АНБ већ 100 дана без унутрашње контроле

Агенција за националну безбједност (АНБ) је од 9. новембра прошле године без генералног инспектора и још нема назнака да ће га ускоро добити, а његово именовање је у ингеренцији Владе, која о томе још није расправљала.

На том мјесту био је Артан Курти, који је један од првих функционера у безбједносном сектору којег је смијенила 44. Влада, и то једногласном одлуком, а његову смјену и прије формирања Владе најављивао је садашњи министар правде Андреј Миловић, а премијер Милојко Спајић то је саопштио директору АНБ-а Борису Милићу дан након што је преузео функцију.

Иначе, унутрашњу контролу рада Агенције за националну безбједност врши генерални инспектор, којег поставља и разрјешава Влада.

На сајту Владе пише да генерални инспектор подноси директору Агенције извјештај о свим питањима од значаја за рад Агенције, повреди закона и других прописа, као и о другим сазнањима до којих дође током контроле и даје препоруке и одређује рок за отклањање недостатака.

Још нема замјене за Куртија иако је Скупштина допунила одредба Закона о АНБ-у везано за именовање генералног инспектора, по тврдњама опозиције неуставно. Курти је обавио преко 40 контрола за непуних годину дана, а у његовим извјештајима су констатоване бројне неправилности и незаконитости у раду АНБ-а. У владином рјешењу о разрјешењу генералног инспектора не наводи се ниједан разлог због чега је разријешен, осим да је престала са радом 43. Влада и да би тиме требало да престане и мандат генералног инспектора.

Курти тврди да су разлог његове смјене биле управо контроле које је обавио.

Именовање Куртија у љето 2022. пратиле су бројне оптужбе на релацији Дритан Абазовић – Рашко Коњевић, који је тада био потпредсједник Владе. Коњевић се противио том именовању, тврдећи да Курти не може засновати радни однос у Агенцији због двије осуђујуће пресуде из 2004. и 2009.

Нови генерални инспектор Предраг Бурић?

Како незванично сазнаје Дан, на мјесто генералног испектора Агенције за националну безбједност могао би доћи некадашњи службеник АНБ-а Предраг Бурић.

Ипак, дио познавалаца прилика у безбједносном сектору против су тога да се на таква мјеста именују „људи из система“. Како тврде, док су ти људи били на позицијама контроле, многе нелегалности пролазиле су „испод радара“.

– Тада се могло догодити да директор Агенције за националну безбједност практично тражи шта хоће без страха да може имати било каквих посљедица. Тако се и могло догодити да тадашњи први човјек Агенције Дејан Перуничић, како се сумња, нелегално прати и прислушкује на стотине људи, о чему је у току и судски поступак – каже извор „Дана“ из безбједносног сектора који је упућен у рад АНБ-а.

Скупштина Црне Горе подржала је 25. децембра прошле године допуне Закона о Агенцији за националну безбједност, којима је предвиђено да услов за функцију генералног инспектора Агенције буде и пет година искуства у сектору безбједности.

Недуго након именовања, у првој процјени АНБ-а, док је тајном службом у в.д стању руководио Саво Кентера, Курти није добио приступ тајним подацима. Зелено свјетло за приступ тајним подацима добио је након што је Влада у октобру 2022. смијенила Кентеру.

Курти је означаван је као човјек од повјерења бившег премијера Абазовића, који је преко њега, наводно, желио да успостави контролу над радом Агенције за националну безбједност.

Влада Црне Горе је на сједници одржаној 18. маја прошле године именовала Бориса Милића за директора Агенције за националну безбједност у пуном мандату, јер је од 8. октобра 2022. био вршилац дужности директора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: