Американци исмевају Обаму: Пореде напад на Сирију са турском опсадом Београда из 1456.

Амерички сатирични сајт Онион објавио је „вест“ о томе да Барак Обама, председник САД, уверава сународнике да предложени војни удар на Сирију неће бити ни налик на отоманску опсаду Београда из 1456. године, када су турске трупе под командом султана Мехмеда Другог морале да се повуку због великих губитака.

Онион, иначе одличан сајт са „лажним вестима“ који је био узор сличним пројектима у Србији и околини, у једној реченици помиње и то да се радило о „отоманској инвазији католичког Балкана“.

• Наравно да сам свестан тога да су многи људи широм Америке забринути да би интервенција у Сирији могла да се претвори у још једну опсаду Београда, али уверавам вас да ће ова операција бити брза, одлучна и ни на који начин неће подсећати на неуспешну отоманску инвазију на Нандорфехервар – „рекао“ је Обама.

• Обећавам вам и ово: Моја администрација неће поновити грешке султана Мехмеда Другог – наводи се у измишљеном Обамином „саопштењу“.

„Упркос тврдњама Беле куће да ће америчка интервенција, евентуално, највероватније личити на успешну отоманску опсаду Београда под султаном Сулејманом Првим, многи су ове недеље остали скептични да се војна акција САД у Сирији на крају неће разликовати од војне катастрофе на нивоу опсаде из 1456, која је проузроковала велики број погинулих, 10.000 мађарских и 50.000 отоманских војника“, пише Онион и у једном тренутку помиње и Нандорфехервар, што је мађарско име за Београд.

Ово је био први текст у којем је Онион на сатиричан начин отворено критиковао план Обамине администрације да крене на Сирију, док се до сада све сводило на то да Америка нема никакав план у вези са сиријским грађанским ратом.

Шта о опсади из 1456. каже Ћоровић у „Историји Срба“?

У „Онионовом“ тексту се ниједном речју не помињу Срби, иако су и они чинили одбрамбене снаге заједно са Мађарима под чијом контролом је тада био Београд.Владимир Ћоровић у „Историји Срба“ о турској опсади из 1456. пише следеће: Султан је дошао с војском на Дунав и опсео и Смедерево и Београд. Намеру његову да Смедерево узме брзо, на јуриш, осујетила је храбра градска посада, која се јуначки одупрла. Напад на Београд извршен је у садејству с флотом, која је бројала на 200 лађа.

Али и ту Турци наиђоше на снажан отпор. Посади стиже у помоћ једна на брзу руку прикупљена војска добровољаца, коју је одушевљавао Капистран. Иако није била од велике војничке користи, та добровољачка војска, састављена од људи с разних страна, значила је, ипак, известан прираст снаге, јер је дизала дух. Хуњади је најпре разбио турску невешто вођену речну флотилу, а онда је с новом војском ушао у Београд.

Турци се нису надали дугој опсади. Веровали су да се напад може извршити брзо. Кад су видели да се ратовање отеже и да су у војсци због београдских баруштина настале болештине нареди султан да се и ту покуша са јуришем. Борба је била врло крвава. Турци су већ били продрли у београдску варош. Али Хуњадијеви јунаци извршише неколико противнапада и одбацише Турке. Одлично се показало и српско оделење, за које се казује да је имало изврсне стрелце.

Турцима није ништа помогло што је и султан сам ушао у борбу. Њихови извори приписују неуспех неслози румелиских бегова и томе, што су неки војници отишли у пљачку. После неуспелог јуриша, који је однео многе жртве, рањени султан нареди повлачење (23. јула 1456.). Али хришћани нису могли уживати у победи. Куга, која се беше појавила међу Турцима, захвати и браниоце. Болест се прошири преко целе Србије све до Дубровника. Од те заразе умреше и Јанко Хуњади (11. августа) и Иван Капистран (23. октобра).

Овај помор у хришћанској војсци био је и главни разлог, што она није могла да искористи ову несумњиву победу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: