Андријашевић у строју: Ђукановић у праву за сарајевски атентат
Црногорски историчар Живко Андријашевић, рекао је данас у изјави за „Побједу“ да је оцјена Мила Ђукановића о терористичком чину Гаврила Принципа „историјска чињеница“. Андријашевић је рекао да је званична Црна Гора сто година прије премијера Ђукановића убиство које је починио Гаврило Принцип, назвала „безумним терористичким актом“.
ОН је цитирао коментар у „Гласу Црногорца“, званичном органу Краљевине Црне Горе, од 21. јуна 1914. године, у којем се изричито каже да је сарајевски атентат „безумни терористички акт“.
„Дакле, званична Црна Гора је, сто година прије премијера Ђукановића, убиство које је починио Гаврило Принцип назвала – „безумним терористичким актом“. Предсједник Владе Црне Горе је у свом говору само саопштио једну историјску чињеницу, коју потврђује релевантни историјски извор. Уосталом, када већ говоримо о званичном ставу Црне Горе према атентату у Сарајеву, напоменимо и да је влада Краљевине Србије на сличан начин дефинисала овај акт. Она га је, јула 1914. године, назвала злочином који изазива згражавање. Тај документ је објављен у књизи коју је 1980. године издала САНУ“ рекао је Андријашевић.
Лист „Побједа“ је објавио и фотографију странице „Гласа Црногорца“, на којој је штампан коментар о сарајевском атентату, у којем се, уз оцјену о терористичком акту, још наводи да је то дјело „усамљених фанатика“ и да је у Црној Гори и „свуда наишло на опште жаљење и на једнодушну најоштрију осуду“.
Андријашевић је подсјетио да се терористичким актом сматра „сваки насилни облик борбе за остваривање политичких циљева у мирнодопском периоду“.
По његовом објашњењу, једно су мотиви и политички карактер атентатора, а друго је карактер његовог чина.
„То важи и за убиство краља Александра Обеновића, краља Александра Карађорђевића, па ако хоћете, и за убиство Ивана Стамболића или Зорана Ђинђића“, рекао је Андријашевић.
„Када би се прихватила аргументација садашњих апологета сарајевског атентата, сва та убиства би се могла на неки начин оправдати и сврстати у патриотске гестове и праведну борбу за одбрану националних интереса“.
Подсјетимо, премијер Ђукановић је недавно на свечаној академији поводом стоте годишњице почетка Првог свјетског рата, рекао да „Црна Гора није подржала терористички акт који је био повод за (тај) рат“.
Изјава Ђукановића о акту који је починио Гаврило Принцип, изазвала је оштру реакцију црногорске јавности, историчара у Србији, неких политичких странака, као и предсједника Републике Српске, Милорада Додика.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Осим овога што наброја Висарион, режимски историк Андријашевић губи из вида да је Аустрија кроз цио деветнаести вијек роварила против Срба, настојећи свим силама да Турску наслиједи на Балкану и спријечи настанак српске државе. Беч је ишао дотле да је покушао да заврбује Марка Миљанова за кнеза Албаније, користећи његову немилост код краља Николе, што је он одбио и чак наредио да се аустријским посланицима ударе шибе. Предузела је мобилизацију после српских побједа у Балканским ратовима. Бесправно је 1908 окупирала Босну и Херцеговину, што је изазвало Анексиону кризу. Спријечила је да, након велике црногорске погибије на Скадру, овај припадне Црној Гори. Ковала је план да Црној Гори одузме и Ловћен, тај Јадрански Гибралтар и да на њему, умјесто Његошеве капеле, попери споменик Фрању Јосифу. Видјети о томе на
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
Уосталом и Хитлер је био Аустријанац. Па упркос свега тога и много чега другога, Аустрија код наших ревизиониста испада невинашце!!!
Andrijaševiću, ajde polako
Дворски историчар, бивши Србин из честите српске фамилије, успут Шербов,ђак сваки пут изненади. Браво докторе, постиди се, па у нови јуриш. Сад си у строју са Стевом,Шебом и Мирашем.
„То важи и за убиство краља Александра Обеновића, краља Александра Карађорђевића, па ако хоћете, и за убиство Ивана Стамболића или Зорана Ђинђића“, Дакле професоре изједначио си горе поменута убиства са убиством окупационог принца. Свака част, надам се да твоја дјеца не читају глупости и несојлуке које пласираш.
Прво: г. Андријашевић, као историчар, свакако зна да догађаји из прошлости не могу мјерити данашњим аршином – оно што би данас био тероризам, тада је била тираноктонија – и, како то аргументовано образлаже Милош Ковић, поступак у духу времена. О потреби да се ђаво призива парадирањем по незаконито присвојеној земљи на највећи празник њеног поробљеног народа, не треба говорити.
Друго, г. Андријашевић зна да се схватање неког историјског догађаја мијења са времено. У неком „Фолкше Беобахтеру“ је вјероватно писало да је нацистички режим најхуманији на свијету, али да ли данас ико, при здравој памети, може то да тврди, а да као аргумент наведе – „Фолкише Беобахтер“?!
Но, нешто се морало рећи да се брани неодбрањиво, а да изгледа паметно.
G-din o kome je riječ je pravi primjer „dvorskog istoričara“ koji izvrće istorijske činjenice i falsifikuje sve što Gazdi ne odgovara! Da ne govorimo da vrlo uspješno „jaše“ na šovinističkom talasu koji sve više podsjeća na „cunami“!
Ko smatra za ozbiljno rezimskog profesora sta on prica .O njemu najbolje govori ugled koji ima u svom kraju gdje ovo sto on govori podrzava jedan ili dva covjeka.
Sve je dokazivo retoričkom gimnastikom u kojoj nema pravila. Andrijašević je trebao da stane iznad svog učešća u Odboru za obeležavanje 100 godina početka I sv.rata, kao i iznad prijateljstva sa premijerom, kroz svoj savjetodavnički status koji je imao u vladi.
I premijerov govor je ličio na Andrijaševićev rukopis, samo me malo bunilo prisustvo nekritičkih stavova koji su više priličili priučenom Novaku Adžiću. Izmještanjem događaja iz istorijskog konteksta, koji je najomiljeniji metod Šerba Rastodera, sada postaje i Živkovo sredstvo za ispunjavanje političkih zadataka i nasilje prema istoriji.
Sve ovo što je rekao podložno je diskusiji, u kojoj bi „dokaz“ koji nam je predočio, bio samo jedna kockica u mozaiku vremena i događaja koji u potpunosti mogu osvijetliti istinsku istorijsku sliku iz 1914. godine. Kao što je i komentator Spasoje Ristić primijetio, bilo koji tekst u Glasu, ili beogradskim novinama u afirmativnom kontekstu – bilo bi ravno samoubistvu.
Uporedite danas novine, koje na svakoj starni trube o istini, i njihove afirmativne tekstove o NATO paktu, naći ćete mnogo sličnosti, ali nećete za 100 godina donijeti zaključak da su svi u CG bili za NATO, već će neki pošteni istoričar reći da je zlo vrijeme natjeralo Vijesti, Pobjedu, RTCG da uređuju prema NATO standardima, uprkos njegovoj zlikovačkoj ulozi. I – naravno za to su imali onoliko čitaoca, koliko je u svakom vremenu bilo kolaboracionista, pa bila u pitanju Otomanska, Austrijska, Hitlerova, ili ma koja druga zavojevačka sila!
Да ли то г-дин Андријашевић у исту раван ставља једног Хабсбурга и његову црно жуту монархију и побројана личности из Србије?
Pa bilo bi samoubistvo tada reći bilo šta drugo kada se zna da Srbija ni Crna Gora nisu bile spremne ni za kakav rat ! A nama je jasno gdje nas današnji slugani ,ekspzitura svjetskog dogona i u kom pravcu pokušavaju okrenuti ! Međutim glavne stvari će se odvijati na nekom drugom nivou i zna se kako će da završe „plesači po žici “ !
Историјска чињеница је да су италијански војници атаковали Црногорке у периду Другог св. рата. Евидентна је чињеница да је, антрополошки, овај Андријашевић – Калабрез, или Сицилијанац. Није му замерити, крв није вода!
Не треба тако крпити људе, није то баш српски. Човек је изнео једну историјску чињеницу, као човек од струке. Нигде није наглашено да је то његов политички став. Друго је то када Ђукановић изађе у јавност са таквим ставом, то је већ антисрпски контекст, будући да таквом чињеницом манипулише подцртавајући свој сепаратизам и антисрпство. Истина је и да се овај историчар јавио у одређеном тренутку да подупре свог премијаера, и то је проблем историјске науке што је она примењива и промењива. Не заснива се увек на чињеницама него и на перцепцији тих чињеница. Принципов чин из одређене перспективе може да се третира као терористички акт. Изоловано се може тако квалификовати, али то никако нама не умањује право да га сматрамо праведним и да се тиме поносимо. Из принципа.