Америчко-њемачки односи и пандемија

Пише: Игор Дамјановић

Пандемија корона вируса највећи је изазов са којим се свијет срео од Другог свјетског рата. Драстичне мјере које су земље уводиле да би спријечиле ширење заразе у већој мјери сада попуштају, или се потпуно укидају.

Упркос упозорењима да опасност од повратка пандемије још није прошла, у свијету се више говори о томе како отклононити економску штету коју је пандемија изазвала, него о здравственим ризицима и изазовима који још постоје.

Водеће европске државе показале су на врхунцу пандемије значајне слабости својих здравствених и политичких система. Истина, Њемачкој је пошло за руком да се брже и ефикасније суочи са изазовима него Француској и Великој Британији. Поред економске штете чије последице ће се осјећати годинама, актуелна кризна разбуктала је политичке проблеме и нетрпељивости између европских земаља и САД, о којима се раније ћутало.

Овим темама бавио се међународни онлајн самит „100 дана са COVID-19: поруке које је неопходно извући“. Међу бројним ескпертима из више земаља свијета, који су у овом формату разматрали неочекиване догађаје који су последњих мјесеци потресли глобалну политику и економију, посебно су била интересантна излагања представника Њемачке.

Санкције не служе ничему

Михаил Шуман, предсједник „Федералне асоцијације и економског развоја и спољне трговине“ на онлајн конференцији говорио је о потреби Њемачке да преиспита своје трансатлантске везе: „Њемачка се мора ослободити доминације САД и усресредити се на своје интерсе. Нама предстоји да се обратимо и Кини, и Индији, Африци и наравно Русији.

Ми напокон морамо преузети одговорност за своју судбину.“ Као један од начина за испуњење тог циља Шуман види „изградњу нове архитектиуре безбједности Њемачке, јер смо постали превише зависни од патроната САД.“

По његовом мишљењу санкције уведене према Русији и Кини, од којих никаквих политичких користи немају ни Вашингтон, ни Берлин, представљају допунску препреку изласку свјетске економије из рецесије узроковане пандемијом. Стога он сматра је потребно санкције хитно ставити ван снаге. Обнову економских веза, које су раније кидале и компликовале санкције, а сада пандемија, челни човјек највеће њемачке асоцијације привредника види као главни задатак глобалне економије у периоду пред нама.

Стефан Осенкоп, њемачки новинар и економски аналитичар истакао је да: „Европи је потребно да се избави не само од covid-19, већ и од геополитичког и идеолошког вируса, који је Европљане приморао да вјерују да су САД наш једини партнер“.

Он је мишљења да либерална европска елита, финансирана од стане власника војно-индустријског комплекса САД, плански клевеће Русију и Кину, наводећи Запад да им се без потребе супроставља. Умјесто „демонизације Русије и Кине“ Осенкоп је позвао на директан и отворен дијалог, истичући важност стварања јединственог система заштите од пандемије и спречавања изразито негативних последица планетарне економске кризе.

Америчко шпијунирање и отмице

Понижавајући шпијунски скандали, у које је директно укључена била Бијела кућа, последњих година су пољулали повјерење између владајућих елита Њемачке и САД. У јуну 2013. године Едвард Сноуден објавио да су тајне службе САД активно шпијунирале већину водећих њемачких политичара, укључујући и канцеларку Ангелу Меркел.

Огорчену њемачку јавност тада је покушао да смири министар унутрашњих послова Ханс-Петер Фридрих, који је оцјенио да „акције Вашингтона не заслужују толику пажњу у њемачком друштву“. Фридрих је касније на тему америчког шпијунирања њемачких званичника касније су разговарао и са потпредсједником Џозефом Бајденом, а и канцеларка Ангела Мекрел од предсједника Барака Обаме тражила је допунске информације о шпијунирању њемачких званичника.

Тачка на скандал стављена је у јуну 2015. када је Федерално тужилаштво Њемачке закључило истрагу усљед „недовољно основа за вођење кривичног поступка.“Таман је незадовољство њемачке јавности од Сноуденовог открића почело да се стишава, када се у јулу 2014. догађа нови инцидент, хапшење агента БНД-а који признаје да је стотине повјерљивих докумената предавао својој америчкој вези. Интересатно је да је њемачка полиција овог 31-огодишњег агента ухапсила под сумњом да је тајне одавао Русима, а у истрази се ипак испоставило да је ријеч о америчком савезнику из НАТО пакта.

Ову шокантну вијест коментарисала је и канцеларка Меркел: „Ово је јасна супротност ономе што ја сматрам да је сарадња пуна поверења између агенција и партнера”. Упркос најавама са највиших адреса одмах након Сноуденовог открића, антишпијунски уговор између САД и Њемачке до дана данашњег није потписан.

Ни остале европске државе немају боље искуство са америчким тајним службама од Њемаца. Италијански суд је 2009. године осудио у одсуству једног америчког ваздухопловног пуковника, 22 оперативца ЦИА и 2 њихова локална помагача због организовања отмице египатског проповједника Хасана Мустафе Осаме Насра у Милану, за кога је касније утврђено да није имао никакве везе са терористичким нападима које су из ЦИА покушали да му „напакују“. Сличне противзаконите акције и шпијунске активности америчких тајних служби озбиљно су забринули низ европских земаља и приморале да преиспитају односе са својим америчким савезницима из НАТО-а.

Опструкција гасовода Сјеверни ток-2

На горе помренутом онлајн самиту учествовала је њемачки економски експерт, Мирјам Катерина Цвигли, осврнула се на актуелни феномен да „највеће њемачке комапније, које ионако имају колосалне пореске повластице, сада добијају могућност да лакше отпуштају раднике, истовремено добијајући и велику подршку из буцета.“ Цвиглијева је у свом обраћању осудила „програмирано демонизацију Русије,чији је циљ стварање измишљеног непријатеља, у сврху правдања трошкова на одбрану.“ Она је такође оптужила САД за „грубо нарушавање закона слободног тржишта и начела на којима је успоствљена Свјетска трговинска организација.“ Гасовод Сјевени ток-2, још не у цјелини завршени пројекат, Американци у последње вријеме виде као „лаку мету“ за компликовање односа односа Русије и европских земаља.

Половину пројекта финансира ГАЗПРОМ, а у другој половини је 5 предузећа из ЕУ: Јунипер и Винтерсхал из Њемачке, британско-холандски концерн Шел, аустријскоо предузеће ОМВ и француска група Анжи. Свим европским финансијерима Сјеверног тока-2 Американци су припремили санкције. Колико ово може да представља проблем за Европу говори чињенца да 18% гаса стиже из Русије. Док САД уцјењују на сваком кораку своје европске савезнике, Русија никада није покушала да злоупотријеби свој положај великог добављача енергетских избора. Пандемија корона вируса озбиљно мијења глобалну слику политичких и економских односа. Свјетски политичари у моменту врхунца епидемије демонстрирали су, уз мање изузетке, солидарност и међусобно разумијевање. Измишљање непријатеља, повећање обима шпијунаже, санкције и економски рат не могу помоћи од карантина угроженом становништву. Русија и Кина спремне су на ширење међународне сарадње, што дјелује да не желе Вашингтон и Лондон велико. Непознаница је како ће се у новонасталој ситуацији позиционирати Њемачка и то за сада остаје отворено питање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: