Америка жртва пада цијене нафте

Да ли је ико средином године, када је барел нафте стајао 115 америчких долара, могао претпоставити да ће до краја године његова цијена пасти на испод 70 долара с тенденцијом даљег пада?

Још пре неколико недеља веће забринутости није било, јер се очекивало да ће нафтни картел ОПЕЦ због поплаве јефтине нафте донијети одлуку о смањењу производње, како би се поправила равнотежа на тржишту. Али, то се на изненађење многих није догодило, а свијет наставља пливати у све јефтинијој нафти. Али, да би свјетска економија могло профитирати, некима треба смркнути. Пад цијена нафте лоша је вијест за произвођаче и извознике нафте, прије свега за земље ОПЕЦ-а, Русију и Норвешку, Венецуелу и Иран јер могу рачунати на пад БДП-а који увелико зависи од нафте.

Процјењује се да би Русији била потребна цијена од 100 долара за равнотежу прорачуна. Ипак, све више се чини да би управо САД дугорочно могле имати штете од овако ниске цијене нафте. Наиме, управо су високе цијене нафте подстакле САД да протеклих година почне масовно експлоатисати гас и нафту из шкриљаца.

Јефтина енергија дала је огроман подстицај тамошњој економији, а САД се од нето увозника нафте претворила у извозника. Али, експлоатација из шкриљаца није тако јефтина као из конвенционалних лежишта. Шеф руског Росњефта недавно је објавио да Росњефтов варијабилни трошак производње износи тек четири УСД по барелу, док је то код шкриљаца и десетак пута више.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: