АНБ медиј о књизи Саше Раковића: Капитално дјело о једном феномену и времену!

Александар Раковић у интервју за Дневне новине 2012. године говори својој књизи, музици, култури, историји.. Преносимо вам интервју који је тада био једно од главних штива на страницама културе у ДН.

За разлику од данас, кад је изложен најбаналнијим и најотровнијим нападима из кухиње УДБЕ, Саша Раковић је некад био врло уважен гост на страницама за културу Дневних новина.

Од када датира Ваше занимање за рокенрол?

„Интересовање моје породице за рокенрол сеже у време доласка ове музичке и плесне маније у Југославију и даље се само преносило с генерације на генерацију, мењало је форме у складу с променама у рокенрол култури.

Рођен сам 1972. и године мог одрастања обележили су треш метал и хардкоре панк кроз које су снагу стопили хеви метал и панк рок. Но, кроз сазревање у музичком укусу враћао сам се у прошлост ка почецима рокенрола, па и даље ка ирском фолку, америчком кантрију и блузу.

Како сте дошли на идеју да своју докторску дисертацију посветите почецима рокенрола у Југославији? Обично се 80 године помињу као златно вријеме југословенског рокенрола.

Да би се осветлила целокупна историја рокенрол феномена у Југославији море се кренути од почетака. Дакле, кроз педесете и шездесете године 20. века које можемо назвати херојским добом југословенског рокенрола када су на бујици овог ритма сламани патријархални табуи.

Савез комуниста Југославије и Савез омладине Југославије прихватили су 1966. рокенрол за званичну музику младих. Затим је следило важно ауторско сазревање током седамдесетих, побољшање квалитета, проширивање публике из градова ка предграђима и даље ка селима.

Музичка омладија Југославије, као врховни тумач високе омладинске уметности у земљи прихватила је 1981. рокенрол за музичку културу. Тако је током осамдесетих година 20. века рокенрол заиста постао пуна култура на читавој територији Југославије све до распада земље.

Код нас је до сада било неколико књига посвећених рокенролу које су углавном писали музички критичари и новинари. Међутим, ви сте први доктор рокенрола. То није мала ствар с обзиром на Ваше капитално дјело и обимни рад који је подразумијевао писање ове књиге. Колико Вам је времена и труда било потребно да постанете доктор рокенола?

Ја сам доктор историје. Докторску дисертацију Рокенрол у Југославији 1956-1968. Изазов социјалистичком друштву одбранио сам у јануару 2011. на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду.

Крајем те године објавио сам књигу под истим насловом. Истраживао сам и писао за докторску дисертацију а потом и књигу укупно око четири и по године. Наравно, као рокеру ласка ми када ме називају “доктором рокенрола”.

Поред фактографске историје почетака рокенрол музике на овим просторима Ви пишете и о социолошким и политичким аспектима тог времена. Да ли би било рокенрола на овим просторима да га политички естаблишмент није одобрио?

У сваком случају рокенрол би нашао свој пут као што га је проналазио другде у социјалистичким земљама. Међутим, да га партија није прихватила за званичну музику младих, југословенски рокенрол се не би развијао у тако респектабилном виду.

Од плесне маније педесетих прешао је пут до урбане омладинске поткултуре шездесетих, масовне културе седамдесетих ка пуној култури осамдесетих. С тим у вези југословенски пример развоја рокенрола је особен јер се догодио у социјализму а био је одблесак музичких збивања на Западу с једном важном разликом јер југословенски рокенрол за разлику од америчког или британског никада није постао контракултура.

Књига говори и о значају рокенрола као јединственог звука Хладног рата. Колико је рокенрол имао утицаја на друштвена дешавања у Југославији?

Савез комуниста Југославије је са Запада прихватао све што се није косило са идеологијом. Партијска и државна политика несврставања, пацифизма, антиколонијализма и антисегрегационизма подударала се с политичним залагањима хипи покрета (рокенрола) и неомарксиста на Западу који су у другој половини шездесетих новим идејама слободе очарали америчку и западноевропску омладину.

О томе је писано у партијским анализама. То је било потврда да је партијска политика исправна, а тест је пролазила кроз однос према новим омладинским вредностима.
Савез комуниста је на том путу добио омладину верну тековинама социјалистичке револуције а истовремено окренуту западним попкултурним вредностима чији је носилац био рокенрол.

У књизи пишете и о томе како је рокенрол нашао мјесто у југословенском моделу поп културе и тиме постао његов носилац све до распада СФРЈ. Каква је данас ситуација са рокенролом по вашем мишљењу?

На читавој територији некадашње Југославије утицај рокенрол културе сведен је на маргине. Нити има довољно медијског простора нити квалитетних састава који имају шта да кажу.

Која држава бивше Југославије је имала најбољу рокенрол сцену?

Пре би се могло говорити о важним градским центрима рокенрола јер сцене нису уобличаване према републичким границама. Дозвољавам себи да будем и помало пристрасан. Мислим да је Београд као главни град Југославије био центар југословенског рокенрола иако су Загреб и Сарајево каткад, али свакако не увек, имали квалитетније саставе.

Величина се стицала у Београду и стога не треба да чуди што је Дадо Топић ускликивао а загребачки Тиме свирао: “Цијели живот чекам прилику да пјевам у Београду рокенрол”.

Негдје сам прочитала да Ви планирате да напишете књиге о рокенролу у Југославији и након шедесетих. Да ли је то истина? Шта можете да кажете о томе?

Истина је. Написаћу још три тома историје југословенског рокенрола. Следећи ће обухватити период од 1969. до 1980. (до Титове смрти), затим следи том од 1981. до 1990. (последње године Југославије у миру), и на крају том који говори о рокенролу у ратним и турбулентним годинима од 1991. до 2000.

Хоће ли бити промоције књиге у Црној Гори?

Ускоро очекујем промоцију књиге у Црној Гори. Организатор ће бити Матица српска у Црној Гори

Ово подсјећање само је један прилог конвертитству, первртљивости, и лицемјерној промјени мишљења режимских медија. Попут Бећковића који је раније добио Његошеву награду, тако је и Раковић некад пожељн и цитиран, данас на „црној листи“ режима, и забрањен му је улазак у Црну Гору.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: