Анализа избора у Србији: Вучићева неприкосновеност, велика излазност, крах либералне политике…

На општим изборима који су одржани у Србији убедљиво поверење грађана добила је она политичка опција коју представља актуелни председник државе Александар Вучић, показали су резултати Републичке изборне комисије (РИК) на основу 100 одсто обрађених гласова.

Он је победио у првом кругу председничких избора у Србији са 58,65 одсто гласова, док је иза њега био опозициони кандидат Здравко Понош који је освојио 18,25 одсто гласова.

Када је реч о парламентарним изборима, владајућа СНС освојила је убедљиво највише гласова, али ће за формирање скупштинске већине коалицију правити или са досадашњим партнерима Социјалистичком партијом Србије и Јединственом Србијом или са неком од мањинских странака, пре свих Савезом војвођанских Мађара Иштвана Пастора.

Странка Александра Вучића задржаће власт и у готово свим општинама где су били организовани локални избори.

У Београду, СНС је појединачно добила највише гласова, али ће граадску власт формирати, такође, кроз коалициони аранжман.

Подсетимо, на изборе је изашло 58,71 одсто бирача, што је за око 10% више него на претходним изборима 2020. године, када је излазност била 48,88 одсто.

Према мишљењу многих аналитичара, међу којима је и Владимир Добросављевић, у Србији су одржани најзанимљивији избори у последњих десет година, чији ће се значај тек манифестовати у времену које је пред нама.

„Након 2012, када је промењена власт у земљи, и 2014, када су имплодирале све релевантне странке, прве генерације плурализма у Србији (сем СПС), стиче се утисак да ће после председничких, парламентарних и београдских избора, одржаних 3. 4. 2022, започети епоха потпуно нове архитектонике на политичкој сцени“, истакао је за ИН4С Добросављевић.

Изузетно висока излазност, састав Парламента разноврснији…

Најважније последице избора су, као прво, изузетно висока излазност, од скоро 3,7 милиона бирача, истиче Добросављевић.

„Иако је у бирачком списку уписано око 6,5 милиона, сви статистичари се слажу да је у Србији реално присутно, између 4,9 и 5,2 милиона гласача. Ако се томе дода, да је последњи пут излазност прешла 4 милиона, у другом кругу председничких избора 2008, јасно је да имамо на делу високу партиципацију грађана, а самим тим је појачана легитимност остварених резултата. Из тога произилази и нови састав парламента, који ће бити знатно разноврснији него у претходним сазивима, са заступљеношћу свих боја идеолошког спектра. Тако је, сем постигнуте репрезентативности, будуће законодавно тело имаће и знатно шире могућности за контролу рада извршне власти, што му је једна од примарних функција“, нагласио је он.

Такође, сматра Добросављевић, ово су били избори, на чије су резултате више него икада утицали догађаји који су изазвани ван саме земље.

„То се, пре свега односи на пандемију КОВИД-19, као и на сукоб у Украјини. Њихова драматичност и значај, појачале су емоционални набој код бирача приликом опредељивања, што је ојачало снаге које су заступале навијачки или искључив став у односу на њих, насупрот слабијих резултата оних са рационалним и уздржаним дискурсом“, сматра Добросављевић.

Вучић има недвосмислену подршку народа

Према њему, најзначајнији резултат је, свакако, постигнут на председничким изборима.

„Александар Вучић је по други пут изабран на функцију Председника Србије, убедљиво већ у првом кругу са преко два милиона гласова. Без обзира какве су било чије индивидуалне склоности према његовом лику и делу, реч је о импресивном постигнућу, које га издваја од целокупне политичке сцене и конкуренције. Он је овим потврдио, како је водећи ауторитет у држави, којем народ већином верује. С обзиром да ће у његовом другом мандату, Србија бити суочена са драматичним геополитичким, безбедносним и економским изазовима, и то све мимо своје воље, добро је да водећа политичка личност има овако недвосмислену подршку. Поред постигнутог резултата, не мање важно је било и његово обраћање у изборној ноћи, које у себи садржи стратешке одреднице за будући правац којим би земља требала да се креће, као и за политичке односе унутар ње“, указује Добросављевић.

Са друге стране, према његовим речима, Александар Вучић је показао, да већ увелико превазилази оквире своје странке, па и досадашње коалиције која је вршила власт, јер је њихов збирни број гласова значајно мањи у односу на његов резултат.

„Ту долазимо и до првог парадокса ових избора. И ако убедљиво најјача, Српска напредна странка, по први пут, није повећала свој број гласова у односу на претходне изборе, шта више изгубила је преко 350.000, и постигла најнижи резултат још од 2012. Ти гласачи су се делом вратили ка СПС, а другим делом отишли на десницу. Очигледно је плаћена цена за руковођење државом током поменутих глобалних изазова, али је вероватно дошло и до замора досадашњег кадровског материјала, као и организационих капацитета. Самим тим постају јасне најаве са самог врха те странке, о нужности за инфраструктурним променама и освежењима.

Успех СПС-а, али и странака деснице

Успех на овим изборима, такође, оствариле су СПС, као и групације које припадају десници. Социјалисти су за око 100000 гласова поправили свој резултат са претходних избора, и то је први пут да су, истиче Добросављевић, након 2012, изменили негативан тренд где су после сваког изборног циклуса имали слабији резултат у односу на претходни.

„Потпуно је очито, да је главни разлог томе њихово експлицитно сврставање на једну страну током украјнске кризе. Нешто слично је разлог и за резултате листа које припадају десном полу. Када се погледа њихов збирни резултат и урачунају они, истог профила али који нису прешли ценсус, добије се импресиван број од око 650000 гласача. Нови парадокс ових избора је, да готово идентичну укупну цифру имају и њихови супарници на либералном крилу, који су ишли на три листе. И ако се сматрало да им висока излазност неће ићи у прилог, показало се да су снаге које воде Милица Ђурђевић (демонстрирала завидан напредак у медијском наступу), Бошко Обрадовић (уз значајну помоћ др Несторовића) и Милош Јовановић, способни да постану највеће изненађење ових избора. Посебно треба истаћи да се први човек коалиције НАДА, изборио за позицију релевантног политичког субјекта у наредном период, који може да партиципира и у извршној власти“, каже Добросављевић.

Неуспех либералне опције указује да је промена лидера у њиховим редовима императив

Међутим, када је по среди тзв. либерално крило српске политичке сцене, које је себе самопромовисало у највећу алтернативу власти Вучића и СНС, оно не може бити претерано срећно након исказане воље грађана.

„Сем, донекле, зелене коалиције Морамо, која је након мање од годину дана постојања, ушла у парламент и постигла значајан резултат на београдским изборима. Проблем ове групације лежи у чињеници да су састављени од личности које су биле на истакнутим позицијама у режиму пре напредњачког, а који су бирачи казнили управо због начина како су вршили власт. Такође, постали су лимитирани са бројем бирача које могу да мобилишу, јер гравитирају ка једној врсти идеолошке маргине у српском друштву, а посебан ниво представља неконкурентна инфраструктура, као и немогућност да привуку своје бивше разочаране гласаче, који су већ више од деценију апстиненти, тачније од другог круга председничких избора 2008. Њима би ови избори и њихови резултати морали да буду опомена да је време за нове лидере и нове организационе форме, јер се не може бити алтернатива Вучићу са рестловима некадашње Демократске странке. За крај треба констатовати, да су очекиване резултате постигле најважније снаге мањинских етничких заједница, али да се по успеху међу бошњачко-муслиманским бирачима издвојила листа ’’Муфтијин аманет’’ која баштини наслеђе прерано преминулог Муамера Зукорлића, и коју предводи његов син Усаме“, сматра Добросављевић.

На крају, Добросављевић закључује да су избори значајно изменили политичку сцену Србије.

„Избор нове Владе, као и формирање владајуће коалиције, вероватно ће се одужити. Разлози за то су, спољнополитички процеси и њихова динамика која се рефлектује на овај простор, али и потреба да се смање амбиције и уцењивачки капацитет претендената на будућу власт. Такође, не треба сметнути са ума да ће у пакети, готово извесно, ићи договор око управљања државом и Београдом. Стартна позиција СНС пред овај период делује, засада, стабилно и неприкосновено“, закључио је у изјави за наш портал политички аналитичар, Владимир Добросављевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: