Анализа древног ДНК открила тајну сеобу народа

Тајни таласи сеоба народа у Европи 1. миленијума откривени су захваљујући најпрецизнијој методи анализе порекла помоћу древног ДНК коју су спровели Институт Френсис Крик и Универзитетски колеџ Лондона.

Ово истраживање миграција о којима нема података у историјским изворима показало је, између осталог, да су се људи селили из Скандинавије на југ Европе још у време гвозденог доба, да су стигли до Британије и пре англо-саксонских група, као и да су се германска племена насељавала на нордијске просторе и непосредно пре викиншког доба, преноси Спутњик.

Истраживачи могу да створе слику о кретањима људи у прошлости тако што посматрају промене у њиховој ДНК, али ово постаје много теже када су историјске групе генетски врло сличне.
Научници су, у студији објављеној у журналу Нејчр, описали нови метод анализе података назван Твигстатс, који омогућава прецизније мерење разлика између генетски сличних група, што је довело до открића непознатих детаља сеоба народа у Европи, наводи се у саопштењу Института Френсис Крик и Универзитетског колеџа Лондона.
Они су применили нову методу на 1.556 европских генома (комплетан сет ДНК неке особе) људи из 1. миленијума нове ере, обухватајући гвоздено доба, пад Римског царства, рани средњи век и Сеобу народа, као и викиншко доба.

Германски народи иду на југ

Становници Римског царства описивали су сукобе са германским племенима на границама империје. Користећи нови метод, научници су открили таласе ових група како мигрирају на југ са севера Немачке или Скандинавије већ почетком 1. милениума, чиме су додали генетске доказе историјским подацима.
Ово порекло пронађено је у јужној Немачкој, Италији, Пољској, Словачкој и јужној Британији, са једном особом из јужне Европе која је имала 100 одсто порекло из Скандинавије.
Тим је показао да су се многе од ових група на крају мешале са постојећим популацијама.
Две главне зоне миграције и мешања одражавају три главне гране германских језика – једну из Скандинавије, другу која је изумрла и трећу из које су настали модерни немачки и енглески језик.
У Јорку, у Британији, од 2. до 4. века живео је појединац, римски војник или гладијатор, а коме је 25 одсто порекла из Скандинавије гвозденог доба. То показује да су људи са скандинавским пореклом у Британији постојали и пре англо-саксонског и викиншког доба након 5. века. Германска селидба на север
Тим је затим користио методу да открије каснији додатни талас миграција на север, у Скандинавију, на крају гвозденог доба (300-800. године) и непосредно пре викиншког доба. Показали су да су многи појединци викиншког доба широм јужне Скандинавије имали порекло из Централне Европе.
Друга врста биомолекуларне анализе зуба показала је да су људи сахрањени на острву Оланд у Шведској, који су имали порекло из Централне Европе, одрасли локално, што указује да овај северни прилив људи није био јединствен догађај, већ да је била реч о трајној промени у пореклу. Постоје археолошки докази о честим сукобима у Скандинавији овог периода, а истраживачи спекулишу да су ови немири можда утицали на кретање људи, али додају да је потребно више археолошких, генетских и еколошких података да би се осветлило зашто су се људи селили у и око Скандинавије.

Ширење викинга по Европи

Историјски гледано викиншко доба (око 800-1050. године) је време када су скандинавски становници пљачкали и насељавали велике делове Европе. Истраживање је показало да многи људи изван Скандинавије у овом периоду показују мешавину локалног и скандинавског порекла, што подржавају и познати историјски извори. На пример, тим је пронашао неке појединце викиншког доба на истоку (данас Украјина и Русија) који су имали порекло из данашње Шведске, и појединце у Британији који су имали порекло из данашње Данске.
У масовним гробницама викиншког доба у Британији, остаци мушкараца који су насилно умрли показали су генетске везе са Скандинавијом, што указује да су можда били погубљени чланови викиншких пљачкашких група.

Додавање генетских доказа историјским изворима

„Већ имамо поуздане статистичке алате за поређење генетике између група људи који су генетски врло различити, попут ловаца-сакупљача и раних пољопривредника, али робусне анализе ситнијих популационих промена, као што су миграције које откривамо у овом раду, су до сада биле углавном скривене“, рекао је др Лео Спајдел, први аутор студије, бивши постдокторанд на УЦЛ и Институту Френсис Крик, а сада вођа групе у РИКЕН-у, Јапан.
Он додаје да им је ова метода омогућила да виде оно што раније није било могуће.
„Ово нам омогућава да видимо миграције широм Европе које потичу са севера Европе у гвозденом добу, а затим назад у Скандинавију пре викиншког доба. Наша нова метода може се применити на друге популације широм света и надамо се да ће открити више недостајућих делова слагалице“, нагласио је др Спајдел.
Др Понтус Скоглунд, вођа групе Лабораторије за древни геном у Институту Френсис Крик и један од аутора студије, додао је да је циљ био развој метода анализе података која би пружила јаснији поглед на ситну генетску историју.
„Одговори на питања на која до сада није било могуће одговорити на дохват су нам руке, тако да сада морамо да повећамо запис о древним секвенцама целог генома“, нагласио је он.

Реорганизација људског пејзажа западне Евроазије

„Историјски извори указују да је миграција играла одређену улогу у масовној реорганизацији људског пејзажа западне Евроазије у другој половини 1. миленијума нове ере, која је прво створила обрисе политички и културно препознатљиве Европе, али природа, обим и чак путање кретања су увек биле жестоко оспораване. Твигстатс отвара узбудљиву могућност да коначно решимо ова кључна питања“, додао је Питер Хедер, професор са Краљевског колеџа Лондона и коаутор студије.
Велика сеоба народа је бурни период европске историје, када је дошло до великих миграција на континенту у коме су пропадала стара и настајала нова царства. Сматра се да је почела продором Хуна кроз Врата народа 375. године, а да је завршена победом немачког цара Отона I над Мађарима 955.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: