Андрија Јовићевић 1911: У Црној Гори и Боки говори се српским језиком, чистим обликом јекавштине

Уважени просветни радник и први предсједник Црногорског удружења учитеља, Андрија Јовићевић, родом са Обода, објавио је 1911. године у свом дјелу ,,Црногорско приморје и Крајина*“, како се у овим крајевима говори чистим српским језиком, док се једино у поднебљима насељеним албанским становништвом и то у Улцињу и околним мјестима, говори и албанским језиком.

– У овој области се говори српски и арбанашки. Српски влада у Мрковићима, Бару, Заљеву, Зупцима, Туђемилима, Дарзи, Сеовима, Крњицама и Драчевици. У Улцињу се говори српски и арбанашки, а у осталим мјестима арбанашки. Језик је у Сеоцима, Крњицама у Драчевици исти онакав као у Црмници, а српски говор у Приморју садржи разних одлика, писао је уважени учитељ.

Он пише како у Мрковићима влада искључиво српски језик који припада углавном јужном наречју, али се веома често чују и источни, па и западни одлици, те у Мрковићима има ијекавштине, екавштине и икавштине.

Јовићевић, који је имао велики утицај на антропогеографска и етнолошка проучавања Јована Цвијића, нагласио је како Бока Которска, у којој влада само српски језик, припада чистој јекавштини, док се исто тако и у цијелој Црној Гори говори чистим јекавским, само се код Црмничана у изузетним случајевима чује понека екавштина.

Уваженог предсједника Црногорског удружења учитеља објављивао је и цетињски лист ,,Глас Црногорца“, па је тако 1896. године објављен текст Јовићевића поводом 200 година од ступања лозе Петровића на власт, у којем је учитељ истакао како су Петровићи непобједиво оружје српског народа Црне Горе.

– …А српство слави труд свој и својих неумрлих предака и одаје им дужну пошту и признање, ријечи су Андрије Јовићевића, објављене у ,,Гласу Црногорца“ 1896. године.

* Крајина се односи на дио око Скадарског језика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: