Андрија Јовићевић лидер ДФ-а након протеста!?

Са Јовићевићем који живи посљедњих година у Београду планирани су разговори о преузимању лидерске функције у Фронту након протеста који су заказани за 27. септембар.

Мјесто предсједника ДФ-а је упражњено након што је Миодраг Лекић у марту ове године напустио ДФ  и формирао Демос. Ако разговори челника Фронта са Јовићевићем уроде плодом то би био његов повратак на политичку сцену након више од 13 година када је био први човјек министарства унутрашњих послова у Влади Мила Ђукановића. Са те функције је смијењен одлуком премијера због афере С.Ч.

Иако је избор новог предсједника ДФ-а дефинисан  закључком Предсједништва Демократског фронта из јула ове године причу о Јовићевићу као потенцијалном кандидату за предсједника ДФ-а отворио је лидер Нове српске демократије Андрија Мандић који је у изјави за ТВЦГ казао да је прије три године Јовићевић био озбиљан кандидат за лидера ДФ-а.

„Ми смо рекли да смо Миодрага Лекића позвали да стане на чело ДФ-а, али није он био једини кандидат. Могу да вам саопштим да смо тада веома озбиљно размишљали о Андрији Јовићевићу“, рекао је Мандић.

Мандићево помињање Јовићевића у овом тренутку није случајно имајући у виду да се име бившег министра унутрашњих послова по први пут у јавности довело у везу са формирањем снажног опозиционог блока.

„Мандић као искусан политичар није случајно поменуо Јовићевића будући да су остали у добрим односима и сталном контакту и након што је избор пао на Лекића“, рекао је извор Побједе из ДФ-а подсјећајући и да је завршне разговоре са Лекићем о преузимању Фронта обавио управо Мандић. Да је било озбиљног разговора са Јовићевићем о преузимању ДФ-а , потврдио је у разговору за Побједу лидер Покрета за промјене Небојша Медојевић. Упитан да ли поново ДФ планира да разговара са Јовићевичем о његовом ангажману на челу те политичке групације Медојевић је казао да о том питању треба размишљати након протеста, који би довели до формирања прелазне Владе.

„У питању су историјски процеси. Сада тренутно нема простора за причу о партијским интересима, мандатима и о функцијама. О томе наравно можемо да размишљамо тек након остваривања кључног циља протеста: фомирања прелазне Владе која би организовала прве фер и поштене изборе.Тек онда можемо говорити о тиме ко ће се све наћи у тој прелазној Влади и ко ће је представљати у име Фронта, казао је Медојевић. Јовићевић бољи од Лекића Лидер ПзП је процијенио да је Андрија Јовићевић био знатно боље рјешење за Фронт од Миодрага Лекића.

„Избором Лекића направљена је огромна грешка и сам сносим велику личну одговорност због инсистираја на том рјешењу. Јовићевић је био много боље рјешење али смо тада  имали унутар ДФ-а имали двије различите политичке организације: ПзП која је грађанско реформска и Нова која је национална партија Срба у Црној Гори. Миодраг Лекић је био симбол анти НАТО отпора 1999. године и познат као неко ко је почет ком 90-тих година у Влади Мила Ђукановића пепознат као неко које био суверениста. Све је то утицало да избор ипак падне на Лекића. Нажалост дешавања која су услиједила показали а су да смо направили погрешан избор, закључио је Медојевић.“

Упитан под којим условима је дошао Лекић на чело Демократског фронта и да ли је примао плату за обављање те функције, Медојевић је казао да је са бившим лидером ДФ-а преговарано скоро годину дана. „Преговарали смо до најситнијих детаља. Лекић је имао одређене услове и захтјеве и они су од стране ДФ-а испоштовани до краја. Кад је у питњу плата Лекић је имао посланичку плату“, навео је лидер ПзП.

Медојевић је открио да је Демократски фронт у Лекића а и у његову предсједничку кампању уложио огромна финансијска средства која треба да враћају. „Једноставно Лекић је отишао а све те дугове је оставо нама конституентима. Ми смо све испунили што је тражио док он ништа није испунио што је обећао Демократском фронту. Једноставно Лекић нас је злоупотријебио“, рекао је Медојевић.

Ко је Јовићевић

Јовићевић на политичку сцену Црне Горе долази крајем 2001. године када је на приједлог премијера Мила Ђукановића изабран за министра унутрашњих послова. Именовање Јовићевића је изазвало изненађење у јавности јер је до тада био непознат широј политичкој јавности у Црној Гори. Средином 2003. биван сmијењен са тог мјеста због улоге у афери С.Ч.

Владина Комисија из 2004. године закључила је да је Андрија Јовићевић, са својим најближим сарадницима, давао подстрек за вођење ове афере, са мотивом који највише личи на каријеризам и политичке амбиције, које су досезале и до функције премијера! Нека каснија дешавања можда су указала на политичку позадину афере С.Ч. Тачније: употребу те афере да би се осујетио политички пут ка референдуму. У фебруару 2006, у јеку референдумске кампање за повратак независности Црне Горе, и Андрија Јовићевић је покушао да се врати у политички живот Црне Горе: појавио се као један од организатора политичког блока који је био против пројекта независности. Био је дио „алтернативне четворке“, коју су осим њега чинили Предраг Булатовић, Небојша Медојевић и Миодраг Лекић, блока који се отворено противио организацији црногорског референдума, указујући да не постоје услови за демократско изјашњавање црногорских грађана.

Већ тада Јовићевић је имао завидне међународне конекције, у Вашингтону и на другим међународним адресама. Пројекат је ипак пропао, иако је био индиректно подржан од неких актера из међународне заједнице. Јовићевић се посљедњих година није појављивао у јавности али је, према поузданим сазнањима Побједе, одржавао интензивне контакте са више лидера опозиције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: