Амфилохије: Кад људи забораве кости предака онда ће убијати и браћу и оце своје
1 min read
У организацији Српске православне цркве у дворској цркви на Ћипуру, покрај гробнице оснивача Цетиња Ивана Црнојевића, у заједничку гробницу сахрањени су јуче остаци 23 цетињска митрополита, који су из гробова извађени осамдесетих година прошлога вијека приликом археолошких ископавања на овоме локалитету.
Свету заупокојену литургију служили су архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије и архиепископ михаловско-кошицки Православне цркве чешких и словачких земаља Георгије са свештенством.
Након литургије служен је парастос, након којег је митрополит Амфилохије у бесједи казао да ако заборавимо ове свете људе, апостоле Цркве Христове, онда ће и Бог нас заборавити.
„Када људи забораве кости својих предака и кад их оскрнаве, онда знајте да ће такви људи и народи убијати и браћу своју и оце своје. Ми смо живјели у једном времену таквом, богоубилачком, оцеубилачком и братоубилачком. Немојте се она чудити што су и ове кости, које су извађене одавде у археолошким истраживањима, биле заборављене и убијене, деценијама сакривене негдје у неком ходнику дворца краља Николе„, рекао је Амфилохије додавши да се то догађало у вријеме када је Црном Гором био завладао најтежи братоубилачки порив.
У вријеме од саздања старог Цетињског манастира на Ћипуру 1484. до разарања 1692. у њему је, према постојећем каталогу диптиху, столовало 25 митрополита зетских, црногорских и приморских: Висарион (14841491), Пахомије И (1491), Вавила (1494), Герман ИИ (1496), Роман (1520), Павле (1530), Ромил И (1530-1551), Василије И (1532), Никодим (1540), Макарије (1550 1558), Дионисије (1558), Ромил ИИ (1559), Рувим И (1561), Пахомије ИИ (1568 1573), Герасим (1573), Венијамин (1582 1591), Стефан (1591 1593), Рувим ИИ (Његуш) (1593 1639), Мардарије И (1637 -1647), Висарион ИИ (1647 1654), Мардарије ИИ (1654 1661), Рувим ИИИ (Бољевић) (1662 1685), Василије ИИ (Вељекрајски) (1685), Висарион (Бориловић, Бајица) (1685 – 1692) и Сава (Очинић, Калуђеричић) (1692 1697).
Сасвим је извјесно да је у оквиру старог Цетињског манастира на Ћипуру, као сједишту Митрополије, сахрањено 23 од 25 митрополита зетских, црногорских и приморских, јер не постоје расположиви материјални докази, као ни било какво народно предање, да су сахрањени негдје друго.
Познато је само да је митрополит Рувим ИИИ (Бољевић) сахрањен у манастиру Горњи Брчели, а митрополит Сава (Очинић, Калуђеричић) (1692-1697) у манастиру Добрска ћелија, гдје се привремено налазило сједиште Митрополије послије разарања старог, до обнове Цетињског манастира од стране митрополита Данила Петровића наводе из Митрополије Црногорско-приморске.
У цркви на Ципуру налазе се гробнице Краља Николе Петровића Његоша и краљице Милене.
Литургији и парастосу који је организовала Српска православна црква нијесу присуствовали званичници општине Цетиње нити истакнути чланови политичких партија.
Црква на Ципуру је иначе власништво општине Цетиње
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Visokopreosvećeni mitropolit nikada u svojim govorima ne govori o radosti življenja, o privilegiji života… Uvijek govori (barem javno) o nekim smrtnim slučajevima, o kostima predaka, o izgibijama i mukama kroz koje prolazi isključivo njegov narod. Ukratko njegovi govori su uvijek prožeti nekakvom mukom i stradanjima. Imam osjećaj da se namjerno vraće, i kopa već zarasle rane, na neka davno prošla vremena i na nekad davno urađena nepočinstva. Takođe imam osjećaj da te događaje selektivno pominje ne navodeći pri tom neke loše stvari koje su uradili pripadnici njegovog naroda (sem komuniste koji nemaju naciju i nijesu religiozni te su stoga obilježeni kao njegovi smrtni neprijatelji).
Visokopreosvećeni,od dlake u oku brata svoga, proživje cijeli svoj život a ne viđe brvno u svom oku. Čudno!
Više nas je Amfilohije zavadio no što je iko ikada , davno su ga Cetinjani pročitali , za njih on i ne postoji .
ТИХИ
Турска застава у Рожајама на обиљежавању пада Цариграда
Да су у Црној Гори на дјелу двоструки аршини свакодневно имамо потврде, па тако полиција, уз казне, отима српске заставе у Колашину, док се, рецимо, не усуђује да дира огромну турску заставу у Рожајама.
Турска застава истакнута је поводом обиљежавање отварања вјерске школе у Рожајама, а интересантно је да је читав догађај уско повезан са годишњицом пада Цариграда, односно турског освајања највеће хришћанске престонице тог времена.
Овај догађај у Рожајама је, такође, посебно занимљив у контексту насртаја режима на сватове са српским заставама у Колашину. Подсјећамо, полиција је тада одузела српске заставе, а сватове прекршајно процесуирала, што представља класичан примјер дискриминације Срба.
С друге стране зграда у Рожајама је малтене заклоњена огромном турском заставом, али је „промакла“ будним чуварима новодукљанских тековина.
??????
Kakve veze ima tvoj tekst sa temom ?
Da nije Amfilohije bio u Rozaje pošto ja nijesam ?
U suštini ti i ovi Rozajci činite istu stvar , kitite se tuđim zastavama i radujete se i velicate tuđe države i narode .
A naš Mitropolit od kada je došao u Crnu Goru dva rođena brata je zavadio , kolike su njegove zasluge za stanje podela svi znamo , sije srpstvo umjesto da širi jevanđelje .
Jedini je Vladika Cetinjski koji Cetinjem proći ne smije bez garde .
Što vele , pametnom dosta .
За њих постоје само: дрога, алкохол и понизност Господару…
Pa to sto ne Mitropolit Amfilohije ne govori o radosti zivota, sigurno poizilazi iz stanja u koje ste vi na zalost samoprozvani Crnogorci i samopriznati autokefaci doveli citav narod. Ostali ste bez imalo radosti u vasim zivotima jer ste se odrekli svojih srpskih korena i odnosa sa bracom u Srbiji. To se nece mnogo promeniti, jer vam je draza EU, NATO i Vatikan nego Srbi i Srbija, a oni ce vam tek doneti radost – robovanja i totalitarizma!!
To sto tebi nije jasno na ovom portalu neces naci odogovr ,imas tamo tvoje „naucnike pa njih pitaj“
Poslusah govor Mitropolita Amfilohija ,niko od vlasti ali ni iz opozicionih krugova nebi tamo na sahranu ,koje odavno takve nije bilo.Nije to da se sahranjuje jedan svestenik ili neka znacajna drzavna licnost ,nego ni vise ni mane 25 mitropolita.I mi se nadamo u demokratiju kulturu i prosperitet.
Mozda zvanicnicima ove drzave koji preko OPCINE CETINJE to proglasise za svoje vlasnitvo nije po volji cinodejstvovanje Mitropolita,vise bi im odgovarao Lenjinov posmrtni mar,jer to je i red gdje su komunisti vlasnici CRKVE.
Onaj ko ima elementarna znanja iz hrišćanstva zna da episkopi ili biskupi ne moraju nužno pripadati narodu čiji su duhovni predvodnici, sve i da ova „konstrukcija“ stoji, a naravno da ne stoji!
Jedino mi nije jasno zasto Srpski Mitropolit sahranjuje kosti Crnogoraca (Crnogorskih Mitropolita)?
ДАНИЛО ПРЕДЛАЖЕМ И ТЕБЕ ДА УРАДИШ ИСТО
Mahmud Bušatlija postao Stanko Crnojević
Konsultant za strana ulaganja, vratio se pravoslavlju 500 godina pošto su se njegovi preci poturčili. I postao Stanko Crnojević.
Konsultant za strana ulaganja promenio je i veru i ime 15. februara 2014. Dobio je ime Stanko Crnojević.
– Nije bilo nikakvog posebnog rituala u kojem se odričem islama. Samo sam prošao kroz ritual krštenja kroz koji prolaze i ostali – kaže Mahmud Bušatlija.
Ime je promenio samo u crkvenim knjigama, dok je u dokumentima ostao Mahmud Bušatlija. Krštenje je, kako kaže, bilo njegova lična želja, jer je hteo da se vrati korenima.
Potomak Skender-bega
Mahmud Bušatlija je potomak Stanka – Skender-bega Crnojevića i Mahmud-paše Bušatlije, koji su se prvi iz te loze poturčili. Stankov otac Ivan Crnojević bio je pravoslavne vere i vladao je Zetom 1490. godine.
– Deda mi je jednom prilikom rekao: “Znaš li da je krsna slava naše porodice Sveti Nikola? To je slava naših predaka Crnojevića. Znam da te to sada mnogo ne zanima, ali nekad ćeš se možda setiti.” A ja sam tada bio mladi komunista, i nije me se to mnogo doticalo – priča Bušatlija za “Blic”.
Deda je, kako se pokazalo, bio u pravu. Bušatlija je veru promenio tek nedavno, ali se u njihovom domu poslednjih godina skromno obeležavao Sveti Nikola. Kako kaže naš sagovornik, pre svega zbog dece.
– Obe ćerke su nam krštene u pravoslavnoj crkvi, a supruga Dubravka je takođe pravoslavne vere. Od ove godine ćemo i zvanično slaviti Svetog Nikolu – navodi on.
Dodaje da Ramazan nikada nije slavio, a u kući Bušatlija se svinjetina ne izbegava. I deda je jeo svinjetinu, priznaje on.
– Posle Drugog svetskog rata smo dobijali hranu kao pomoć od Amerikanaca. Deda se “ubio” od šunke, a kad su mu rekli da je to svinjetina, odgovorio je: “Nisam znao, mislio sam da je teletina. To je onda na njihovu dušu” – seća se naš sagovornik.
Na pitanje “Blica” zašto je lutao između – komunizma, islama i pravoslavlja, Bušatlija kaže da dileme zapravo i nema.
– Nikada se nisam osećao kao musliman, mi Bušatlije smo uvek bili Srbi s muslimanskom podlogom. Marksista jesam bio, ali to nije nepomirljivo sa verom. To sam rekao i mitropolitu Amfilohiju i beogradskom nadbiskupu Hočevaru. Oni se slažu – kaže Bušatlija i navodi da su i posle rata mnogi deklarisani komunisti slavili slavu.
-Odakle si?
-Odakle mi i žena!
-A koja ti je žena?
-Dubravka!
(Jedna budala ovo obično završava sa: Pametnom dovoljno!)
DANILO
Vas primjer potomka Busatlija ne dokazuje to sto ste zeljeli da dokazete. I Emir je postao Nemanja.
КАЖЕШ ВАШ ПРИМЈЕР ЕПА ТО ЈЕ ВАШ ПРИМЈЕР ЦРНОГОРСКИ ЈЕР ЦРНОЈЕВИЋ ЈЕ ИЗ МОНТЕНЕГРА
ЕМИР ИЗ ХЕРЦЕГ НОВОГ
ДА СЕ ЉУДИ ВРАЋАЈУ У СВОЈУ ПРАЂЕДОВСКУ ВЈЕРУ НИКО НЕ БРАНИ АЛИ
ОКО ЦПЦ
Лажни историчар
Постоји у Црној Гори једна навика, а то је да свако даје себи за право да се бави историјом. Суштински свака баба са Цетиња мисли да зна историју боље од онога који се бави историјом професионално.
Постоји један назови историчар у Црној Гори који је по вокацији правник, али ето хоби му је историја. Овај назови историчар и србомрзац који се нарочито бави периодом 1918 – 1919. је изговорио море небулоза, неистина, једноставно речено – он је један од оних дукљанских гласноговорника, који по сваку цијену желе да промијене свијест народа у Црној Гори и да направи новог човјека који би се вјероватно звао Дукљаникус депеесикус србомрзиус.
Овај назови историчар покушава кроз своје јавне наступе да убиједи људе око себе да Срби у Црној Гори никада нису живјели, већ да нас је ето неко увезао, мoгуће је да је то био неки васионски брод који нас је, ето, изручио једног лијепог дана у Црну Гору.
Шта год да поменете и који год аргумент да изнесете да је Црна Гора кроз историју била српска држава (а да данас мора бити и српска) овај назови историчар побија једним те истим аргументом. Наиме, Аџић има ту навику да сваки документ у којем се спомиње Србин и српско у Црној Гори назива фалсификатом Пашића или како он већ каже “Све је то фалсификат Пашића“.
Колико је то пута поновио постаје трагикомично, наиме по Нолу испада да Никола Пашић у свом животном вијеку није имао никаквих других обавеза осим да долази у Црну Гору како би фалсификовао историјска документа.
Да је фалсификовао све за шта га дотични назови историчар оптужује Николи Пашићу би требала три живота минимум. По свему написаном испада, а то је и истина да је Ноле оптерећен Николом Пашићем, искрено мислим да сваке ноћи сања Николу Пашића.
С друге стране, он нема никакав проблем да велича колаборационистички зеленашки покрет 1941-1945. и идеолога ток покрета Секулу Дрљевића којег озбиљни историчари сматрају црногорским усташом пошто је један дио рата (1944-1945) провео код усташког поглавника Анте Павелића.
О коме се заправо ради најбоље нам свједочи информација да је Дрљевића из Црне Горе протјерао и Пирцио Бироли. А тек шта рећи о томе у какву екстазу пада овај назови историчар када се помене име Крста Поповића, то се просто не може ријечима описати и ни са чим упоредити.
По Нолу таквог војсковођу свијет није видио, таква људина никада није постојала, а суштински се ради о истом склопу какав је и Дрљевић, у питању је најобичнији колаборациониста и издајник. Суштински овај лажни историчар настоји да одбрани неодбрањиво.
Овај лажни историчар је свакако неко чије књиге не треба читати, а његове ставове никако али баш никако не треба узимати у обзир. О њему и његовом историјском писанију моћи ће се писати књиге са насловом нпр: “ Сва лупетања лажног историчара“, “Историјски фалсификати Н.А“ итд.
Једино ми је жао Николе Пашића, јер свако изгледа може дати себи право да да историјски суд о њему.
2000
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: ОГРОМАН БРОЈ МУСЛИМАНА У БИХ И РАШКОЈ ЈЕ СРПСКОГ ПОРЕКЛА!
Салих Селимовић, професор, историчар и публициста из Сјенице, човек који годинама, иако се суочава са бројним проблемима, неуморно истражује, објављује и отворено говори о свом српском пореклу и о исламизацији на простору бивше Југославије, бавио се и феноменом Светог Саве и муслимана, а недавно је добио Вукову награду.
Један сте од ретких Бошњака који јавно говори о свом српским коренима и истражује процес исламизације на просторима бивше Југославије, тврдите да је већина данашњих муслимана има српско порекло.
– Не видим ниједан разлог зашто би крио своје српске корене. То исто мислим и за друге људе без обзира о
каквом и чијем се пореклу ради. Што бих то ја био оно што нисам, а да не будем оно што јесам. Дакле, хоћу да будем оно што јесам. Мојим вишегодишњим истраживањима релевантних историјских извора, као и радом на терену, дошао сам до закључка да је већина наших муслимана, сада Бошњака, српског порекла и да су пре исламизације најчешће били православци, мада је било и католика. Ислам се прихватао из разних узрока. Пре свега треба знати да је то била доминирајућа вера освајача.
– Прихватити ту веру значило је обезбедити одређене привилегије као што су економске и уопште друштвене. Мало је било оних који су ислам прихватали из убеђења да је то једина права вера. Муслиман је био ослобађан неких пореских обавеза, а могао је напредовати на друштвеној лествици све до највишег друштвеног слоја, државних, војних и верских положаја. У 15, 16. и 17. веку, па и нешто касније, било је много наших муслимана који су постали бегови, санџакбегови, беглербегови, паше, везири и велики везири. Исламизација је почела у 15. веку да би у 16. и 17. веку попримила масовнију појаву.
– У почетку ислам су прихватали представници властеле почевши од оне најситније па до најкрупније. Нешто касније су ислам прихватали и трговци, сточари власи, занатлије. Села су се углавном касно исламизирала и увек је у већини села живело хришћанско становништво.
Недавно сте изјавили да др Мустафа Церић и Бакир Изетбеговић имају српско порекло.
– Да, рекао сам то, јер имам непобитне доказе. Мислим да и господин Бакир Изетбеговић и ефендија др Мустафа Церић то знају. Друга је ствар да ли ће то и јавно да признају. Они могу да се на мене љуте, али не могу да побијају. Ако имају друге доказе нека их изнесу. Преци Церића су били српско племство пре исламизације. Изетбеговићи су пореклом из Београда, а у Босански Шамац су се населили после напуштања Београда 1867. године.
Неки муслимани су се враћали вери прадедовској, недавно је то урадио и професор Мухамед Бушатлија из Београда, објасните овај феномен.
– Много је више наших муслимана/Бошњака који не крију своје српске корене него што се мисли и јавно истиче. Професор Махмут Бушатлија има сјајан педигре, јер потиче из српске владарске куће Црнојевића. Из те династије, која је владала Црном Гором у 15. веку, Станиша, син Ивана Црнојевића, је исламизиран и био је скадарски санџак-бег и господар великог дела Црне Горе. Тај чин Махмута Бушатлије, сада Станка Црнојевића, може да има и неку другу конотацију.
Како објашњавате тврдње већине муслимана да су пореклом Турци?
– Сигурно је у нашим земљама било етничких Турака као војних и цивилних старешина, свештеника и разних чиновника, али су се по завршеној служби најчешће враћали тамо одакле су и дошли. Било је и тога да су се Турци, у народу пежоративно називани Туркуше, женили нашим мештанкама и остајали овде, али је то било занемарљиво. Има истине за тврдњу да ће се наши муслимани или Бошњаци пре изјаснити као Турци, Иранци, Саудијци, па чак и Немци само не да су Срби иако са тим нацијама немају никакве ни етничке ни језичке сродности. Мислим да су за овакве појаве крива и једна и друга страна.
Да ли постоје бошњачка нација и босански језик?
– Да би се конституисала нека нација морају се испунити одређени и научни, а не само политички услови или критеријуми. Није довољна само политичка жеља и воља одређених политичких кругова. Може се политичким актом, актом домаће политичке елите подстакнуте и споља, прогласити нација, али такви акти по правилу доносе велике неспоразуме и сукобе, па и ратове, што је најтрагичније.
– Не осећам се довољно компетентним, али сматрам да су српски, босански, црногорски и хрватски језик један исти. Питао бих те тако „стручне“ политичаре, а и неке научнике, да ли им приликом комуницирања са Србима, Црногорцима и Хрватима требају преводиоци. Мислим да је на сцени „нарцизам малих разлика“ што би се могло рећи и за стварање синтетичких нација, а не само језика. Све то постаје трагикомично.
Бавили сте се култом Светог Саве и односом муслимана према највећем српском светитељу, ста сте открили?
– Приликом мојих вишегодишњих теренских истраживања у Старој Рашкој био сам изненађен колико је код наших муслимана било традиционалног поштовања култа Св. Саве. Најстарије жене обавезно су за Савиндан 27. јануара правиле посебно јело које се зове масеница. Када сам најстаријој жени, која је тада имала 96 година, рекао зашто то ради када је она муслиманка, кратко ми је одговорила да је то јело спремала и њена мајка и бијача (баба). Једна друга стара жена од 89 година ми је рекла да увек „за Савицу спрема масеницу“.
– У разговору са Бошњаком, који је имао 94 године, на моје питање зашто на неки начин обележава Савиндан као и неке његове комшије, само ми је кратко одговорио „Ово је заветна земља“. Муслимани су увек штитили и богато даривали манастир Милешеву код Пријепоља, јер је ту било гробно место Растка Немањића, потоњег архиепископа Саве и касније Св. Саве. Заблуда је да су се наши муслимани брзо и лако одрицали својих српских и хришћанских традиција.
Недавно сте добили и Вукову награду.
– Наравно да и даље истражујем и пишем. Да, добитник сам Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач. Тренутно радим на новој књизи која ће бити наставак претходне „Прилози прошлости Старе Рашке“.
Шта бисте поручили Србима и Бошњацима у Санџаку?
– Предложио бих релевантним друштвеним и политичким факторима и код Срба и код муслимана/Бошњака да озбиљно и одговорно пораде на јачању поверења, искрене сарадње и пријатељства. Не може нама бити нико ближи од нас самих. Само тако можемо да рачунамо на лепшу и извеснију будућност, јер је на све нас, што би обичан народ рекао, скочила и ала и врана. На крају крајева, ми смо исти народ без обзира на нашу, често и трагичну прошлост, па свиђало се то некоме или не.
Бегови и интелектуалци
Да ли је чест случај да се муслимани изјашњавају као Срби?
– Много је муслиманских интелектуалаца, бегова и трговаца који су се осећали Србима и то нису крили ни када су их због тога прогониле и турске и аустроугарске власти. Овом приликом ћу поменути само неке: Хусеин-бег Градашчевић, Дервиш-бег Љубовић, Омер-бег Сулејмапашић-Деспотовић, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Авдо Карабеговић Зворнички, Хасан Ребац, Мустафа Голубић, Смаил-ага Ћемаловић, Мустафа Мулалић, Исмет Пуповац, Џемал и Шукрија Биједић, браћа Поздерци, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Емир Кустурица, Џевад Галијашевић…
Сеобе и ислам у Рашкој
x Салих је рођен 25. октобра 1944. у Тешњу, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а студије у Сарајеву. Радио је као наставник историје и директор школе у Кладници и секретар СИЗ за основно образовање у Сјеници, затим као директор у Гопдијеву и Сушици (Бијело Поље).
x Историјом као науком почео се бавити скоро одмах по завршетку студија. Област његовог посебног интересовања је порекло, исламизација, демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој или Рашкој области.
x Активни је учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио шест књига и 70 научних радова који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Нова књига Салиха Селимовића „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“ је прави историографски драгуљ.
@Cetnik – Svako ima pravo da mijenja misljenje – pa i vjeru. Vas primjer potomka Busatlija ne dokazuje to sto ste zeljeli da dokazete. I Emir je postao Nemanja. Ali to je njihovo licno pravo – a ne necesovi dokaz. Upravo ta promjena vjera ukazuje na vjerski – a ne etnicki – osnov „srpstva“ („srpski milet“ u Otomanskoj imperiji).
Cinjenica je da je CPC bila autokefalna crkva, ako ne (de facto) mnogo ranije, ono u putpunosti (de facto i de iure) – od ukidanja Pecke patrijarsije 1766 do 1920 (Ukaz regenta Aleksandra i nelegitimno i nelegalno ukidanje CPC i njeno pripajanje novostvorenoj SPC). Sadasnja SPC nije crnogorska vec srpska Crkva i kao takva nema prava da otima i svojata crnogorske svece, mitropolite, pjesnike, pisce, umjetnike, itd. Da ne pominjemo manastire i crkve.
Postujem Srbe – zasto vi ne postujete Crnogorce?