Антић: Јединство опозиције и одлучност народа да брани своју Цркву шаљу режим у прошлост

Пише: Др Чедомир Антић, историчар

Мислим да не треба много да Вам говорим о томе. По правилу, ако би мало размислили, дошли би до сличног закључка. Више од 90% грађана Црне Горе жели демократију. Слободну, вишестраначку, правну државу у којој власт није само смењива, већ се и редовно смењује. Мало је оних који су своју судбину и срећу везали за групу људи који мисле да су својим личностима и партијом превазишли државу и грађане, учинивши их својим сервисом.

За демократију и смену власти на изборима требало би да буду и они који желе да афирмишу независност Црне Горе и они који верују да са становништвом Србије и Српске чине једну и недељиву нацију. Јадна је држава која ће пропасти без једног човека и његове партије настале у време Стаљина и Хитлера. Јадна је и на тужну судбину осуђена држава од које је важнија једна партија, колико год била моћна и парадржавна. Зато на много начина, по павилу вештачки (од стране режима или Великих сила) подељена Црна Гора, долази у јединствену ситуацију – у њој је данас циљ велике већине становништва у суштини исти. Да буде тако допринели су покушаји Ђукановићевог режима да од Црногораца направи франковце (рецимо, прогонећи Српску православну цркву на територији Црне Горе). Допринела је и епидемија короне. Ипак, често се дешава да у тешким тренуцима зли имају више успеха од осталих очајника.

Режим, који су успоставиле Велике силе, тешко пада уколико оне макар мало не помогну силу гравитације. Често се дешава, а Црна Гора је добар пример, да владе на Западу наклоњене једном режиму временом престану да га подржавају али империјални прагматизам и инерција старих бирократија не сматрају за корисно ни потребно да прекину завршне фазе његовог труљења. Онда се и дешава ово – да пензионисани политичари и бивше дипломате знају све и о томе говоре јавно, а актуелни се уздржавају и чак подржавају. Шампионка интеграције тада постане и инсипрација за нови Нетфликосов Наркос. Зато је и било могуће да 2013. и 2016. победа опозиционих кандидата буде поништена прогоном опозиције, Срба или простим фалсификовањем.

Узмимо, ипак, да победа опозиције на предстојећим изборима буде тако велика да режим не буде у могућности да резултате фалсификује. Тада ће он без много сумње настојати да обори изборе процедуралним замеркама (као у Србији септембра 2000. године). Уколико опозиција остане јединствена (што је мало вероватно будући да су у питању најмање три коалиције), а народ одлучан као што је био бранећи своју цркву, режим ће се распасти. Будући да Црна Гора седамдесет и пет година није имала друге власти изузев његове, тада ће се поставити питање како водити владу. У томе ће опозицији „помоћи“ људи из бившег режима. Наравно, заузврат опозиција ће морати да успостави некакву привремену владу. Играјући на разлике међу опозиционим партијама и коалицијама, „поштени депеесовци“ ће тада задржати мање више сву економску моћ и целокупно присуство у номенклатури. Можда, уколико не буде притиска судских установа из иностранства, у политици оставе и самог Ђукановића. Тако ће власт ДПС-а бити обновљена у следећих три до пет година, она више неће бити баш потпуно иста кад је реч о шовинизму и бахатости, али ће лош систем и корупција остати.

Зато је неопходно да се опозиција по доласку на власт држи познатих принципа смене ауторитарних режима. Најважнији принцип је да нема споразума на штету закона, а тиме и народа. Немојте да дозволите разним дачићоидним одвратницима да њихове личне мане и континуитет неморала буду тумачени као некаква доследност. Да, за ДПС данас гласа најмање грађана у историји, али то је и даље трећина Црне Горе. Ти људи нису сви лоши, али њихове вође морају имати два статуса – или оптужени или заштићени сведоци. Нема колективног покајања и заједничке издаје Ђукановића. Само појединачне. Ови последњи добиће аболицију али ништа више од тога. Закони о пореклу имовине и лустрацији морају да важе за све. Друго начело везано је за природу власти – нема смене ДПС-а без разарања једнопартијске аутократије. Нико неће „заменити“ ДПС, Црна Гора после тираније мора бити темељно демократизована.

Дакле, не заједничка прелазна влада – већ Влада државног спаса која ће похапсити криминалце, рефомисати судство, избрисати ДПС из регистра странака (пошто се криминалне организације не региструју), донети сет антиауторитарних закона, најлиберланијих изборих закона и онда спровести слободне изворе за Уставотворну скупштину. Ништа више. Странке српског народа не смеју за циљ имати да замене улоге са шовинистичким ДПС-ом, већ да изборе равноправност Срба. Само то или, тачније, чак то.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: