Амерички медији: Украјинци масовно беже из војске у кључним моментима рата са Русијом

Украјинску војска напуштају војници док јој очајнички треба људство, што онемогућава борбене планове у кључним моментима рата са Русијом. Кијев би могао да остане у очигледно неповољном положају у будућим преговорима о прекиду ватре. Десетине хиљада украјинских војника, због умора и оскудице напушта борбене положаје и положаје на првој линији фронта, тврде војници, адвокати и украјински званичници. Читаве јединице су напустиле положаје, што слаби одбрамбене линије и убрзава територијалне губитке, према војним командантима и војницима, преноси АП.

Неки узимају боловање и никада се не врате, због ратних траума и деморалисани због слабих изгледа за побједу. Други се супротстављају командантима и одбијају да изврше наређења, понекад усред битке.

„Ово је кључни проблем. Ово је трећа година рата и овај проблем ће само расти“, рекао је Олександр Коваленко, војни аналитичар из Кијева.

Иако је Москва такође имала посла са дезертерима, Украјинци који су напустили војску су открили дубоке проблеме у вези са њиховом војском и начином на који Кијев води рат, од слабе мобилизације до преоптерећења и повлачења на фронту. Такође ово се догађа у моменту када САД позивају Украјину да регрутује више војника и дозволи регрутацију оних који имају 18 година.

Асошијетед прес је разговарао са двојицом дезертера, тројицом адвоката и десетак украјинских званичника и војних команданата. Званичници и команданти су говорили под условом анонимности да би открили појверљиве информације, док је један дезертер то учинио јер се плашио кривичног гоњења.

„Јасно је да смо сада, искрено говорећи, већ извукли максимум из нашег народа“, рекао је официр 72. бригаде, који је навео да је дезертерство један од главних разлога зашто је Украјина изгубила град Вухледар у октобру.

Више од 100.000 војника оптужено је по украјинским законима о дезертерству од инвазије Русије у фебруару 2022. године, саопштило је главно тужилаштво земље.

Скоро половина је дезертирала у посљедњих годину дана, након што је Кијев покренуо агресивну и контроверзну акцију мобилизације за коју владини званичници и војни команданти признају да је пропала. То је запањујуће висок број, јер се процењује да је око 300.000 украјинских војника учествовало у борбама прије него што је мобилизација почела. Стварни број дезертера може бити много вец́и.

Један посланик који познаје војна питања процијенио је да би могло бити и до 200.000.

Многи дезертери се не враћају са одобреног боловања. Уморни од рата, психички су и емоционално угрожени. Осјећају кривицу због немогућности да имају вољу за борбом, љутњу због тога како се води рат и фрустрацију што дјелује као да неће побиједити.

Дезертирање је претворило борбене планове у прах. АП је чуо за случајеве у којима су одбрамбене линије биле озбиљно компромитоване јер су се читаве јединице супротстављале наређењима и напуштале положаје.

„Због недостатка политичке воље и лошег управљања трупама, посебно у пјешадији, сигурно се не крећемо у правцу да правилно бранимо територије које сада контролишемо“, рекао је Хнездилов.

Украјинска војска је у септембру забиљежила мањак од 4.000 војника на фронту углавном због погибија, повреда и дезертерства, како је рекао један посланик.

Већина дезертера је било недавно мобилисана. Шеф правне службе једне бригаде који је задужен за процесуирање случајева дезертерства и њихово просљеђивање полицији рекао је да их има много.

„Главни разлог да напуштају борбене положаје током непријатељстава је што им другови гину. Имали смо неколико ситуација када су јединице бјежале, мале или велике. Непријатељ их је нашао и поубијао им саборце, а они који су стајали на положајима нису знали да у близини нема никога”, рекао је званичник.

Тако је Вухледар, град на врху брда који је Украјина бранила двије године, изгубљен за неколико недјеља у октобру, рекао је официр 72. бригаде, који се међу посљедњима повукао.

Та бригада је већ била преоптерећена недјељама прије него што је пао Вухледар. Само један линијски батаљон и два стрељачка батаљона чували су град, а војсковође су чак почеле да извлаче јединице из њих да подрже бокове, рекао је официр. У свакој од чета батаљона требало је да буде по 120 људи, али неке чете су спале на само 10, због погибија, рањавања и бјежања, рекао је он.

Око петина војника из тих чета је побјегла.

„Проценат је експоненцијално растао сваког мјесеца“, додао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: