Начин на који наши ученици уче није у складу са захтјевима са ПИСА тестом, они нијесу мотивисани да покажу што знају, а уз све то образовни систем у Црној Гори не подржава захтјеве који се постављају ПИСА тестом. То су закључци анализе кључних чинилаца који утичу на резултате ученика на ПИСА тесту у Црној Гори.

Мета анализа коју је потписао самостални савјетник у Одсјеку за истраживање и развој образовног система Завода за школство Црне Горе мр Зоран Лаловић показује да ПИСА не препознаје предмете као што су биологија, физика, хемија и слчно, већ интегрисано знање природних наука.

Треба појачати квалитет наставе

„Наставници скрећу пажњу на велики број предмета (посебно у VII (14), VIII (14) и IX (13) разреду), а посебан је проблем хоризонталне неусклађености програма, што резултира предметном изолованошћу и парцијализацијом знања – ученици тешко повезују зање нпр. из биологије и хемије како би га користили у реалним ситуацијама (Завод за школство, 2022)“, пише у документу.

Како наводе, један час недјељно није довољан за реализацију свих програмом предвиђених активности учења (учење новог, понављања, систематизација и сл).

„Када недостаје времена наставници се прво одричу оних активности које се односе на ученике (на учење) и опредјељују се за предавање као временски најефикаснији метод преношења знања (Завод за школство, 2022). Реформом образовања 2017. године покушало се рјешавање овог проблема, али неуспјешно“, истиче аутор анализе.

Оптерећеност и замор ученика, како оцјењује, не могу се рјешавати смањивањем броја часова и редуковањем садржаја програма (преко мјере).

„Показало се да смањење броја часова, преко мјере, узрокује пад квалитета наставе (у недостатку времена наставници се окрећу предавању); редуковање садржаја програма, преко мјере, узрокује појаву тзв. скривеног курикулума (наставници се осјећају одговорним, па диктирањам попуњавају „празнине“ у знању ученика). Замор и оптерећеност ученика су посљедица једноличне и пасивне наставе, па је вријеме учења заправо прилика за повећање квалитета наставе – активна настава тражи вријеме“, појашњено је у документу.

Уче дословно и без разумијевања

Лаловић примјећује да начин како ученици уче, није у складу са захтјевима ПИСА теста те да у већини наших учионица, највећи дио времена ученици проводе слушајући предавања наставника, а обично уче код куће уз помоћ уџбеника, и то најчешће дословно – то је посебно карактеристично за предметну наставу.

Потврду ове тезе налазимо у резултатима ПИСА теста.

Наводи да је чињеница да више од 50% (и чак и до 60%) ученика, у три посљедња испитивања на ПИСА тесту, нијесу достигли елементарни ниво (2) који захтијева разумијевање експлицитно датих информација и њихову примјену у једноставним и очигледним ситуацијама, те да само незнатан проценат ученика (1,6%, 1% или мање), успију да достигну нивое 4 и 5 који захтијевају креативност, критичку анализу и евалуацију, јасно указују да је настава у нашим школама усмјерена прије свега на преношење и репродукцију знања (да нема утицаја на развој виших когнитивних способности: рјешавања проблема, креативног и критичког мишљења).

Истраживање ЗУНСА-а и Завода за школство (2021) показало је да из уџбеника највећи број ученика учи дословно (63.6%), чита лекције и понавља све што је написано.

„Значајно мање ученика из уџбеника учи са разумијевањем (27.9%) тако што подвлачи и издваја најважније дјелове лекције, а најмање ученика, тек 7.9%, учи онако како се очекује – одговара на питања, рјешава задатке и прави властити преглед лекције. Дословно учење је домунатан облик учења без обзира на предмет, а посебно је забрињавајуће да постоји повезаност између дословног учења и бољег успјеха ученика. Учећи на овај начин, било у школи или код куће, ученици се ријетко сусрећу са активностима и задацима који захтијевају више облике мишљења, па је онда и очекивано да немају успјех када се нађу пред задацима који захтијевају критичку анализу, креативност и примјену знања“, навео је Лаловић у анализи.

Када је у питању хипотеза да наши ученици нијесу мотивисани да покажу шта знају/могу на ПИСА тесту, аутор анализе је објашњава тиме да школа интенционално не изграђује код ученика жељу за знањем, одговорност, упорност и сл., а могло би се рећи да дјелује и супротно.

Како у документу пише интересовање ученика за школу и учење опадају са годинама проведеним у школи.

„У истраживању Завода за школство (2023) само четвртина ученика је изабрала тврдњу – интересује ме оно што учим у школи. На другој страни је 20% ученика који тврде да их уопште не интересује школа. Највеће интересовање за школу је код ученика ВИ и ВИИ разред (39.2%), а најмање код ученика завршних разреда средњих школа (14,4%). У завршним разредима средњих школа, више је оних које не интересује школа, него оних који су заинтересовани за оно што уче у школи“, истиче се у анализи.

Примијетили су и да пасиван положаја ученика у настави не даје прилику да ученици развију аутономију, одговорности, способност доношења одлука, изражавања емоција и слично.

„Највећи број наставника није свјестан чињенице да начин на који образују, у исто вријеме и васпитава тј. да предавачка настава и пасиван положај ученика у настави, остављају ученицима мало простора за развој аутономије, одговорности, способности доношења одлука, за изражавање властитог мишљења, сарадњу или планирање властитих активности, а још мање за изражавање осјећања, анализирање властитих и туђих емоција и развој емпатије и слично“, пише између осталог у анализи.

Подсјетник на најгоре резултате ПИСА тестирања

ПИСА тестирање из 2022. године остаће упамћено по томе што су наши ученици остварили горе резултате него икад прије. Из ресорног министарства то су оцијенили као црвени аларм за црногорско образовање.

Црногорски петнаестогодишњаци су у сегменту научна писменост на 62. мјесту, читалачка на 56, а математичка на 54. мјесту.

ПИСА је систем рангирања образовних стандарда за петнаестогодишњаке, који је увела Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Извор: РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: