Америка је ушла у постхришћанску еру

Пише: Патрик Бјукенен

„Ништа није ни добро ни зло, таквим га чини наше увјерење“, рекао је Хамелт, који је тиме поставио нека кључна питања: Да ли је морална истина субјективна? Да ли се она мијења са промјеном времена и промјеном ставова? И да ли постоји виши закон, трајни закон, Божији закон, непромјењив и вјечан, којем људски закон треба да се прилагоди?

Да ли су, на примјер, десет заповјести Старог завјета, као хришћанско учење и природни закон, непромјењиве и примјењиве на све људе у свим временима? Или нека од десет заповијести може бити уврштена у списак застарјелих моралних забрана?

Други народ

Ово питање је директно у страначкој кампањи за предсједничке изборе поставио Пит Батгејг, звијезда у успону прољећа 2019. године. „Градоначелник Пит“ поносно истиче да је геј и да живи срећно са својим мужем. Он каже да га је Бог направио онаквим какав јесте, и да живи живот који му је Бог намијенио. Одговарајући на питање о склапању истополних бракова, градоначелник је пркосно одбрусио Мајку Пенсу:

„Да, господине потпредсједниче то ме је приближило Богу. То је ствар коју желим да сви Мајк Пенсови овог свијета разумију: ако имате проблем са тим ко сам ја, ви немате проблем са мном. Ви, господине, имате проблем са мојим творцем“.

Батгејг је у недјељу објавио своју кандидатуру, што обећава да ће све дубља морална подјела у САД бити основни и централни мотив избора који ће се одржати 2020. године. Наши културни ратови се неће ускоро завршити.

Овог викенда, подаци Општег друштвеног истраживања показали су да 23,1 одсто Американаца тврде да нису религиозни, што надмашује број католика од 23 одсто, иначе наше најбројније вјерске групације, као и евангелиста којих има 22,5 одсто. А проценат оних који се не идентификују са било којом религијом порастао је за 266 одсто у односу на 1991. годину.

Што се тиче главних протестантских заједница, оне заједно нису ни упола тако бројне као Американци који не исповиједају никакву религију. Уз нашу расну и етничку разноликост, Америка и у религиозном смислу постаје све разноврснија; дехристијанизација је у пуном замаху.

Постајемо други народ, а постхришћанска Америка ће изгледа бити наша судбина много прије краја овог вијека. Размислите шта се већ промијенило.

У 19. вијеку богохуљење је било злочин. У бурним двадесетим годинама 20. вијека пороци попут алкохола и коцке били су забрањени. Сада су то главни извори прихода државе. Развод је био ријеткост. Сада се половина свих склопљених бракова заврши разводом.

Након сексуалне револуције шездесетих, ванбрачна рођења су порасла до нивоа где се 40 одсто дјеце рађа у домовима без оца, као и половина Хиспаноамериканаца и 70 одсто дјеце црначке популације.

Порнографија, за коју је била прописана казна затвора, данас доминира кабловском телевизијом. Марихуана, некада пошаст друштва, сада је популарни нови производ. Сенаторка Камала Херис на све то тражи легализацију проституције. У животима многих Американаца, хомосексуалност и абортус су још увијек били скандалозни злочини. Сада су то драгоцјена уставна права.

Ко је у праву, Пит или Христос?

Ипак, тврдња градоначелника Пита – да га је Бог учинио гејом, да је Бог намјеравао да он тако живи свој живот и да је тај живот уједно моралан и добар, нова је прекретница на путу ка новој Америци.

Јер оно што Батгејг тврди јесте или да Бог мијења своје моралне законе како би се прилагодио промјенљивом човјековом понашању или да је хришћанска проповијед и пракса према хомосексуалцима 2 000 година била нетрпељива, штетна и морално неоправдана.

Ако је Пит у праву, хришћани су, још од времена Христа, изопштавали и прогонили гејеве само због тога што јесу то што јесу и што су се понашали онако како је Бог намјеравао.  А ако је то истина, шта ће у своју одбрану рећи хришћанство?

Већ сада, међу добрим дијелом Америке, посебно међу младима, провијава мисао да је Запад крив за вјекове расизма, империјализма, колонијализма, ропства, сексизма, ентничког чишћења, вјерског прогона и културног геноцида над аутохтоним народима. Сада, према логици градоначелника Пита, Запад је такође крив за вишевјековну мрску хомофобију према људима који су живјели онако како их је Бог створио и онако како је намјеравао да они живе.

Шта нам ово говори о изборима 2020. године? Док демократе стају у заштиту моралности истополног брака градоначелника Пита, они ће такође инсистирати на томе да женска репродуктивна права остану неприкосновена, и да још увијек нерођене бебе, којих је 60 милиона убијено у материцама од случаја Роу против Вејда из 1973. (Роу против Вејда је назив процеса пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава, у којем је Суд донио пресуду којом је закон савезне државе Тексас који је забрањивао абортус стављен ван снаге, јер је, по пресуди суда, у супротности са Уставом Сједињених Америчких Држава. Ова пресуда није укинула само закон у Тексасу, него и све сличне законе широм САД, прим.прев.), и даље не добију никаква права, па чак ни право на живот.

Како је могуће замислити да ће тако подијељена нација моћи поново да се уједини? Како таква нација састављена од, са једне стране, многобројне елите која се стиди своје историје и насљеђа и, са друге стране, половине „биједника“ (која се оцјењује као „расистичка, сексистичка, хомофобна, ксенофобна, исламофобна и нетрпељива“) може имати кредибилитет да тврди како је она „град на гори“ или лучоноша за друге народе.

Америка је данас моћна, просперитетна и слободна као ниједна држава у историји. А ми смо то богаство и слободу искористили да створимо културу и друштво које данас многи наши људи и велики дио свијета виде као разуздано и декадентно.

Постхришћанска Америка, на много начина, почиње да личи на оно како су нас учили да је изгледало предхришћанско Римско царство.

Ако је начин живота градоначелника Пита заиста моралан, онда је хришћанство у заблуди већ 20 вјекова.

Превео Радомир Јовановић

Извор: Нови Стандард

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: