Америчке медаље – једна страна од злата, а друга од стериода!

Закони и правила свјетске политике важе подједнако за све и у томе је њихова величина – за све, под условом да ти сви нису Американци, гласи стара, али истинита сатирична изрека.

Тако је, видјели смо то претходних деценија, сасвим легитимно трудницу у Нишу, воз на мосту, зграду телевизије док су радници у њој или кинеску амбасаду прогласити оправданом метом или „колатералном штетом“, што му дође на исто. Легитимно је свргавати режиме који ти се противе или брину о својој држави, изазивати револуције, а исто је тако легитимно да амерички грађани могу одговарати само над америчким судовима. Надраса, ванземљаци, људи изнад људи, цивилизација изнад цивилизације. Власници планете.

Управо њихови спортисти, доминантни су и на овим Олимпијским играма – по броју освојених медаља, по импресивности наступа, по разлици које у резултатима и утиску праве у односу на конкуренцију. Рекло би се, капа доље. Под условом да заборавимо уводну реченицу овог текста.

Или, да је мало преиначимо: антидопинг контрола је фундамент спортског ферплеја и обавезно је за све, под условом да ти сви нису Американци. Од кошаркаша, па на даље, ароганција и бахатост урођена у нововашингтонску културу (која нема везе са оном изворном, на којој је САД и потекла), огледа се у једној непорецивој чињеници: стотине руских спортиста нису на овој Олимпијади, због допинга који никада није доказан, а стотине америчких су на побједничким постољима, због допинга који никада неће бити доказан, јер никада неће бити ни провјераван. Ко би, уосталом и зашто могао, а прије свега смио провјеравати „аријевце“ и тестирати „надљуде“?

И, зато, док њихове атлете поносно љубе медаље, ваља знати и то да је једна страна тог признања од злата, а друга од чисте хемије. Да, важно је учествовати, вели стара максима, а нова, прекоокенска, је ипак нешто другачија: „Важно је учествовати, под условом да не дајемо узорак крви“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: