Америчко-немачка компанија Politico: Разумевање померања Европе удесно

И даље постоји упорна неспремност међу руководством ЕУ да се обрачуна са разлогом зашто популисти и крајња десница успевају- преноси америчка, немачка компанија за политичко новинарство Politico.

Десничарски популистички талас запљуснуо је Европску унију од 2015. до 2020. године.

Пољска је изабрала тврдо десничарску владу, а затим је следеће године Уједињено Краљевство напустило блок 2016. Након тога су уследили избори популистички десничарских влада у Аустрији и Италији, а Мађарска је поново изабрала странку Фидес Виктора Орбана 2018. године. Све у свему, Пољска је потом поново изабрала исту владу 2019.

Иако је тај талас заиста дошао до краја, јасно је да је сада почео други талас, који вероватно угрожава темеље ЕУ. Али ако европски интеграционисти желе да схвате како да се носе са овим другим таласом и спрече његову ескалацију, прво морају пажљиво да проуче своје реакције – или њихов недостатак – на први популистички талас- наводи се у тексту.

Брисел и велики део европских медија су на овај почетни талас популистичког успеха одговорили отпуштањем. Такође је одбачена прва прилика да се покаже да су институције ЕУ биле демократске током парламентарних избора у блоку 2019.

Док се очекивало да ће лидер највеће изабране странке постати председник Европске комисије, према популарном систему Спитзенкандидатен, лидери су уместо тога изабрали тадашњу немачку министарку одбране Урсулу фон дер Лајен — која се није кандидовала и била је мало позната — која је напустила велики број бирача који се осећа незаступљеним.

У међувремену, гнев бирача због миграције – јасан покретач у неколико изборних такмичења – често је игнорисан или осуђиван као ништа друго до расизам, при чему је већина победа деснице приписана дезинформацијама.

И након што нису урадили ништа да утичу на промене, у тренутку када је дошло до најкраћих пауза у популистичким победама од почетка 2020. до почетка 2022. — усред пандемије ЦОВИД-19 — аналитичари су пали на себе да објасне како је популистички талас завршен.

Међутим, након овог кратког прекида, популизам је поново захватио континент.

Раније ове године, Орбан је наставио своју победу из 2018. још већом победом против опозиционог кандидата који се блиско идентификовао са Бриселом и који је довео бившег председника Европског савета Доналда Туска у кампању на Дан државности Мађарске.

Шведска је пратила овај тренд на својим недавним изборима, при чему је десница у земљи освојила власт на снази крајње десних Шведских демократа, пошто је странка удвостручила своју подршку међу младим бирачима од последњих избора

А јужније, Италија је управо изабрала националистичког конзервативца Џорџију Мелони- наводе они.

И друге домине могу ускоро пасти.

Шпанија и Финска ће изаћи на биралишта 2023. године, а оба избора би могла резултирати десничарским коалицијама које би укључивале крајње десничарске странке. У међувремену, две највеће белгијске странке у тренутним анкетним просецима су крајње десничарски популисти, а пољска владајућа десничарска партија Право и правда (ПиС) и даље води парламентарне анкете и могла би да влада са националистичком Конфедерацијом.

Руководство ЕУ или игнорише ове чињенице, или их намерно погрешно разуме- наводи се.

Када је неизабрана технократска влада бившег италијанског премијера Марија Драгија пала овог лета, Брисел је одржао метафоричну погребну поворку, али није било рачуна о томе зашто се ЕУ уопште осећала принуђеном да полаже наде у неизабраног бившег централног банкара. И скоро као да је блок покушавао да појача недостатак процене, када је само неколико дана пре овогодишњих италијанских избора, Фон дер Лајен запретила да ће употребити „алатке“ како би натерала Италију да се придржава диктата Брисела, уколико Мелонијеви конзервативци преузму власт. Изненађујуће, њена претња није променила резултате.

Слично томе, када је Мађарска великом већином поново изабрала Орбана, Европски парламент је одговорио тако што је земљу означио као изборну аутократију, уместо да покушава да разуме његову популарност. А да би се борио против крајње деснице у Пољској, Брисел је једноставно навијао када је бивши председник Европског савета Доналд Туск поново постао лидер опозиционе странке Грађанска платформа како би срушио владајући ПиС.

У сваком од ових случајева, остаје упорна неспремност да се тачно разуме зашто популисти и крајња десница успевају.

То не значи да ЕУ треба да игнорише кршења владавине права, ако таква кршења постоје. На крају крајева, корупција и ерозија закона могу нанети озбиљну штету институционалном поверењу. Али руководство ЕУ би ипак требало да покуша да схвати зашто се ови таласи дешавају — а одговори изгледају релативно очигледни.

Као прво, Брисел мора да схвати и разјасни недореченост овлашћења ЕУ.

На пример, да ли је незаконито забрањивати ствари попут подучавања ЛГБТК+ правима? И колику моћ би Комисија требало да има над новчаником, као са својим планом да ограничи мађарска средства ЕУ? Овде Комисија тврди да реагује на мађарску корупцију, али ако је тако, зашто онда практично отворено корумпиране земље чланице попут Бугарске не добијају једнако изблиза? А ако је то на крају због тога што Мађарска третира ЛГБТК+ права, одакле онда та овлашћења?

У ширем смислу, шта би ЕУ уопште требало да буде? Пре свега економска унија која такође постоји да би обезбедила нека основна политичка права, или активистичка политичка и економска унија која ће настојати да на суду наметне модерна тумачења морала? Ово су огромна питања на која треба одговорити.

Друго, избори у Шведској и у Италији указују на континуирану важност питања миграција, а Комисија је очигледно непријатна због тога

Иако је Фон дер Лајен у свом обраћању о стању Уније споменула миграцију, пред крај је добила само површну реченицу, а много више пажње је поново посвећено борби против дезинформација. Али ако се све победе деснице окарактеришу као резултат дезинформација и ништа више, онда се ништа друго неће поправити.

Важно је признати да није свака победа деснице или популиста на изборима последица дезинформација — такве победе се често дешавају због стварне фрустрације бирача. А ако Брисел не покуша да саслуша гласаче и не открије зашто се дешава други популистички талас, не може се рећи шта би скоро неизбежни трећи талас могао донети- закључују они.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: