ИН4С

ИН4С портал

Америка је већ у рату

1 min read

Пише: Луис Лазаро Тихерина

Да погледамо чињенице: 17. септембра, амерички и аустралијски бомбардери су напали и убили око сто сиријских војника. Чињеница је да висока америчка војна команда не жели са сарађуе са руском командом када су у питању ваздушни или копнени напади.

Али, да ли је америчком народу уопште стало – то је друго питање. Искрено, немају времена да мисле о томе, а њихов недостатак образовања о озбиљним питањима је за сваку осуду. Искрено бих рекао да руски народ има више разумевања о томе шта се дешава у Сирији и више брине о ситуацији тамо, него амерички. Американци су заостале особе. Читају стрипове и гледају ЦНН, монструозну пропагандну машинерију, која свакодневно манипулише америчком средњом класом и служи војно-индустријском комплексу. Дакле, сумњам да Американци на било који начин брину о томе шта се догодило сиријским војницима.

Чињеница је да је Саманта Пауерс нечувеним и кукавичким ставом показала и понашање којим пориче да се било шта догодило. То је био ратни злочин, а Сједињене државе нису у стању да признају да су га починиле. Да ли је то била случајност или не, они нису у стању да сарађују са Русима у координацији удара на терористе.

Што се хумантарног конвоја тиче, још дуго нећемо сазнати да ли су Сједињене државе имале неког учешћа или не. Свеједно, Сједињене државе ће кривити Русију. Зашто? Зато што је то условни рефлекс. И то тамо на Западу ради. То ради због апатије која долази са мејнстрим медија на Западу. Њих занимају манипулације и контрола над америчким становништом и над становништвом Источне Европе.

У последњем говору у Уједињеним нацијама, Обама је говорио о томе колико је либерално демократских промена у свету спроведено током његовог мандата. Чињеница је да Обама није говорио о јасним доказима, а које многе земље увиђају, да је ЦИА играла улогу у многим побунама. Није споменуо фашистичке јединице у украјинској војсци и њиховим провокацијама у региону Донбаса. Али, оптужује Русију: “Ако Русија настави да се меша у послове њених суседа, то временом може да подстакне националистичке страсти, али ће умањити и њен углед и њене границе учинити мање безбедним. „

Каква лицемерна изјава! Сједињене државе се већ деценијама непрестано мешају у послове других земљама, од Јужне Америке до Југоисточне Азије, а сада и у Сирији. Још један инцидент – и онда ћемо имати врући светски рат. Да, постоји могућност да почне Трећи светски рат. Али чињеница је и да ми, у Сједињеним државама, свакодневно гледамо убијање Афроамериканаца. Све се распада – ми већ јесмо у рату. Ми смо у рату између култура, расиситичком рату, који је сличан ономе што се догодило у пре-нацистичкој Немачкој. То су ствари које утичу на наш свакодневни живот. Ми свакако јесмо у светском рату. Руски војни врх то зна, то је чињеница.

Нисам из беле Америке. Ја сам национална мањина, мексички Американац, трећа генерација. Не треба мешати мексичке држављане који хрле према граници да овде траже посао, јер су продали своју земљу или се осећају угњетавано од стране мексичке владе. Овде у Сједињеним државама, већина Американаца су тако неуки и примитивни, они су збуњени и не разумеју разилку између мексичког држављанина и мексичког Американца. Ја сам колонизовани грађанин, не Мексиканац. И то је нешто што руски народ треба да се разуме у погледу разлике од мексичког држављанина, који долази од преко границе. Ми смо постављени у исту арену и, одбачени смо, убијани, психолошки осакаћен. Слично се десило и са афричким Американцима овде у Сједињенима државама.

Мислим да су руски војни оператери, из својих тешких искустава из претходних ратова може знати да се влади Сједињених држава не може веровати. Посебно Обамином режиму не може веровати. Ни не треба им веровати. Веровати им значи потписати себи смртну пресуду. Обами то треба ставити до знања – да Русија зна и да је спремна да се бори. То значи удар на америчке војне објекте или војне авионе, на територију Сирије или на небу.

Објавио: Катехон

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *