Ana Ahmatova: Tebe se vrlo retko setim!

O, tebe se vrlo retko setim
I tvoja me sudbina ne draži,
Al’ ponekad snovima poletim,
Pa mi duša susret s tobom traži.

Tvoj crveni dom kao da me mami;
Crveni dom preko mutne vode,
Ali znam da u gorkoj osami
Ne smem taći sunce ti slobode

Ne daj da se sa mojih usana
Čuju reči koje ljubav mole,
Ni da budem stihom očarana –
Žudnje večne dok me pesme bole

Al’ budućnost molim tajno često
Kada noć se sećanjem zaplavi,
Naslutim nam i susreta mesto –
Susret veći neg svi zaboravi.

S ruskog preveo Anđelko Zablaćanski
(Iz knjige Od Puškina do Kapustina, 2019)