Америка спрема дипломатску офанзиву у БиХ уочи седнице у РС
Бијела кућа
У интервјуу за тај лист, Дерек Шолет, високи саветник америчког државног секретара Ентонија Блинкена, поручује да су САД одлучне у томе да поврате Босну и Херцеговину са „ивице литице“ усред „сецесионистичких претњи српских националиста“, а да су „санкције међу опцијама које разматрају“.
“Заиста смо покушали да убрзамо неке од наших дипломатских напора како бисмо покушали да вратимо БиХ са ивице литице”, рекао је Шолет за “Гардијан” уочи данашње посебне седнице Народне скупштине РС.
Подсећа да је прошло скоро 26 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, и да су тренутно све присутнији гласови који говоре о потенцијалном повратку у сукоб или великој кризи са Босном и Херцеговином.
“То нас дубоко брине”, изјавио је он.
Наводи и да је предао Блинкеново писмо босанским лидерима, наглашавајући да је мир у БиХ приоритет за америчку администрацију.
“Ово је питање са којим многи људи у овој администрацији, од председника Бајдена па наниже, имају дугу везу и имају лично веома снажна осећања“, изјавио је Шолет.
Друга тема Блинкеновог писма је, према његовим речима, била претња санкцијама политичким лидерима, који, како тврди, наводно прете постдејтонском миру.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, главна мета те претње, изјавио је да га је лично брига за санкције, али Шолет верује да оне ипак могу имати утицаја.
“Мислим да смо видели неке доказе да полуга коју имамо, а која укључује политике попут санкција, може бити ефикасна и да може покушати да преобликује понашање“, рекао је високи саветник америчког државног секретара Ентонија Блинкена.
Што се тиче могућности јачања међународног војног присуства у БиХ, у којој је, како наводи “Гардијан”, тренутно само неколико стотина војника ЕУ, Шолет је рекао да не жели да „унапред говори о нашим разговорима”, али је додао “истражујемо све опције”.
Спутњик
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dejtonski sporazum je možda najbolji i jedini uspješan „mirovni sporazum“ u kome su SAD ikad učestvovale.
Krajnje bi bilo neodgovorno da izvrću istinu i da i dalje uništavaju Dejtonski sporazum.
Rukovodstvo Republike Srpske ništa drugo ne traži nego da se „ispoštuje svako slovo Dejtonskog sporazuma“.
„Ništa manje“ ne može da se traži od SAD i ostalih svjetskih i evropskih zemalja.
Sjetimo se bošnjačke retorike da Dejtonski sporazum treba mijenjati i da nije dobar, te što su radili visoki predstavnici ukidajući nadležnosti Republike Srpske.
Nemoguće je da u Ustavnom sudu budu stranci zbog uticaja na unutrašnju politiku BiH.
To nije nadgledanje mira, nego „dramatično uticanje“, koje je nažalost čudo napravilo u BiH.
Da su SAD iskreno stajale iza Dejtonskog sporazuma, ne bi dopuštale Britanske inicijative o genocidu u Srebrenici, niti bi tolerisale visoke predstavnike kao što su Pedi Ešdaun i Valentin Incko.
Ono što se vidi od strane SAD je retoričko zalaganje za Dejton, a zapravo u stvarnosti podržavaju njegovo obesnaživanje i guraju zemlju u nestabilnost.
Bilo bi sjajno da SAD poslušaju glas predsjednika Mađarske Orbana koji Evropu vidi kao zajednicu „različitih naroda“ koji u slozi žive, a ne kao građansku zajednicu individua bez istorijske i kulturne podloge.
O tome da Njemačka i Austrija imaju ikakav politički uticaj na BiH ili još gore svoje birokrate na terenu, to je poseban apsurd.
Primjer narušavanja Dejtona u posljednje vrijeme, je proglašenje nadležnosti BiH nad šumama Republike Srpske, i to ni manje ni više nego od strane Ustavnog suda, OHR i nepriznatog Šmita.
Razumnome dosta.
Сад више не ударају на санкције држави и народу како су то радили раније јер знају да Кина и Русија више ником не уводе санкције по њиховом налогу. А свако је више увидио да са запада долазе само кредити за потрошњу а од Кине и Русије озбиљне инвестиције без условљавања. Сад покушавају да испрепадају политичаре.