Анкетни одбор могао би се бавити и везама „Седме управе“

Анкетни одбор Скупштине Црне Горе, који ће се бавити политичким мотивисаним убиствима, нападима на новинаре и друге јавне дјелатнике, требало би да посебан дио свог рада посвети и фамозној „Седмој управи“ некадашње црногорске Службе државне безбједности (СДБ).

Поставља се питање да ли ће Одбор успјети да дође до детаља о дјелованју те управе, као и да ли ће се потврдити раније информације да су њени сарадници били и неки познати криминалци из региона.

Ових дана је у региону актуелна телевизијска серија „Сабља“, која је поново подсјетила на период уочи и након убиства србијанског премијера Зорана Ђинђића у марту 2003.

Посебно је занимљиво што су организатори и налогодавци тог убиства, Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум, вође „земунског клана“ довођени у везу баш са Седмом управом СДБ Црне Горе.

Према писању тад подгоричког дневног листа „Публика“, Спасојевић је крајем деведесетих постао становник Подгорице, са адресом Улица Хотска 14, насеље Стари аеродром. Подгоричанин је у то вријеме постао и Љубиша Буха Чуме, док је Луковић, рођен у Медвеђи, имао пребивалиште у Мојковцу, Улица Малише Дамјановића.

„У току 1999. године, прије бомбардовања, чуо сам да Спасојевић доста ради за црногорску Државну безбједност и да често борави у Црној Гори. Распитивао сам се код Милана Јуришића каква је његова веза са Црногорцима, а он ми је испричао да Шиптар контактира са црногорским ДБ-ом, да ради за њих, и да је од њих добио пиштољ са дозволом“, испричао је Душан Крсмановић, један од блиских сарадника Спасојевића и Луковића, шефова озлоглашене криминалне банде у Србији.

То је рекао у исказу пред истражним судијом Вучком Мирчићем у Београду.

Занимљиво је да су црногорски медији непосредно прије убиства Ђинђића објавили да су Спасојевић и Луковић имали црногорске личне карте. Објављено је такође да су Шиптар и Кум имали легално наоружање пошто им је дозволе за ношење пиштоља издала подгоричка полиција.

Подгоричка „Публика“ објавила је тих година да је МУП Србије затражио од црногорске полиције да саслуша једног свог функционера.

Да ли је све то тачно, могао би да испита Анкетни одбор чије се формирање у парламенту очекује. Одлука о његовом оснивању предложена је од посланика парламентарне већине.

Занимљиво је и да је садашњи предсједник Скупштине Андрија Мандић у априлу прошле године на сједници Одбора за безбједност и одбрану говорио о Седмој управи и њеним везама са криминалцима из региона.

Мандић је тада рекао да Влада треба да каже шта је урађено у вези са захтјевом да се објаве информације о Седмој управи у ранијој Служби државне безбједности.

„Конституисана је Седма управа коју су чинили злогласни криминалци и полицајци, момци с ове и оне стране закона. То је почетак криминализације у Црној Гори. Јесте ли спремни да објавите имена припадника тих Седме управе, а ја имам сазнања да су у тој управи били (криминалци из Србије) Љубиша Буха Чуме, Душан Спасојевић Шиптар, Миле Луковић Кум, да су ту били криминалци из Црне Горе, онда припадници ЈСО из Србије. Након убиства Дарка-Белог Распоповића, управљање том управом преузео је Зоран Лазовић. Управа је укинута 2005. године, али су њени чиниоци распоређени широм безбједносног сектора. Хоћете ли објавити сва имена, јер борба против криминала мора почети од самог настанка криминала, а мислим да ту можемо наћи и почетак два данашња криминална клана, кавачког и шкаљарског“, казао је Мандић прошле године.

Ранија црногорска власт није спорила постојање Седме управе, али није признала да су њени припадници учетсвовали у било чему незаконитом. Како су поручивали, дјелованје службе у том периоду било је утемељено у закону.

Отварањем Парламентарне истраге и формирањем Анкетног одбора провјераваће се случајеви политички мотивисаних убистава која су се догодила од увођења вишестраначја до данас као и околностима физичких напада и пребијања новинара и других слободних интелектуалаца од стране полицијских службеника познатих као „црне тројке“, а за које су се у јавности појављивале информације да су биле задужене за пребијање политичких неистомишљеника тадашње власти.

„Како су наведени догађаји остали нерасвијетијени присутна је оправдана сумња да је рад надлежних органа, прије свега тадашњег МУП-а Црне Горе и Службе државне безбједности, као и појединаца из врха тих, али и осталих надлежних институција био противзаконит, с обзиром на то да из стања ствари и јавно објавијених изјава одређених лица произилазе индиције да исти нијесу предузимали мјере, радње и активности које су законом били дужни предузети, већ напротив, да су свој положај и утицај користили како би ометати истрагу, а све у циљу да починиоци и налогодавци ових дешавања не буду пронадени”, наводи се у образложењу предлога за формирање анкетног одбора.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: