Анализа Економског факултета: Формирање робних резерви државу би коштало 22 милиона еура

Актуелни раст цијена намирница, страх од несташице какав је био током ковид и кризе изазване ратом у Украјини, наново намећу питање зашто Црна Гора већ више од двије деценије нема робне резерве. Осим најава, надлежни до сада нијесу урадили ништа, а тај посао би државу, према анализи Економског факултета коштао 22 милиона еура, а значио би, како кажу саговорници ТВЦГ, сигурност у снабдијевању грађана усљед поремаћаја на тржишту, али не и нижу инфлацију.

Премијер Милојко Спајић је раније најавио формирање државног предузећа као одговор на високе цијене које грађани гледају у малопродаји, а оно ће бити задужено не само за робне резерве, већ и за директну доставу грађанима из робних резерви.

Мјесец и више од ове премијерове најаве, формирање робних резерви и даље је само у плановима и стратегијама. Да би са ријечи требало прећи на дјела, показала је анализа Економског факултета урађења још прије двије године.

“Први закључак је да су Црној Гори потребне робне резерве и да их треба формирати. То би коштало око 21 и по милион, од тог износа било би потребно 19 милиона да се изврши куповина и плате додатни трошкови набавке роба док би неких до 2 милиона било потребно годишње издвајати како би се те робне резерве складиштиле и како би се њима адекватно управљало кроз Агенцију за стратешке резерве Црне Горе”, каже Бојан Пејовић са Економског факултета.

Посљедњи директор робних резерви Миро Блечић с друге стране процјењује да би држави за тај посао требало минимум три мјесеца, али и много више новца.

“Капацитети који су били у власништву Дирекције робних резерви су доста запуштени, руинирани, испражњени. Вјероватно тај номинални износ ће бити већи. Али пазите, опет, наглашавам, то је минорно мало у односу на оно што може да нам се деси, ако останемо без државних резерви, или их не организујемо”, казао је Блечић.

А остали смо и то прије нешто више од двије деценије, када их је тадашња Влада Мила Ђукановића укинула уз образложење да су неисплатива. Та одлука, како је показала анализа Економског факултета била је погрешна баш као и садашња очекивања владе да ће оснивањем робних резерви смањити инфлацију.

“Уколико имамо високе цијене неких производа у дугом року то је већ резултат неких тржиштних дјеловања и у том случају би ефекат робних резерви у Црној Гори био мањи. Инфлација је регионални и глобални проблем, земље у региону имају робне резерве, земље ЕУ имају робне резерве, али се и они суочавају са проблемима инфлације”, каже Пејовић.

У складиштима би се чувале залихе основних животних намирница попут брашна, шећера, уља, соли, кромпира, меса, али и одређених љекова, и санитетског материјала. Тиме би робне резерве биле прилика и за пољопривредне произвођаче да рачунају на сигуран пласман нарочито вишкова производа.

“Да оне буду подстицај привредном развоју, да практично не буду терет или баласт додатни буџетској потрошњи, него да сопственим капацитетима и иницијалним капиталом подстичу развој пољопривреде прије свега и прерађивачке индустрије”, наглашава Блечић.

Црна Гора нема ни резерве нафтних деривата, а закон који предвиђа њихово оснивање од јуна чека усвајање у Скупштини.

ЦдМ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: