ИН4С

ИН4С портал

Амфилохије, Матија, Ковић — стотине српских интелектуалаца потписало апел за одбрану српских светиња

1 min read
Потписници апела захтијевају да антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса у Црној Гори одмах буде обустављена.

Илустрација (Фото: pravoslavie.ru)

Због најновијих дешавања у Црној Гори и доношења новог црногорског Закона о слободи вјероисповјести научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и грађани подигли су свој глас против насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права СПЦ.

Потписници апела захтијевају да антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса у Црној Гори одмах буде обустављена.

Апел је потписало више стотина грађана, а списак није коначан јер потписивање апела и даље траје.

Списак су до сада потписали: 

Митрополит др Амфилохије (Радовић) са свештенством
Владика Јоаникије (Мићовић) са свештенством
Милош Аврамовић, редитељ
Жељка Аврић, књижевник
Гаврило Анђелић
Данило Бећковић, редитељ
Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника РС
проф. др Владимир Божовић
проф. др Драгиша Бојовић
Јелена Бојовић
Миланко Боровчанин, књижевник
Иван Брајовић
Катарина Брајовић, књижевник
Бошко Бранковић
проф. др Весна Братић
проф. др Вељко Брборић
Ђорђе Брујић, књижевник
проф. др Ђорђе Бубало
Мирјана Булатовић
Душан Булић, сценариста
Јован Бурић, љекар
проф. др Снежана Божанић
проф. др Горан Васин
доц. др Дејана Васин
Тодор Живаљевић Велички, књижевник
Миомир Мишо Вемић, сликар
Димитрије Војнов, сценариста
Горан Врачар, књижевник
Мр Жељко Вујадиновић, историчар
Блажо Вујовић
Милена Вујовић
Огњен Вујовић
Јована Вујовић
Верољуб Вукашиновић, књижевник
Вид Вицко Вукелић, књижевник
Сташа Вукић
проф. др Жана Ковијанић Вукићевић
Бећир Вуковић, књижевник
проф. др Игор Вуковић
Др Момчило Вуксановић, председник Српског савјета ЦГ
Ратко Вулановић, вајар
Нађа Вучељић
Катарина Вучинић
мр Јелена Газдић
Веселин Гатало, књижевник
др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник
Данијел Гатарић, књижевник
проф. др Василије Гвозденовић
Александар Глигорић
Јелена Глишић, књижевник
Славко Горановић, гуслар
Марко Дабић
Његош Дамјановић
мр Томаш Дамјановић, историчар
Немања Девић, истраживач-сарадник
Снежана Денкер
академик Љубодраг Димић
Стефан Димитрије Димић, проф.
Феђа Димовић
Сандра Драгаш
проф. др Рајна Драгићевић
Будимир Дубак, књижевник
Мирко Думановић
Катарина Дурутовић
мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар
Драгица Ђекић, књижевник
проф. др Ђорђе Ђекић
Гојко Ђого, књижевник
Владимир Ђондовић
Др Славољуб Т. Ђукић
Тамара Ђукић
Милорад Ђурђевић, књижевник
Јовица Ђурђић, књижевник
Новица Ђурић, књижевник
Мирјана Елез
Мајо Еурошех
Младен Живић, Зајечар
др Александар Живковић, љекар
мр Војислав Живковић, историчар
проф. др Наташа Вујисић Живковић
проф. др Александар Животић
мр Младен Загарчанин, археолог
др Ана Зечевић, театролог
Мина Зиројевић
Александар Иванов
Владимир Ивановић
Мирослав Илић
Огњен Јанковић
Тијана Јањевић, проф. руског
Александра Јањин
Маријана Јелић
академик Синиша Јелушић
Божидар Јеловац, председник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља
Зоран Јовановић
Наташа Андрић Јовић
Јована Јоветић
др Васиљ Јововић
Дарко Јововић, књижевник и публициста
мр Огњен Јововић, проф.
Ранко Јововић, књижевник
Зоран Јотановић
Златко Јурић, књижевник
Владо Караџић, стоматолог
Војислав Караџић, књижевник
Владимир Карић
Светлана Камбери
Џенита Камбери
Боро Капетановић, књижевник
Велимир Касалица, глумац
Кристина Кекић
Мара Керановић
Горан Киковић, историчар
Филип Киковић
проф. др Зоран Кинђић
проф. др Микоња Кнежевић
проф. др Душко Ковачевић
проф. др Милош Ковачевић
Николина Ковачевић
Предраг Ковачевић
проф. др Вања Ковић
проф. др Милош Ковић
Момчило Копривица, књижевник
проф. др Часлав Копривица
Зоран Костић, књижевник
Гордана Коњевић, економиста
Вишња Косовић, књижевник
Биљана Кочановић
проф. др Родољуб Кубат
проф. др Душан Крцуновић
Милорад Кураица
Павел Кузмин
Славољуб Лазаревић
Илија Лакушић, књижевник
Давид Лалић, књижевник
проф. др Дејан Лаловић
проф. др Горан Латиновић
мр Сандра Лукић, историчар
Жељко Лучић, проф.
Дејан Љушић
проф. др Владимир Малбашић
Андреа Маловић
Ања Маловић
Бојана Маловић
проф. др Марко Маловић
Наташа Маловић
Маја Мандић
др Ружица Марић
проф. др Смиља Марјановић Душанић
Александар Марковић
Драган Марковић
Милена Марковић
Јован Маркуш, публициста
др Никола Маројевић
проф. др Саво Марковић
др Милена Мартиновић
Сава Гуслов Марчета, књижевник
проф. др Драга Мастиловић
Веселин Матовић, проф.
Радмила Митрић Матовић, проф.
Драгана Мијушковић, проф.
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
проф. др Дејан Мировић
проф. др Александар Милановић
Предраг Баћко Милачић, књижевник
Милан Михајловић, књижевник
доц. др Кристина Митић
др Катарина Митровић
Велибор Митровић
Ранко Мићановић, књижевник
Милутин Мићовић, књижевник
Маријета Мојашевић
проф. др Данило Мрдак
Ања Николић, истраживач сарадник
Ђорђе Николић
Јованка Стојчиновић Николић, књижевница
Катарина Николић
Кристина Николић
Мирослав Николић
Соња Николић
Желидраг Никчевић, књижевни критичар
Иван Нешић
Ања Николић, истраживач сарадник
доц. др Ненад Нинковић
Владимир Ножовић
Милорад Обреновић, књижевник
Мошо Одаловић, сликар
мр Никола Ожеговић
проф. др Ана Јањушевић Оливери
Бранислав Оташевић, књижевник
Анђела Павићевић
Рајко Палибрк, књижевник
Ранко Павловић, књижевник
Блажо Паповић, књижевник
проф. др Владан Перишић
проф. др Драго Перовић
Славко Перошевић
Биљана Петковић
проф. др Жарко Петковић
Драган Петровић
Радмила Радиновић Петровић
др Радован Пилиповић
Кристина Пинтарић
Александра Поповић
Перивоје Поповић, књижевник
Александар Протић
Милојко Пушица, проф.
Љиљана Раденовић
Зоран Хр. Радисављевић
др Иван Радовић, физичар
Анђела Радовић
Иван Радовић
Маја Радовић
академик Мира Радојевић
др Недељко Радосављевић
Симо Радић, историчар
Павле Радованчевић
проф. др Ифигенија Радуловић
Селимир Радуловић, књижевник
Гојко Раичевић, публициста
Жељко Раичевић
Живојин Ракочевић, књижевник и публициста
Веселин Ракчевић, књижевник
Митар Ракчевић
Александар Ранковић
Ранко Рисојевић, књижевник
Др Петар Ристановић, научни сарадник
Дејан Ристић
Миљана Ристић
Милан Ружић, књижевник
Љубивоје Ршумовић, књижевник
Никола Савељић
Виктор Савић, глумац
Душан Савић, књижевник
Радомир Савић
Миленко Савовић
Драган Сакић
мр Свјетлана Самарџија
Слободанка Самарџић
Илија Саџак
Марко Саџак
Милан Саџак
проф. др Младенко Саџак
мр Салих Селимовић
проф. др Радоје Симић
проф. др Јелена Јовановић Симић
Новица Соврлић, Предсједник Књижевног друштва КиМ
Горан Спасојевић, свештеник
Александар Спајић
Тамара Сретовић
Славољуб Сталетовић
проф. др Драган Станић, председник Матице српске
Новица Станић, љекар
Вељо Станишић, сликар
Данијела Станкић
Владан Станковић, историчар
проф. др Драгана Вељковић Станковић
проф. др Александар Стаматовић
проф. др Јелица Стојановић
доц. др Борис Стојковски
мр Бојан Струњаш
Александра Тијанић
Аћим Тодоровић, књижевник
Бојана Тодоровић
мр Мирко Тољић, сликар
др Марка Томић Ђурић, научни сарадник
Бошко Ћирковић
Радомир Уљаревић, књижевник
мр Радоје Фемић
Дамјан Ћулафић, правник
Сања Шаровић
Горан Шаула, књижевник
Лана Шаула
проф. др Богољуб Шијаковић
Ранко Шкулетић
Синиша Шолак
др Ирена Шпадијер
проф. др Михаило Шћепановић
проф. др Стеван Шћепановић
проф. др Мара Шћепановић
др Маша Шћепановић
Лука Шћепановић
доц. др Небојша Шулетић.

(Спутњик)

Прочитајте још:

(ФОТО, ВИДЕО) Из свих градова: Црна Гора брани Православље

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

48 thoughts on “Амфилохије, Матија, Ковић — стотине српских интелектуалаца потписало апел за одбрану српских светиња

  1. A Ceda,a Canak,a Biserko,a Stipe,a Filip David,a Tamara Nikcevic , i ostala bulumenta koja imaju fasisticki odnos prema srbima i rusima,fale li nam?Daleko nam kuca od njih.Svaka cast za sve ove potpisnike koji brane istinu i pravdu,po onoj Njegosevoj“vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slaba covjeka,al tirjanstvu stati nogom za vrat ,to je ljudska duznost najsvetija“

    1. Анонимуси смо, вели ова сплачина. У ПобједУ, Анал Итику, наци Вијести или најсмјешнију од свих МНЕ Глориа или Грација 🙂 Јер се не гурамо по режимским новинама. Нека зна да нас има. Много више него потписаних.
      Мораћу, богоми, купит шемшир. Или да крештим као црногорска Колинда, па да не будем анонимус. Референце нису довољне 🙂

  2. Savice, zar i ti?
    A nijesmo li se zdogovorili kada sam ti ono smokvicu na kanabe …
    Sjećaš li se, makar onda ispod brijesta?
    Nijesi manisala … pravila razliku! Biše ti dobar srpski.
    A, Savice, Savice, da sam znava, ne bi ga ti!
    Ni u svojoj, ni u tuđoj kući … Savice, bravice.

  3. Josh si zhivo! ?
    Nijesi muljosalo?
    Pa što čekaš, jadi te znali, Srbi samo što nijesu!
    … Ela brgo, nije ti da ih čekaš zhivo. Smrt je tebe najbolji prijatelj. I ne samo thebe.

  4. Zvona су звонила кад се Црна одвајала од Србије,

    Храм Вазнесења Пресвете Богородице, Опузен, из 1739.

    Православна црква Вазнесења Пресвете Богородице саграђена је у Опузену 1739.г., свакако као храм православног остатка који издржа превјеравање или који се набра накнадним десељавањем из крајева под турским управама.

    Како им је било под млетачком и аустријском, а свакако католичком влашћу, знају они и њихове муке.

    1817.г. римокатолици су спалили архиву Српске православне општине у Метковићу, а 1837. забранили су свештеницима да исповједају православну вјеру. Те исте године, на православни Божић, са овог звоника на слици, православне цркве у Опузену скинули су звона. Ноћу су вршили препаде на свештеникову кућу, провоцирајући, застрашујући, вријеђајући.

    Срби из Опузена и Метковића морали су сваки долазак римског бискупа у град поздрављати пуцњима из прангија, а православни свештеник је код бискупа морао имати пријављен боравак, као туђи изасланик у његовој бискупији. Званична власт је све прећутно одобравала.

    „А на својој свадби који барјак Срби носе?“, питам је са жељом да се утјешим бар минимум преосталог народног достојанства.

    „Носе хрватску заставу, српска је забрањена, а оду до православне цркве ако су обоје српског рода.“, посвједочи млада дјевојка на београдској екавици.

    Дјевојка крви херцеговачке, српске, изгнане.

    Данас у Опузену нема православних Срба.

    Не требају наводници.

    Извор Цетине, Храм,

    Radivoje Krulj, и о Степинцу и Дражи Михаиловићу, екуменизам

    https://www.youtube.com/watch?time_continue=1089&v=9gZ4JWQ2Szo

    1. +
      Ништа није случајно.

      Грешка, Лучићева, случајно или не, у одличном тексту.

      Храм је Храм Успења Пресвете Богородице, Опузен, из 1739.

      http://slobodnahercegovina.com/opuzen-raj-bez-pravoslavnih-zvona/

      …“Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек.“ Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.“

      Велика Госпојина 2019., 15. август, Опузен,

      на сајту Епархије
      https://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=63248

  5. ovo je spisak najvecih dusmana drzave crne gore i njene samobitnosti…svi sa caira gedzovanskog pljuju po svemu sto ima i predznak crnogorski…crnogorske jude….

    1. Јадо… Добио задатак… Но сви ви ћете ћурак да преврнете. Морао, нисам хтјео ни ћетали ме… Брзо ће то бити

    2. Pa tu su cijele porodice ljutijeh Srbalja. A malo je poznatih ljudi.Ujedinjuje ih anticrnogorstvo.No, imaju ljudi pravo na proteste .Samo bez nasilja, a u suprotnom pravnom drzavom…

    3. Na tom spisku je milion Crnogoraca prve druge i treće generacije u CG i van, kojima je stalo da CG ne postane nova NDH.
      Na vašem spisku je par hiljada izdajnika i ubica Crne Gore!
      Ćeraćemo se još!

  6. ..Nevazhi. Nmmogu da nadhjem Aleksandra Rakoljovica Struchnjaka za Rokenroll i novu Srbsku Histeriju.
    -Kako to da se on nije potpisa…?? Neshto nije u redu?
    -Vidhju Gadafi je potpisa, pa KaraAntiçoglu je podpisa, a ma nidhje nema slavnoga potomka plemena Hoti sa Prokletija. Shto ? Koji je dhjavo? Da nije otisha na zasluzheni odmornedhje u Maroko posht je proda dhjuture da che i 500 komada one knjige o Milu. „Ante Starchevic i pravaski Srbi“

    No šalu nastranu, ova peticija je jasan dokaz, da za Srbe mogu peticiju podpisivati SAMO Veljesrbi. A onu peticiju protiv Vlejskrskoga naleta su podpisali ljudi iz 6 drzhava regijona… Slovenije, Hrvacke, Bosne i Hercegovine, Makedonije , Kosova i Albanije , i Crne Gore… a ovu vashu odhje?

    -Ovu su uspleli da podpishu ljudi iz Shes Veljesrbskijek institucija:
    -Institut za Noviju SRbsku Histeriju
    – SANU
    – DVERI
    – Zavetnice
    – SPC
    – i josh jedna ali je nemogu identifikovati…Chekni… jes, jes..
    – Pravni Fakultet u Beogradu… Kako sam to moga omashit!!!

    Eto liste nadrealiste…Naderaliste…. hahah

    1. Josh si zhivo! ?
      Nijesi muljosalo?
      Pa što čekaš, jadi te znali, Srbi samo što nijesu!
      … Ela brgo, nije ti da ih čekaš zhivo. Smrt je tebe najbolji prijatelj. I ne samo thebe.

  7. znate li jadni ne bili kakva je razlika izmedju crnogoraca i anticrnogoraca…crnogorci sve odluke donose u svojoj kuci…pod svojim brijestom….a dusmani crne gore idu na kanabe od rakovice do moskvice…..i vracu se ka grobari svoje kuce…ne imali je nikad tamo oni ka i nece….

    1. Savice, zar i ti?
      A nijesmo li se zdogovorili kada sam ti ono smokvicu na kanabe …
      Sjećaš li se, makar onda ispod brijesta?
      Nijesi manisala … pravila razliku! Biše ti dobar srpski.
      A, Savice, Savice, da sam znava, ne bi ga ti!
      Ni u svojoj, ni u tuđoj kući … Savice, bravice.

        1. Ckojo, jadan, ne znaš li Savicu, davalicu! ?
          I što se našjekira, jadi ga znali!?
          …. Nivelisani, ti ćeš sm*adu o nivou!?
          Dovati se ti za početak pravopisa, bla*oru!

    1. Њему нису познати књижевници, сликари, филозофи, политиколози, ни професори универзитета. Чак ни емеритуси. Лик чита Скандал и гледа Задругу. Свакоме своје. И слуша Шу(п)ковића. Гледа Пинк М.

    1. Ne možeš se ti potpisati, nikako. Traže se intelektualci koji bi ovo potpisali, a ne budale. Vidiš li mrčo da su i na ovom spisku sve sami anonimci, a toboš su malo probrali. Frapantna je bezidejnost ljudi koji ovo organizuju. Prvo su kopirali pesnicu pokreta Otpor, onda kopirali slogan “1 od 5 miliona“ iz Beograda, a sada kopiraju inicijativu javnog apela intelektualaca.

      1. Komleni,pogledaj ovu elitu intelektualaca,a ti jedna neobrazovana budaletina,koja nezna sta je intelektualac,kaze anonimusi,a oni su anonimusi kojo se ne eksponiraju zbog svoje skromnosti,a rade odano svoj posao,stvaraju djela,ali I ako zatreba iza njih ce krenuti elitni gradjani,jer znaju da se njihove pametni treba drzati.
        Komleni,an odgovori sta sve ovo ja rekoh,da vidim da li je tvoj intel.nivo dosao do 31 %.Hvala ti

      2. Да ти једна од анонимки каже, шпијуне. Може да се потпише електронски, на два линка на српском и енглеском. Слава Господу и свецу Острошкоме што сам испунила аманет предака и што ми се име налази на листи уз Ђеда, епископа Јоаникија и плејаду српских интелектуалаца. Не зарађује се звање на анонимност. То што се не гурамо за станове и синекуре као твоји црнообразници из Скупћине (ја ни шемшир не носим, што ћу), што не лајемо и не кевћемо на светиње ка’о пашчад, него их под правим именом и презименом бранимо, а ако треба и животом ћемо, не чини нас анонимусима. Не примамо коверте, не крадемо гласове, не уништавамо земљу прађедовску. Зато смо „анонимуси“. Не путујемо у Мајами док нас народ куне. Теби смо анонимуси, нека је фала Богу, Видјеће се ко је вјера, а ко је невјера. Види се већ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net