Анатомија ликова из транскрипта: Заробљеници комунистичких заблуда
1 min readПише: Теодосије
Нарцисодионост је код њих неизмјерна, самозаваравајућа. Љубе себе у сопственом присуству, иако чак ни тој самозаљубљености не вјерују до краја. С друге стране је неко важан, бивши шеф кабинета Веса, Видоја.
Он и данас управља и то из Москве. Пред њим се мора бити снисходљив, питом, онако услужно понизан, јер њега могу да зовну када треба, а да не узнемиравају Божанство. До њега је тешко доћи, осим када он осјети да му требају за нешто. Зато је Милан спасилац, посредник, као бог Хермес у неокуминстичкој митологији провинцијалности.
Њему се исповиједиш, кажеш шта те мучи, али и то опрезно, да те не би разумио погрешно. Јер, може рећи првом, а онда све пропаде у прах заблуда и ватру гнијева.
Себичност ове понизне „јунаке“ без стида доиста чини јадним. И о најближим особама, подло и скривено, муцајући, пожале се шта све од „пријатеља“ доживљавају. Али не би да оговарају.
Милан је већ све схватио – неко жели више него што заслужује, иако је ухљебљен и прима три хиљаде мјесечно, а не ради ништа. Са тим неким Драгом је пио кафу свако јутро, било му је част што ето са њим има тако историјски статус друштву вјечног комунистичког пламена у Црној Гори, који је у међувремену своје мисионарство пројективао у „дyкљанизацију“ и који је и породио данашњег Вођу као насљедника и чувара традиције.
Те двоструке личности које би Фром назвао правим питомцима његовог ауторитарног човјека, слугански покорни према овим вишим, били су подлачки строги према потрошеним кадровима. Па и малог Веса, некад вазног руководиоца МУП-а, скоро са презиром примају на ту „обредну“ кафу.
То је данас црногорски, модерно – газити себе пред другим и другог пред собом. Све је морално ако доноси корист и увећава број посусталих, оклеветаних и обиљежених као Драго у овом разговору. Јер, важно је да то није Срећко, тј. неки други саговорник Миланов, који у исто вријеме о истом Срећку и истом Милану саопштава нека нереална очекивања овог Радоњића из Куча, гдје се захваљујући свима њима не може већ више деценија побиједити.
И тако у круг! Јавно – сви сложни, а тајно један против другог. Клевећу по навици, знајући да је то најкраћи пут до моћи и привилегија.
Лаж и издаја постале су симбол јунаштва „модерних“ Црногораца.
Прочитај још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нарцисодионост? Nepsimen do bola! Samozavaravajući do besvijesti.
Bolesnici,stize im naplata zla koje su nanijeli sirotim gradjanima Crne Gore! Samo jos malo poslednji komunisticki diktator Evrope i njegovi jataci dozivljavaju kraj,lagan ali siguran.. Balkanski shpijun 2
Interessntno , Martic, Milosevic, Dindic, Bulatovic, Karadzic, Marobic i mnogi drugi imase tuzne sudbine. A mnogi ce im se na isti ili suroviji nacin pridruziti.Ovo je kao neka anatema