Аманетом против аманета
1 min readПише: протојереј Јован Пламенац
Kада некоме оставите нешто у аманет, практично сте га заклели да то уради, или да то чува. Тако је, барем, код нас Црногораца.
Нећу оптерећивати овај текст компликованим односима црквених надлежности Рима и Цариграда на простору данашње Црне Горе још од кад је цар Теодисије, 395. године, западни дио царства дао млађем сину Хонорију, а источни старијем Аркадију. Евидентно је да је хришћанство овдје присутно још од првих вјекова након Христа.
Помјесна Српска православна црква на овим просторима постоји још од њеног осамостаљења, чији јубилеј 800 година ћемо прославити наредне године. Она није заживјела на пустолини, него на богатом хришћанском насљеђу.
За тих осам вјекова, наравно и раније, само Бог зна колико пута и у којим границама мијењана је политичка и војна управа на територији данашње Црне Горе. Такође, мијењана је и етничка структура становништва. Након Косовског боја, дошло је до радикалне промјене живља на овом подручју: народ са данашњег Косова и Метохије устукнуо је пред налетом Турака и потиснуо овдашње старосједиоце ка западу.
Територијално насљеђе данашње државе Црне Горе, тако, крајње је дискутабилно, исто као и крвно насљеђе њених житеља. У којој мјери Црна Гора у данашњим границама има везе са ранијом Црном Гором, Зетом, Диоклијом…? И што крвно имају данашњи становници Црне Горе са, рецимо, Дукљанима, па и Зећанима?
Али, неспорно је духовно, црквено насљеђе које баштини Црна Гора овог времена. Данас безмало двије трећине популације Црне Горе баштини православно духовно насљеђе, организационо уобличено у више епархија Српске православне цркве. Оно је њено основно идентитетско својство.
Владари на подручјима која обухватају данашњих непуних 14 хиљада квадратних километара површине Црне Горе, као и у осталом хришћанском свијету, зидали су цркве и манастире, своје задужбине. Такође, повељама су манастирима остављали земљу. Цркве је зидао и народ. Оне су народна жртва – лични труд и материјални прилог – за душе предака и здравље своје и свог потомства.
Ни владари ни народ цркве нијесу зидали као своје материјално добро, него као свој прилог Цркви. И остављали су их у аманет будућим генерацијама. Будуће генерације су их чувале и, када би их окупатори који су овуда харали палили и рушили, обнављале су их.
У ранијој Црној Гори Црква и Држава су живјеле у сагласју, једно вријеме и у симбиози. У вријеме црногорске теократије државом су управљали црквени поглавари, а након ње православље је било „државна религија“. У вријеме књаза и потом краља Николе Петровића, Митрополија цетињска, која је уз Карловачку митрополију сачувала континуитет Српске православне цркве након што је султан 1766. године издао ферман којим се Пећка патријаршија укида и потчињава Васељенској патријаршији, доживјела је процват. У то вријеме обновљен је велики број цркава и манастира.
Онда је дошла ’45. и Српска православна црква у Црној Гори опустошена је. Побијени су Митрополит и скоро сви свештеници, а многи храмови порушени.
Повратком митрополита Амфилохија у Црну Гору, његову отаџбину, Црква се поново расцвјетала, чак у пуно већој мјери него у вријеме књаза и краља Николе. Огроман број храмова је што обновљен што изграђен и народ је похрлио у њих.
Добро се сјећам, још нијесам био у мантији, умрла старица у Ријечкој нахији, родбина ми. Одем са оцем у „кућу жалости“. Поред врата поклопац од сандука и уз њега она шиљата даска на којој је било написано њено име и године рођења и смрти. На поклопцу плакат, са петокраком. Када сам ушао у њену собу имам што да видим: на сточићу поред кревета на којем је душу испустила икона, кандило и молитвеник. Њен син је био комуниста високог ранга. И када је умрла, његову идеологију њени потомци на њу су пројектовали.
Исту ту идеологију, која је покосила свештенство и храмове Српске православне цркве у Црној Гори, по својој суштини противцрквену, чак и богоборну, чија духовна надградња је данашњи црногорски либерализам, као вриједносни систем, на своје претке пројектују њени поклоници. Објесни у свом насилништву, они је пројектују и на моје претке. Прилог својих предака Цркви за покој душа њихових предака и здравље потомства, па и њихово, они представљају као своје материјално насљеђе или као материјално насљеђе Државе.
Та идеологија изродила је НВО „Аманет“, и то као њено оружје у обрачуну са аманетом предака православних житеља данашње Црне Горе, па и предака оних који су у међувремену превјерили.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Oče Jovane!?
Bojim se da ja nijesam prava adresa za Vaše opravdane primjedbe, svejedno “ feredže „!
( Koja svaka i svačija ona ima svoj razlog. A svaki je razlog, znate i sami, ono najkrupnije pitanje o kome nije zabrzano govoriti. Svaki je konkretan, poneki loš, a poneki i dovoljno dobar. )
Razumećete i zašto neću u polemiku sa Vama, svejedno tona koji mi se, moram priznati, ni malo nije svidio!
Opet, samo me napast, priroda ona s pravom ozloglašena, katunska ona, jednaka Vašoj – jedino me ona nesrećnica tera u sledeći pasus.
Samo zato ću da citiram onaj Vaš, i više nego neprecizan stav, koji mi je poslužio kao šlagvort, samo kao šlagvort i ništa više : “ I što krvno imaju današnjih stanovnici Crne Gore sa, recimo, Dukljanima, pa i Zećanima?“
Drago je meni, naravno, da ste se i Vi u Vašem komentaru komentara složi da ipak imaju! Čemu onda …
Dakle, ako sam ja, možebiti, neprikladnom intonacijom doprineo ovoj čudnoj nerazumici, ni Vi nijeste bez svakog učinka.Kako ja svakako nijesam imao bili kakvu, ni najdalju namjeru da Vam sporim suštinu teksta. Dobar on, nesporan u svakom smislu. Što se, kada su Vaši tekstovi u pitanju – skoro pa podrazumijeva!
Konačno, moja je invektiva belodano jasno bila upućena na onu „drugu“, suprotnu stranu! … I na Vaše, ne samo moje oponente. Moj polemički diskurs, ako ga je uopšte i bilo, u svakom je slučaju bio usmjeren suprotno od Vas! Utoliko više čudi Vaša reakcija, đe Vi nalazite za umjesno da izdvojite baš mene poimenično kao egzemplarni primjer nekonstruktivne kritike i nerazumjevanja sa Vama!?
Ne smeta to meni, jedini je problem što u tome ne prepoznajem valjan povod, makar i trunku elementarne ekonimičnosti. Đe Vi, a da ja ne znam ni kako ni zašto, trošite Vaše dragocjeno vrijeme i ostale resurse u sasma suprotnom pravcu od Vašeg, iskreno i mog, našeg zajedničkog interesa.
… Onda, neka ovoga puta, sve ovo, ova bespotrebna nerazumica, ide na moju dušu.
Moguća surenjivost, nije nam bježati od nje, ona svakako neće doprinjeti boljem razumevanju ljudi sličnih ili istih pogleda na svijet!
I sami kažete pravilno da sam, ne jedanput, branio Vaše stavove, ne Vas, nego Vaše stavove, koji su, ustvari, zajednički. Koji nas povezuju. Još i čvrsto vjerujem da Vi podobro znate da bih isto tako napadao Vaše stavove i tekstove, da sam za to imao bili kakav dobar razlog!
U svakom slučaju, zdravi bili oče Jovane! Svakako ste potrebniji, i ne samo ovom portalu, od mene. Dragocjeni.Vaš mirski angažman jednako je vrijedan, onom duhovnom, u čemu Vi svakako prednjačite. Krčite stazu, neka Vam je nazdravlje, ja sam Vam i lično zahvalan na tome. Uostalom, Vama Plamencu, to dakako i priliči!
I vjerujem da Vam na pamet ne pada da meni prječite pravo na sopstveno uvjerenje, kao ni slobodu da javno svejdočim svoje stavove i svoju istinu.
… Nijesmo klade oče Jovane, što bi rekao jedan veliki pisac – pa da se u svemu, uvijek i bespogovorno, slažemo i složimo!
Čemu!?
Računam, ljudi smo dobromisleći.
Kako je to i više nego dovoljno.
… I pišite, još i više pišite! Koliko uzmognete, pišite … Makar za toliko razgonite maglu u najljepšu srpsku Planinu! … Bogougodno, ljudima u korist.
I ne zamjerite, Djikan sam ja, svoj. I sa “ feredžom „, bogumi, i bež nje … Možda i neskroman, priznajem.
A ova mala “ raspra “ među prijateljima, i ona nas povjezuje, čak i da toga nijesmo svjesni!
Ljudi …
Пуно текстова сам објавио на порталу Ин4С. Само Бог зна колико објављених комената је било на њих. Ту су ме кудили и хвалили, углавном у складу са личним наклоностима према врједностима које сам у тим текстовима заступао. Али, у тим коментарима било је и конструктивних ставова.
Никада се нијесам уплитао у причу испод мојих текстова. Дакле, никада нијесам одговорио на неки коментар на мој текст. Добрим дијелом разлог томе је моја оскудица у времену, али основни разлог је што имам аверзију према комуникацији, посебно расправи, са гласовима који долазе испод фереџе.
Читајући те коментаре, примјетио сам да је пуно њих одраз неразумијевања мојих ставова. Не мало их је који су плод незнања читања.
Више пута сам био на искушењу да се огласим. Али, ето, истрпио сам. Већ видим да је, ипак, боље да се додатно потрудим и или појасним што сам рекао у тих око 4.000 карактера колико имам на располагању за колумну у „Слободи“ (коју Ин4С преноси) или укажем на неразумијевање текста. Дакле, преломио сам, убудуће ћу се јављати и у коментарима на моје текстове. Свакако, то ће бити само онда када има смисла.
Повод овом мом јавном придавању важности коментарима на моје текстове је коментар који потписује „Djikan“, неко ко је пуно пута бранио моје ставове. Сада он коментар почиње са „…Oče Jovane, krvna veza ne čini narod!“ Он је овај став образложио, са мог гледишта савим исправно. Некако тако бих и ја написао када би то била тема мога текста.
Овако, и поред све моје наклоности и благодарности „Djikanu“, ја не могу да видим какве везе његов коментар има са мојим текстом.
Znaš li ti ko si?
Ko si ti opšte!? Ajde pravo reči, pola će ti biti oprošteno!
To ti prvo, ne nama, sebi ti odgonetni, bravu da bi jedan. Poljoprivredniku u pokušaju! I poslušaj ti mene, biljke se ne primaju u neznavena. Traži ti sebi drugi posa’, blagoš meni.Nećeš se ti hljeba najesti od poljoprivrede, ne!
Ovi žbirski, provokatorski, ne ide ti loše, što jes’ jes’! Sukladan tvojoj poremećeno prirodi, rođen za takve ka’ ti. Još ćeš ti i da napreduješ jednog dana. Kako si počeo, karijera je pred tobom!
I nauči već jednom da se ne paćaš u ono što ne razumiješ!
Ne moraš ti znaš ono o čemu pojma nemaš!
Nije ti nužda da se vazde blamiraš, neznalice žbirski, jadi te znali!
Čak i da si škole učilo, malo bi ti to valjalo, kako si avetno rođeno!
Ogadićeš mi nauku, jadan!
Znanje je tebi protivno, drž’ se ti onoga u čemu si najbolji, moj ti savjet.
.. Laj, provociraj pa ti neće manjkati sendviča.
Blizu si i pride pive. Valaj si se ti dokazali, ili niko.
I Komljene … Skini mi se s k…. ! Imaš ti pametnija posla, jadan.
У вријеме књаза и потом краља Николе Петровића, Митрополија цетињска, која је уз Карловачку митрополију сачувала континуитет Српске православне цркве након што је султан 1766. године издао ферман којим се Пећка патријаршија укида и потчињава Васељенској патријаршији, доживјела је процват. У то вријеме обновљен је велики број цркава и манастира.
Recite, slobodno – bila je autokefalna, bas kao sto je i ustavom bilo precizirano, kasnije, u XX v., a ta ustavna odredba je, zapravo, izraz kontinuiteta u pogledu statusa crkve u Crnoj Gori. Vase zelje su legitimne, ali one se ne mogu pretpostaviti cinjenicama.
Na kraju, da je bila dio SPC, odnosno Pecke patrijarsije, i sama bi bila, kao dio crkvenog autoriteta kojem pripada, potcinjena Vaseljenskoj patrijarsiji, usla bi „u paket“ – nije, a Vi razmislite, zasto.
… Oče Jovane, krvna veza ne čini narod!
Narod nije prosti skup krvno povezanih pojedinaca.
Narod je socijalna zajednica, skup ljudi povezanih tradicijom, kulturom i prije, i izvrše svega, jezikom!!!
Krvna zrnca nemaju presudan konstitucijsku potencijal.
Sasvim je druga stvar zašto je to tako i kako teče proces stvaranja jedinstvene zajednice jednog naroda.
S druge strane, tzv. imaginarni Dukljani i Zećani su lokalizacijsko ime za Srbe koji su živjeli na prostoru istorijske Duklje i Zete!
No ako neko ipak misli da će prebrajanje krvnih zrnaca doprineti boljem razumevanju pojma “ narod „, svi današnji stanivnici centralnog Balkana pripadaju osnovnoj halpo grupi R1A1, dakle i potomci stanovnika ondašnje Duklje i Zete, kako je to od najmanje važnistu za razumjevanje pojma “ srpski narod „!!!
Turska nacija danas u krvi nosi svega 3% turkijske gene, pa su oni opet svi Turci u suštinskom značenju te riječi!
Pripadaju jednoj istoriji i tradiciji, jednoj kulturi i jednom jeziku! … Svi jednako Turci bez bilo kakve upitnosti, nezavisno od suštinske razuđenost njihovih krvnih zrnaca!
Kao uostalom i skoro svi drugi narodi.
Elem, krvne grupe su samo faktor političkog mešetarenja i besmislenih podvajanja i sukoba.
Narod nije krvna grupa, najmanje je to!!!
I to je zastarela, srednjevjekovna teorija. Narod danas definiše prvenstveno državljanstvo. Koliko samo naših sunarodnika sa ponosom ističe da su njemci ili amerikanci jer imaju njihovo državljanstvo, a nemaju zajedničku istoriju, kulturu ili tradiciju. Naravno, govore jezik zajednice kojoj pripadaju iz čisto praktičnih razloga jer drugačije nije moguće dobiti posao. A koliko je glupa priča o nacijama najbolje govori primjer da ti srbin isto kao 1,5 miliona srba porijeklom iz Indije:)
Amanet cemo ispuniti , svoje cemo vratiti jer oteto je prokleto !
Мислш писмо своје ћеш повратити? Шта те спречава?
Ево како је Мери Дарам почетком 20.в.у Цг писала: КРОЗ ЗЕМЉЕ СРБА КЊИГА.. 216 СТР У КОЛАШИНУ ЈЕ БИЛА: LJUDI CIJA JE ZVIJEZDA BITISANJA VELIKA SRBIJA koji bi rado polozili svoje zivote ma kog dana da pomognu njeno ostvarenje. DAKLE TO SU PRAVI SRBI,a vi ste raznorazni Hrvati i rasrbice koji zele da medijski prekrajaju istinske amanete. to je amanet velikosrba da CG bude dio VELIKE SRBIJE a ne da CG postane antisrbska karikatura…