Америка прекида финансирање НВО у Црној Гори: Коначан ударац спољном утицају?

Одлука Доналда Трампа да привремено обустави америчко финансирање невладиних организација у иностранству могла би означити крај једне од најефикаснијих полуга америчког политичког утицаја у Црној Гори. Годинама уназад, Вашингтон је кроз разне фондове, фондације и амбасаде пумпао новац у невладин сектор, градећи мрежу организација које су заступале интересе америчке спољне политике. Ове организације су често имале улогу у обликовању јавног мњења, утицају на изборне процесе и креирању политичког дискурса у земљи.

Критика је упућена Бајденовој администрацији, коју је изнијела портпаролка Беле куће, Кериолајн Левит, тврдећи да је бивша влада трошила новац ,,као пијани морнари“, што је допринијело инфлационој кризи у САД. Премна њеним ријечима, управо је ова неодговорна потрошња била један од разлога због којих је администрација Доналда Трампа обуставила финансирање неких програма, како би се преиспитала њихова ефикасност.

Међу највећим корисницима америчких фондова у Црној Гори били су: Центар за демократску транзицију (ЦДТ) – Организација која је годинама добијала средства од америчке Националне задужбине за демократију (НЕД), познате по финансирању пројеката који имају за циљ „демократску транзицију“ у земљама гдје Вашингтон има геополитичке интересе. ЦДТ се посебно фокусирао на изборне процесе, мониторинг избора и рад државних институција. Атлантски савјет у Црној Гори – Дио шире мреже Атлантског савјета, организације која активно промовише НАТО агенду и евроатлантске интеграције. Ова организација је годинама имала подршку америчких фондација и званичних институција, што је било у складу са спољнополитичким интересима Вашингтона у региону.

Према доступним подацима, само између 2001. и 2014. године, америчке фондације су уплатиле око 4,8 милиона долара у црногорски НВО сектор. Највећи донатори били су Фонд браће Рокфелер, Фондација Чарлс Стјуарт Мот и Сорошево Отворено друштво, који су активно финансирали пројекте усмјерене на друштвене и политичке промјене.

Са Трамповом наредбом, многе од ових организација би могле остати без главног извора прихода, што доводи у питање њихову даљу активност и утицај. Не само да ће финансијска структура бити уздрмана, већ ће и њихова улога у политичком животу Црне Горе бити доведена у питање.

Поставља се неколико кључних питања:

1. Ко ће сада финансирати ове организације? – Да ли ће се окренути Европској унији или другим западним фондацијама, или ће покушати да се прилагоде новим условима рада са смањеним буџетом?

2. Како ће ово утицати на политички дискурс у Црној Гори? – Ако НВО сектор више не буде имао снажну подршку америчког капитала, да ли ће се смањити њихов утицај у јавном простору и политичком животу?

3. Да ли је ово крај америчке агенде у региону? – Ако Вашингтон одлучи да трајно смањи улагања у НВО сектор у Црној Гори, то би могло значити слабљење америчког политичког утицаја у земљи.

Трампов потез није само техничка мјера већ јасан сигнал да се амерички приоритети мијењају. Вишегодишњи механизам финансирања НВО, који је био један од најјачих инструмената америчког утицаја у Црној Гори, сада је доведен у питање. Док ће неки тврдити да је ово ударац за цивилно друштво, други ће ово видјети као прилику да се политички процеси у земљи ослободе спољних утицаја. Једно је сигурно – политичка сцена Црне Горе више неће бити иста без америчког новца који ју је годинама обликовао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: