Алтинбаш за ИН4С: Израел спонзор тероризма, Турска све даља од НАТО, а ближа Русији и Кини

Са Озгуром Алтинбашем турским новинаром, дописником дневних новина Ајдинлик, сам се упознао прољетос на Донбасу. Током заједничког боравка на Запорожју, када смо уочи почетка украјинске контраофанзиве заједно интервјуисали губернатора Јевгенија Балицког и обишли борце добровољачког батаљона „Павел Судоплатов“ могу да кажем да смо постали и пријатељи. Дошла су изгледа таква времена да је нама Србима лакше спријатељити се са Турцима, него са Западним Европљанима за које смо деценијама живјели у илузији да су нам савезници.

Озгур не крије да је пријатељски настројен према Србима, и да је Београд за њега један од најљепших градова које је посјетио. Студије новинарства иначе је завршио у Пекингу на кинеском језику, а у домовину каже да га је вратила средњошколска љубав са којом би ускоро требао и да се ожени. Са задовољством је прихватио разговор на актуелне теме почевши од израелско-палестинског конфиликта, преко односа Турске са глобалним силама, па до српско-турских односа за које каже да су „најбољи у историји“.

ИД: Турска и Израел су деценијама имали добре односе. Међутим, након почетка израелског напада на Газу, предсједник Ердоган је испољио изузетно оштру реторику. По Вашем мишљењу, да ли ће овај отворени сукоб Турске и Израела требало да остати у границама вербалног, или би могао да ескалира?

ОА: Тешка реторика нажалост не може много помоћи палестинском питању и не може ријешити проблем. Мишљења сам да земља попут Турске, која има значајан војни, политички и економски утицај у региону, треба да предузме неке конкретније кораке. Односи између Турске и Израела су нестабилни.

Турска јавност сада види Израел као пријетњу и због тога предсједник Ердоган тражи да се констатује да ли они посједују нуклеарно оружје и утврди у ком обиму. Недавни нападима на Газу, наш однос је дошао до тачке лома. Ипак, Турска и Израел не могу да ступе у директан сукоб, јер за то би Израел морао директно да запријети Турској оружаном силом. Само у таквом случају би дошло до рата и то се неће десити. Међутим, Израел за нас представља претњу кроз терористичке организације које подржава у Сирији. Турска може да одговори Израелу тако што ће појачати своје операције против терористичких организација у Сирији које подржавају они.

ИД: Ви сматрате да Израел подржава терористичке организације у Сирији, можете ли бити конкретнији које?

ОА: Израел подржава курдске милитантне фракције који се боре у проамеричким „Сиријским демократским снагама“ и Радничке партије Курдистана. Такође агенти Мосада роварили су по Турској и десетине су ухваћене како прикупљају информације о Палестинцима који су боравили у нашој земљи.

ИД: Можете ли бити мало конкретнији о агентима Мосада и њиховим активностима?

ОА: Већина Мосадових агената је била арапског поријекла. Тим од 200 људи, којим координира турска обавјештајна служба, регистровао је 5 одвојених ћелија израелске тајне службе Мосад, од 15 људи, спроводи активности како против противника Израела у Турској, тако и против Турске. Све ћелије Мосадових агената биле су помно праћене око годину дана директним надзором и техничким обавјештајним методама. Утврђено је да агенти Мосада пратили палестинске студенте, чиме су се они бавили на универзитетима у Турској, а сакупљали су и информације какве су могућности и погодности турска влада и локалне самоуправе пружале Палестинцима. Мрежа Мосада, која се састојала од пет обавештајних тимова, претварала је прикупљене информације у класичне обавештајне извештаје, који су укључивали посебну обраду и затим их тајно слала званичницима Мосада у иностранство путем криптованих програма на Интернету. Мрежа је такође прикупљала и информације о неким удружењима и организацијама које дјелују у Турској и слала их званичницима Мосада. Овој добро организованој шпијунској мрежи за прикупљене информације Мосад је платио десетине хиљада долара и евра.
Хезболах се не плаши Израела и САД

ИД: Каква је ваша процјена како ће се сукоб Израела и Палестине завршити и да ли се може проширити и на друге земље Блиског истока?

ОА: Још увијек није јасно како ће се рат завршити и какав ће бити план за Газу након тога. У овом тренутку, Израел је укључен у рат за који се не зна какав ће бити исход. Циљ Нетањахуове владе је да потпуно уништи Хамас. Међутим, чак и израелски и амерички стручњаци знају да ХАМАС не може бити потпуно уништен, јер ХАМАС није само оружана формација, већ и политичка организација која представља 2,5 милиона људи у Гази. Да бисте елиминисали ХАМАС морате бисте побити све становнике Газе, а знамо да се то ипак неће догодити.
Кључно је питање ко ће управљати Газом када се заврши војна операција? Мислим да је план САД да Газу преда администрацији Махмуда Абаса. Међутим, Абасову администрацију можда неће прихватити народ Газе. ХАМАС и Фатах су политички ривали, а Палестинци су током рата негативно прихватили чињеницу да Фатах не учествује у рату и да су успоставили отворен дијалог са САД. Други план је био да се Газом управља са коалицијом коју чине Египат, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Јордан. Томе се успротивио египатски предсједник Абдел Фатах ел Сиси, који је рекао да његова земља неће учествовати у послератној администрацији Газе. Израел са друге стране жели да контролише Газу како би осигурао своју безбједност. Међутим, ово носи војне и економске ризике за Израел, јер када је Израел покушао исту ствар 90-их и суочио се са озбиљним герилским ратом.
Отварање новог фронта не би било добро за Израел и САД. Американци су то уосталом истакли много пута и веома су забринути за Хезболах, који је сада активно ратује са Израелом. Хезболах прави озбиљне проблеме, приморао је Израел подијели своје снаге и тако везао дио израелских борбених јединица за сјевер земље. Хезболах овом тактиком исцрпљује израелску војску. Свакако постоји и ризик да Хезболах поведе рат пуног у пуном капацитету, али то ипак ограничава озбиљна економска и политичка криза у Либану, то су околности које не погодују Хезболаху да крене у свеопшти рат. Ипак, Хезболах се не плаши рата, за разлику од Израела и САД који дијеле забринутост од тоталног сукоба са Хезболахом. Милиција Хезболах има озбиљан ракетни потенцијал и војнике оспособљене за герилски рат. Сјетимо се јула 2006, када је Хезболаху пошло за руком да практично побиједи Израел у копненом рату.

Турска неће напустити НАТО, али…

ИД: Може ли америчка подршка Израелу затегнути, па и радикално промијенити односе Анкаре и Вашингтона, па чак и Турске са Западом у цјелини?

ОА: Односи Турске са Западом драматично су се промијенили 2016. покушајем државног удара у Турској. Антизападно и антиамеричко расположење у Турској значајно је порасло током последњих година. Турска је послије покушаја преврата посебно побољшала своје односе са Русијом. Актуелна подршка САД Израелу урезаће се трајно у памћење турског народа. Ова подршка утиче и на односе Турске са НАТО-ом, а Турска полако постаје непожељна чланца НАТО. Пуна подршка западних земаља Израелу по палестинском питању утиче и на однос Запада и Турске у цјелини, на Западу је све више и антитурске реторике.

Да би радикално редефинисала своје односе са Западом Турска треба да напусти НАТО. Тек уколико би начинили такав корак, наш однос са Западом би добио другу димензију. Све док Турска остаје у НАТО-у, мислим да неће доћи до неће суштинске промјене у нашим односима са Западом, јер чланство у НАТО пакту подразумијева не само војне односе са Западом, већ и политичке и економске.

ИД: Постоје ли по вашем мишљењу реалне шансе да Турска иступи из НАТО-а?

ОА: У кратком року то није могуће са садашњом владом. Међутим у нашем друштву чује се све више гласова да Турска треба да напусти НАТО, а чак и амерички стручњаци пишу чланке о потреби да Турска напусти НАТО, јер жељом да води самосталну државну политику постајемо непожељна земља у НАТО пакту.

Односи са Русијом и Кином све бољи

ИД: Студирали сте у Кини, говорите кинески језик и познајете добро тамошње прилике. Да ли тензија у односима са Западом може да зближи Анкару и Пекинг?

ОА: Да, зближава нас, посебно то што се убрзано крећемо ка мултиполарном свијету. Турска може успоставити односе са силама ван Запада са којима може имати равноправније односе, од којих је Кина економски, а Русија војно најснажнија. То прати и економија, два од три највећа трговинска партнера Турске су управо Кина и Русија. Турска може да изађе из актуелне економске кризе успостављањем добрих односа са ове двије земље, зато што Запад пријетњом долара покушава да изврши притисак на Турску. Ја сматрам да би Турска требала да постане пуноправна чланица асоцијација као што су БРИКС и Шангајска иницијатива. Ове организације ће бити важне силе у мултиполарном свијету. Ипак неке тенденције су другачије, рецимо ситуација са новим министром финансија који нас економски се приближава Западу и то ствара негативну ситуацију за Турску.

ИД: Како коментаришете односе Русије и Турске, посебно контроверзне моментеж? С једне стране, имамо неувођење санкција и директан дијалог са Кремљом, а са друге, продају Барјактара, оклопних возила Кирпи и друге војне опреме Украјину, противно споразуму пуштање на слободу припадника неонацистичког батаљона Азов.

ОА: Турска је једина чланица НАТО-а која током рата није увела никакве санкције Русији и одбила је да прекине политичке контакте са Кремљом. То што су дронове Барјктар ​​и возила Кирпи отишли у Украјину није покварило наше односе са Русијом, јер су наше двије земље безбједносно и економски су зависне једна од друге. Током рата Русија је своју најзначајнију трговину обавља преко Турске, руски туристи љетују у Турској, а не могу у Европи. Другим ријечима, Турска представља „дисаљку“ за Русију. Међутим и Русија је Турској такође обезбиједила значајне економске погодности, нашу привреду је посебно растеретило руско прихватање одложеног плаћања природног гаса.

Иако је Бајрактар ​​изазвао напетост између Турске и Русије, то није би био фактор који је радикално промијенио наше односе. Сам Бајрактар ​​није оружје које може утицати на ток рата. Међутим, по мом мишљењу, Турска не би требало да продаје оружје Украјини, јер та земља није само пријетња Русији, већ и за Турској. Ако Украјина војно ојача и уђе у НАТО, то би створило безбједносни ризик за Турску у Црном мору. Гомилање НАТО трупа у Црном мору није у интересу Турске. Дакле, парадокс је да Турској као чланици НАТО пријети сам НАТО. Да би елиминисала ову пријетњу, Турска треба да успостави важан однос са земљом попут Русије, која има веома јаку војску и економију са једне и са друге стране спремност да са Турском сарађује на равноправним основама.

Србија за Турску важнија од Косова, Вучић наш пријатељ

ИД: Како коментаришете односе Србије и Турске. Анкаре има значајан утицај и на Косову, региону у коме је ситуација најнестабилнија у Европи?

ОА: Наши односи са Србијом су се значајно побољшали, посебно захваљујући пријатељској политици предсједника Александра Вучића. Србија је данас једна од ријетких земаља у коју турски држављани могу да уђу и без виза. Током недавне Ердоганове посјете Србији, потписан је низ важних споразума. Званична Анкара треба да се побрине да Косово не постане препрека у нашим односима са Србијом. Косовом са друге стране управља влада коју контролише Запад, чији стратешки циљеви нису пријатељски према Турској. Поред тога, косовска влада штити ФЕТО, следбенике Фетулаха Гулена, терористичку организацију која је покушала да изврши државни удар у Турској. О томе се не говори пуно, али то свакако утиче на однос Турске и Косова. Иако изгледа да је Косово пријатељ Турске, оно заправо води непријатељску политику против Турске. Даље, Косово није суверена држава и Турска треба да пази да њен однос са несувереном државом никако не поквари њен однос са важним партнером Србијом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: