубокој држави, успону сатанизма, и крају неолиберализма који на велика врата улази са Тачеровом и Реганом, итд… (Бијаше се развила ријеч и о хапшењима недодирљивих моћника, у које спада перформанс М. Абрамовић до интелектуалца и свјетског филантропа Била…)

Дан након, ипак, на „ФОРБС“ листи, читамо: од Гејтса до Цукерберга па све до Џеф Безоса, они који су имали, придодало им се (још неколико милијарди), они који нису имали, одузело им се и оно што немају!

Овако: неурачунљиви капитализам одузима нам и оно што бисмо у некој далекој перспективи можда могли имати. Увијек већ из сваке кризе коју вјештачки креира и реално експлоатише, капитал излази јачи и строструко немилосрдни…

Иза, рецимо на неком мистичном извору гдје би се дала претпоставити некаква истина, не постоји ама баш ништа, до нашег очајничког учитавања смисла у овај обезглављени и антихумани поредак. У есеју Н. Клејн између осталог наилазимо и на следеће „Људска бића су биолошка опасност, машине то нису!“ (У потпису: Ануџа Соналкер)

Дакле, радник будућности биће обезбићена, отуђена и програмирана машина која као таква заиста представља идеал максимално експлоатисаног кода по мјери нељудског капитализма. Битан је профит, не планета!

Капитализам комуницира још једино са собом…  Чак је и у ову забитојебину допутовало капиталистичко научавање које из – девастирања природног добра исцрпљује профит.  Отуд се власт намерачила уцијевчити ријеке, како би даноноћно капао профит који ће се множити сам од себе… – (Има у капитализму и једна фантастична црта која га регенерише иако му се отфикари глава или реп. Да – капитализам није ни жив ни мртав, кантовски речено, он је: „немртав.“ Неуништив и увијек битно испред, сама трансформација будућности што долази као велики, гигантски рад негатора свега у шта полажемо вјеру да мора бити боље сјутра у знаку ослобађајућег смисла.)

Убрзање се материјализује у урбанизацији, тако да је брзина капитала као и његова свестрана слобода, једина брзина и слобода за коју данас уопште знамо. У том смислу: путује и комуницира још једино капитал, дочим друго дрежди у његовој несагледивој сјенци…

Међутим, погрешно би било мислити како капитал садржи ишта од истине, прије да је савршен рад илузије на коју смо сви, без остатка, заувијек упућени.

Будућност (већ) припада богатима!

Прочитајте ЈОШ:

Реторика за почетнике

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: