Американски Глас Црногорца: Јарко сунце изгубило зраке, те не грије на српске јунаке
Дјед и унук, краљ Никола и краљ Александар
Американски Глас Црногорца, био је емигрантски црногорски лист, којег је издавао „Савез независних Црногораца“ 1923. године у Чикагу.
Врло често, у данашњем времену, користи се за покушај манипулације, да „независни Црногорци“ нијесу били Срби.
Као што смо више пута писали, и како сви историјски факти говоре, у Црној Гори није било те врсте подјеле, већ је дошло до династичког сукоба између двије српске краљевске породице Петровић и Карађорђевић.
Разни покушаји и подметања у свијетлу нове ревизије историје, пред истином увијек падају у воду.
Објављујемо исјечак пјесме, која је својеврсна ода српству, под називом „Капитулација Црне Горе“, због које су очигледно итекако жалили „независни Црногорци“
„На хиљаду девете стотине
Па несретне шеснаесте године
Кад но паде Црна Гора мала
Под оружјем Бечког кесара
Јарко сунце изгубило лице
Те не грије више Црногорце
Јарко сунце изгубило зраке
Те не грије српске јунаке
Хвала Богу што ово може бити
Ал је ово сан или јава
Ал је српска пропанула слава
Ал је ово двадесето столеће
Ал је време да угасе свеће
Зар да Србин оружје не паше
Ни да пјева, ни да коња јаше…
…Па зар славе више да не буде
Ни да Срби Црном Гором суде
То не може заувијек бити
Славни Срби своју крв пролити
На бојишту оставити главе
Па да нема слободе ни славе…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Вештачки се праве поделе и многе ствари се намерно погрешно интерпретирају. Прво, Краљ Александар је био Црногорац или је макар био више Црногорац него Србин(условно речено) . Човек се као личност формира до изласка из пубертета, тад се њему стварају главне карактерне црте и личност му се везује за један крај и град. Александру су то Црна Гора и Цетиње што највише потврђује његов цетињски нагласак који никад а није променио. Друго, Краљ Никола није изгнан 1918 него је ЦГ напустио 1916 и све да је Александар хтео његов повратак, питање је да ли би силе победнице дозволиле да се врати. А и ако би се вратио Црна Гора никад ни у лудилу неби могла да добије територијално проширење(што је резервисано смо за победнице) као земља која је капитулирала а добила је први пут Боку са будванском ривијером па чак и Дубровник. На крају чак и да су Срби из Србије могли да бирају Николу и само српске земље или Александра и Југославију сигурно би изабрали ово прво, јер уместо да се након победе светимо Хрватима што су у аустроугарским униформама сејли смрт по Србији, ми се са њима збратимисмо и дадосмо им државу коју никада нису имали.
Dok je bilo Stare Crne Gore i Srba starocrnogorskih pet nahija, srpstvo je bilo naš prvo, a slava naše srednje ime!
Sve dok nijesu započele međudinastičke spletke i nadgornjavanje kao uvertira za potonje komunističko orgijanje najsrpskijom srpskom zemljom!
A poslije njih pustoš!
Današnja Crna Gora nije Crna Gora.
A šta je, niko ne zna.
A kada nešto više nije što je, onda je biće ništa.
„sama riječ STRANKA znači podijela, jer gđe vlada sloga i ljubav tu nema mjesta strankama, a gđe sloge i bratske ljubavi nema, tu se pojavljuju stranke“
„Sloga i jedinstvo u svim vremenima bili su strah i ćepet neprijatelju, dok je nesloga uvijek bila njegov triumf“..
Molim se Bogu da se pravoslavci ujedine u bratskoj ljubavi i svojoj vjeri i da tako dijeluju u CG, a ne po partijskoj osnovi