Митрополит Амфилохије: Сједињење моштију Светог Јована Владимира после 1000 година

Митрополит црногорско приморски Амфилохије није одговорио на питање новинара да ли ће учествовати у изборној кампањи и изаћи на парламентарне изборе 16. октобра.

Митрополит Амфилохије је одговарајући на питање рекао да је и хиљадугодишњица Светог Јована Владимира на неки начин изборна година.

„Оно што се и сада, као и кроз вјекове, суочава и сукобљава у нама и око нас, надам се и ја сам увјерен као што је ових десет вјекова побјеђивала идеологија Светога Јована Владимира – идеја жртвавања себе за вјечно људско достојанство и за ближње своје“, рекао је митрополит.

Он је казао да се нада да ће иделогија Светог Јована Владимира жртвовање себе за друге, а не друге за себе, преовладати ако не на овим, на неким другим изборима.

„Црна Гора, која се одриче крви проливене за ослобођење Метохије и Косова, за вријеме Краља Николе, та Црна Гора за коју су жртвовали себе, најзначајнији витезови на Вучијем долу, Крусима и Мојковцу, и темељ грађена Црне Горе на неким другим начелима и принципима, могућ је али то не може имати истински правне будућности“, истакао је Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је говорио на конференцији поводом међународног научног скупа Свети Јован Владимир кроз вјекове – историја и предање (1016-2016), током којег ће учествовати 55 научних радника из девет држава, почеће сјутра у Бару.

Он је рекао да је скуп посвећен обиљежавању хиљадугодишњице страдања Светог Јована Владимира.

„Међународни научни скуп сјутра почиње у Бару, уз учешће око 50 научника из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Албаније, Македоније, Грчке, Румуније и Русије. Све што је везано за Светог Јована Владимира ће на том научним скупу бити обрађивано“, казао је Амфилохије.

Како је подсјетио, на почетку је постојала идеја да хиљадугодишњица страдања Светог Јована Владимира буде заједничко дјело државе и цркве.

„У том погледу смо се обратили Влади, тражећи да се Црногорска академија наука укључи као што то свуда бива у Европи. Међутим, Влада је сматрала да ће она сама на себе да преузме ту одговорност и формирали су свој одбор за обиљежавање хиљадугодишњице Светог Јована Владимира“, навео је Амфилохије.

Међутим, додао је, Митрополија је преузела организацију тог догађаја и освештање Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару, које је планирано за 25. септембар.

„Архиепископ Анастасије је обећао да уступити мошти Светога Јована Владимира, од којих се већи дио чува у Тирани, а други дио моштију, надамо се да ће нам донијети из Свете Горе лобању Светог Јована, као и један дио моштију су нам обећали из Македонске православне цркве“, казао је Амфилохије.

Тако да ће се, како је истакао, послије хиљаду година сјединити лобиња са тијелом Светога Јована Владимира.

На питање новинара да ли ће мошти Светога Јована Владимира остати у Црној Гори, Амфилохије је рекао да ће мошти бити враћене.

„У том погледу је ангажовано Министарство културе и полиција. Молићемо архиепископа православне цркве Албаније Анастасија да нам макар једну малу мрвицу од моштију Светога Јована Владимира остави за Храм. Надам се да ће он ту молбу испоштовати“, навео је Амфилохије.

Коментаришући оснивање Козачког друштва у оквиру Цркве Светог Николе у Котору, Амфилохије је рекао да ту не види ништа спорно и да је то потврђивање пријатељства које постоји између Црногораца и Козака.

На питање шта се дешава са Законом о слободи вјероисповјести, кад ће бити донесен и да ли су њихове примједбе уважене, Џомић је рекао да од завршетка јавне расправе није било комуникације са Министарством за људска и мањинска права.

„Више пута смо указивали да они нису испунили план и програм јавне расправе. Гледао сам примједбе и других европских цркава и вјерских заједница, и готово су идентичне као примједбе наше цркве и имамо исти став – да је неопходно да се донесе модеран европски закон који ће бити усклађен са Европском конвенцијом о људским правима“, истакао је Џомић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: