Американци извршили највећи геноцид у историји, Бранко Ј. Франц Бутолен у „Српском св(иј)ету“

„Од колонијалног Запада који је већи део своје историје искориштавао људе као робове и Америке која је извршила највећи геноцид над Индијанцима се не може ништа очекивати. Генерал Младић је све војнике који су били Хрвати, муслимане који нису били са територије Крајине, он их је пуштао кући тако што је звао родитеље да дођу по њих и да их воде ван, где није беснео рат. То сам лично видео, како је спасавао те дечаке“, рекао је за емисију „Српски св(иј)ет“ некадашњи потпуковник ЈНА Бранко Ј. Франц Бутолен. Оцијенио је да је пресуда Младићу донијета на основу ствари које не представљају материјалне доказе у једном судском поступку.

О свом искуству у ЈНА је говорио у првом дијелу емисије, наглашавајући зашто се толико битних ствари за свјетску цивилизацију одвија управо на овом простору:
„Београд је пупак света, и то људи не разумеју, зато је овде и почела цивилизација. Наравно да у том пупку света где се сусрећу Запад и Исток има и обавештајног рада. У Београду су увек биле активне службе Запада и нормално да је била и совјетска служба“.

„Ја сам био заменик председника Већа, а пуковник Ђуровић је био председник Суда, и он је судио. То је било велико Веће, са двојицом судија: пуковник Ђуровић и ја и били су још тројица судија поротника када смо судили Јанезу Јанши. То је суђење трајало 14 радних дана, Јанша је добио 18 месеци затвора у Љубљани“, рекао је гост Националне телевизије о догађају који је претходио свим оним ратним деведесетим, када је био још увијек у Љубљани.

„Било је све нормално у Суду и у самом граду до оног сукоба у Словенији. Тада је већ почело некакво истицање, један је био Хрват, други муслиман. Мени је то несхватљиво, нације и вере су просто приватне ствари. Ми смо сви једна раса“, дао је своје виђење догађаја који су га дочекали у Загребу овај данас угледни београдски адвокат, о ситуацији у самом Војном суду у Загребу, у ком је остао све до средине 1991. године, у ком је доживио и напад на Војни суд, због суђења генералу који је био командант Територијалне одбране Хрватске и његовој групи због непријатељског дјеловања против Југославије. Том приликом се скупио велики број људи који је демолирао зграду Суда, која је изграђена још у вријеме Аустроугарске.
„Нико није смео да се јави да иде у Книн, па смо јавили капетан Пантовић и ја, крајем септембра 1991. године. Командант Корпуса је био генерал Вукотић, а Ратко Младић је био начелник штаба тог Корпуса. Када смо дошли, за 14 дана смо завели такав ред да нико није смео да пуца, или убије ван борбе. Јер смо такве одмах хапсили, а услови притвора су били гори него да будеш на првој борбеној линији. Имали смо подршку генерала Младића и пуковника Хасотића, који је био помоћник за морал у Корпусу“, рекао је некадашњи потпуковник ЈНА, који је преживио и нападе хрватске артиљерије на Книн, а и два пута је био на мети припадника резервног састава книнског корпуса.

О стању у редовима ЈНА у то вријеме је рекао и следеће:

„У периоду када сам ја тамо био, од септембра 1991. до маја 1992. било је официра и подофицира свих нација. Имали смо потпуковника Словака, један Македонац је био командант батаљона, а био је и случај да у команди војне полиције се затекао један мој земљак из Доње Штајерске који је био десетар батаљона. Када је дошло обавештење да могу да се отпусте сви војници из Републике Словеније, тај десетар је написао изјаву да он из Војске не иде“.

„Само две ствари гледам озбиљно. То је одбрана отаџбине, а то је моја очевина, моја дедовина и то траје. Друго је васпитање детета“, изрекао је о својим животним принципима овај рођени Словенац.

Говорио је у наставку о томе како је напустио војну службу, због разних притисака и то због додјеле станова, који су били у његовој надлежности. Већ четрнаест година се бави адвокатуром.

„Из адвокатске торбе“ је књига коју је издао о својом искуству из тог дијела свог живота, на којој пише да је издата 7528 (2019) година. На питање водитељке Гордане Јанићијевић зашто користи и тај стари календар, он јој је одговорио:
„Зато што је то истинити календар. Наши преци су имали истинити календар који је повезан са космичким догађајима: са звездама, планетама и протоком времена на самој кугли земаљској. Нова година је 21. марта, када долази до новог стварања, када трава буја, птице савијају гнезда… Тај календар је везан за један потоп који је био на територији Европе и Блиског Истока“.

У другом дијелу емисије је појаснио шта за њега значи част, и откуд сабља коју је донио у студију.

Кроз цитате из његових књига ћете сазнати више о госту Српског свијета, који дефинише и појмове као што је отаџбина, човјек и друге, на тај начин објашњавајући своје свјетоназоре. У оквиру тих свјетоназора је и раније поменути „пупак света“, односно Београд и зачетак винчанске културе.

У самој емисији ћете видјети фотографију на којој поклања сабљу министру спољних послова Руске федерације Сергеју Лаврову, сличну оној коју је донио у студију. Једну од тих сабљи, првог реда, на поклон од Бранка Ј. Франца Бутолена је добио и сам Владимир Путин.

Погледајте цијело гостовање на Јутјуб каналу ИН4С телевизије.

Прочитајте још:

Хашки трибунал – дисциплински орган НАТО пакта, Горан Петронијевић у „Српском св(иј)ету“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: