Амфилохијев „етнофилетизам“
Пише: Богић И. Булатовић
Учили смо Онога који открио нам Таблице и Живо Јеванђеље. Учили смо Га дрско шта је етнофилетизам и како то у Цркви нема ни Јевреја, ни Јелина, ни Србина, већ како смо једно у Христу Исусу, ако уопште и Јесмо! Учили смо Га дрско, печатно, безобразно, црногорски, који заборавили били и како се крсти – са лијева надесно или здесна налијево и како уснулога похранити – ђоновима или главом ка Вјечности. Учили Га гдје је Рибница и које царевине је колијевка камен овај. Свашта смо ми учили Онога који нам донио Христа Спаса, којем судили су и којег убили након суђења, управо у Црној Гори, а сву имовину Његову конфисковали и претворили у штале, е да би се испунила ријеч Пророка, да зачеће се без гријеха и наћи ће Га у јаслама! И би тако, поново!!! „И ето вам знака: наћи ћете Дијете повито гдје лежи у јаслама!“
Дошао је Мудрац са Истока, од рода Богићевог, носећи тамјан, злато и смирну…
А шта су Црногорци заборавили, а хтјели су да уђу у Цркву и радознало опипају Девственога Христа и Дјевицу Богоматеру!!! Заборавили су основно – да спознају Истину, да је исповиједе, да Истина их ослободи, не би ли спале тешке негве са руках и крила њиховијех, е да би могли видјети и загрлити Христа.
И прво што Мудрац са Истока урадио, рекао: „Покајте се јер приближило се Царство, дошао је трен да Вам се открије Христос !!! Покајте се, исповиједите се, и не обмањујте, и не заобилазите истину, и не измишљајте гријеха ради, и… не лажите. Реците: ко сте? гдје били сте до сада? шта сте радили и чији сте?! Дакле, не питам Вас за нацију, питам Вас, Ко сте? е да би били крштени у Оца и Сина и Духа Светога!!!“ Тако је говорио Мудрац!!!
А Црногорци, да би сакрили гријех свој и очева својих, да заобишли би прошлост, поријекло, исповијест и покајање, и све шо оно са собом носи, и на превару ушли у Цркву, и на превару дотакли се Хаљина Христових, оптужили Мудраца са Истока за етнофилетизам. Њега који им Васељенску Цркву на рукама донио са Истока, пратећи Звијезду витлејемску.
Питање нације и националности, није питање које се тиче осјећања, субјективности, острашћености. То питање нашег имена и презимена, нашег духовног и културног насљеђа, наше Врлине и гријехова наших и праотачких, то питање наше крви, то је врло, врло прецизно питање на које се одговара чистом емпиријом, егзактношћу и родословом.
Није Мудрац тјерао никога, само је говорио: „Помаже Бог, Дијете! Ја сам Амфилохије Ћиров, Богићевац, Морачанин, Минин потомак. У мом имену су Валтазар, Мелхиор и Каспар, дошао сам са Истока, од Витлејема, преко Свете Горе до Светигоре, пјешке! А чији си Ти, Дијете које говориш најљепшим језиком свијета и пишеш писмом најчудеснијим? Чији си и куда си кренуо“?
На Истину, пристојност и Дужност пред Небом, очекивао је Мудрац да му се тако и одговори, а Дијете које је кренуло у Божији Дом који је Мудрац, Богићевац, припремио, окадио, позлатио, помазао, очистио и уресио, дијете је дрско, неваспитано и незнавено одговорило: „Ја сам без коријена, без поријекла и без гријеха на себи, па и када сам дрзак и суров и нишчи. Ја сам Марсовац. А ти, старче, старкељу, ти си етнофилетиста, за почетак, а Турчин и сотона у продуженом трајању“!
Не би Старцу свеједно, не због себе, већ због Дјетета обученог у дрскост, лудост и незнање. Не би му свеједно, јер већ видје и кишу, и громове, и обурдане литице и крв… Помоли се Старац и за њега!
И видим, јутрос, пјева оно Дијете, крштено и дозвано Ранама Христовим. Пјева пјесму: Христе, Боже, распети и свети и Јечам жњела, и Слава на висини Богу и на земљи мир, а међу људима добра воља!
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
“Учили смо Онога који открио нам Таблице и Живо Јеванђеље. Учили смо Га дрско шта је етнофилетизам и како то у Цркви нема ни Јевреја, ни Јелина, ни Србина, већ како смо једно у Христу Исусу, ако уопште и Јесмо!“
Крупне ли ријечи Етнофилетске!?
Тобоже, човјек може да сазна туђе док не спозна своје, да упореди своју мајку са чиме, него другом мајком!? Да пореди свој род са другим, своју религију са другом, свој морал са другим, своју етику, културу, језик, ….!
Има ли у томе мржње??? У поређењу и спознаји разлика!?
Може ли црно да буде бијело; жуто, сиво?
Да ли је Бијелац који се нашали да је његов Црнкиња “”црна” или “Црња” а са њом има црнопуту дјецу, етнофилета?
Гдје је граница?
Да ли дјеца из мјешовитих бракова имају право на избор да воле само један род?! Ко је ту судија?!
Исус Христ је причао о љубави а не о “етнофилетизму”!
Он је та ЉУБАВ!
ПС. Држите се свог Светог З’аге и његовог слова и одахебите! :о)
Етнофилетизам!?!
Како је Богочовјек могао да сазна ко је Самаританац, док није спознао себе и своје!? Чији је Стари Завјет него искључиво Јеврејски!
Етнофилетизам!?!
А Мајка Божија плаче за својим највољенијима Јеврејином, кога је родила, дојила и одгојила!
Етнофилети!!!
Ђуканистанци! :о)
Mitropolit Amfilohije je bio Srbin i crkva je srpska. I nikad nece biti crnogorska jer Crnogorci nijesu nacija nego geografski pojam.
Akobogda, da se ujedinimo svi u jednu drzavu.
Добро би било кад би се у д а н а ш њ и ц и могло без преводилаца „на црногорски“ разумјети написано.
Бар око Филе-тизма.
И иза(ма), осталих за покојником.
(Иначе, за живота су сви, досад, заслуживали статус.
Накнадна тумачења ни Тамо не примају.)
Код тумачења,
Ако довољно дуго идеш на запад — доћи ће(ш) на исток
(не улазећи у уопште изЛаЖење)
#
Istina Drekalovicu.
Vrh.
To Dijete i samo je nosilo Starca kao i Starac Dijete.
Veliki, veliki pred Bogom i ljudima Amfilohije …
Autor je opisao odnos Crnogoraca prema Mitropolitu, A odnos Srba prema njemu nigdje ne pomenu…
A on je ipak bio Mitropolit Crpske Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori, a Srbe Autor ne pomenu…Naziv Karadag ovom prostoru dali su Turci defterom u 15 vijeku tek da se zna. I ovdje su živjeli samo Srbi dok se neki ne sjetiše da se nazovu po imenu koje turci nadjenuše ovom sandžaku.
Prijatelju, Amfilohije je rekao da je značenje riječi Crnogorac, „Srbin u usijanju“, najsrčaniji Srbin.
Nemoj da ti smeta riječ Crnogorac.
Ima ih koji to značenje neće prepustiti drugačijem tumačenju.
Podjednako slavna oblast Srba je Šumadija.
Kad bi neko napisao Šumadinac, da li bi ga ispravljao …
U samom tekstu naglasak je na vraćanju vrlo žestokog stada Hristu Bogu i čudesnom pastiru koga je Srbima i svima drugima Gospod darovao u ova vremena.
A ja se baš nebih složio u konstataciji o „posebnosti“ Crnogoraca i stalnom pominjanju da su „srpska sparta, Najbolji Srbi, So srpstva, najsrčaniji Srbi…“ i mnogi drugi jer samo po sebi izdvajanje i pravljenje posebnosti ima nacistički predznak u okviru samog naroda. Pomenuli ste Šumadiju. Šumadija je otpriike kao Cetinje Državnički dio Srbije koji sebi prisvaja pravo na sve… a Junački dio …teško. Junački dio Srbije je njen Jug sa kojim se Crnogorci sprdaju u svakoj prilici: Leskovac, Gadžin Han, Babušnica, Pusta Reka,Jablanica.
Ovaj dio Srbije i svih Srpskih krajeva ispisan je zlatnim slovima u borbi za krst časni i slobodu svetu.
Meni ne smeta riječ Crnogorac, naprotiv, samo mora da se zna da ta dva pojma više nijesu jedno i nikad neće biti, ne zato što ja nebih volio već zato što je tako. Mogu i moraju u nacionalnom smislu biti 2 pojma: Srbi i Crnogorci, ( a pojmovi crnogorco-Srbi, Srbo-Crnogorci to je na mala vrata uvođenje Srba u Novu naciju Crnogoraca. Blaženopočivši mitropolit je živio u vrijeme kad su se razdvajala ta 2 pojma i nije shvatio opasnost konvertitskog ludila i kako vode cijepanju Crkve. Borba protiv imena Crkve (Srpska) se nastavlja još većom žestinom, i ovaj tekst u svom nazivu nastavlja tu borbu protiv Srpskog Imena. Ime u ostalom nije važno ali svakome ko mrzi Srbe bode oči. Mislim da je Autor mogao upotrijebiti drugačiji naslov, a ne naslov koji naslućuje promjenu imena crkve jer je to: „Etnofiletizam“.
Kralju, vidjeh davno tvoj odgovor, ali evo malo okasnih.
Prvo; nisam ti stavio dislajk, jer ja ne mogu da ti dam ni lajk ni dislajk.
Tvoja priča o Jugu Srbije iz novijeg je vremena i koliko mislim, vjerovatno je vezana za neka dešavanja u primorju u vrijeme 90 tih.
I Šumadija i Crna Gora su ispisane zlatnim slovima u borbi za Krst Časni i slobodu, i to mislim da ti svi istorijski izvori potvrđuju.
Pomalo olako koristiš riječ „nacistički“, a nisi ni u pravu kad koristiš riječ Crnogorci u smislu da „omalovažavaju“ Jug Srbije.
Prije su to dukljani, montenegrini, evivaši i kako već …
U vezi toga, samo su prisvojli naziv Crnogorci, ali je svima sve jasno.
Iz nekog razloga od starina te oblasti gdje su Srbi živjeli dobile su naziv Šumadija (vjerovatno po nepreglednim šumama), Crna Gora vjerovatno od riječi „Crne Gore“ zbog surovosti krajeva, a kao što znaš postojao je i naziv Brda, samo je nestao vremenom.
Suština riječi Šumadinac, podrazumijeva Srbina iz Šumadije, a suština riječi Crnogorac, podrazumijeva Srbina iz Crne Gore.
Da su nekim modernim političkim projektima Vojvođani i Šumadinci proglašeni nacijama ili narodima, sigurno bi imali iskušenja i sa tim.
Bez obzira na iskušenja, ne možeš osporiti Šumadincu da se hvali sa tim nazivom kad on to jeste, isto kao i Crnogorcu.
Popusti malo u ovome, a još više u vezi Mitropolita Amfilohija.
On je onaj što bi Njegoš rekao, da poviše od nas stoji i bolje vidi, tako da ćemo ako Bog da vremenom zbog njegovih djela i riječi postati i bolji Hrišćani, i ljudi, i Srbi.
Ne boj se u vezi ovoga i ne brini previše, nisu ljudi više uopšte naivni.
Autor u svom tekstu na vrlo ozbiljan način piše o onome što je bolest Crne Gore.O stanju duha jedne ne tako male grupe i njihovom odnosu prema Mitropolitu Amfilohiju i SPC-i…A o odnosu Srba iz Crne Gore prema Mitropolitu Amfilohiju i vrapci znaju….Ovo je ozbiljna tema kojom se treba baviti iznova i iznova, a koju je gospodin Bulatović sjajno obradio u svom tekstu.Kapa dolje.
Ne bi trebalo biti potrebno naglasiti da je neko Srbin, već čim progovara ovaj jezik da se to podrazumijeva.