Антић: Кад проговоре примитивизам и мржња према Србима

Да ли смо доживјели очекивано? Слушали смо књижевника функционера државе који прижељкује експлозију у којој ће бити раскомадани демократски изабрани предсједници Србије и Српске.

Читали смо о кафеџији који избацује српску дјецу из свог „цијењеног” дукљанског локала. Доживјели смо да бошњачки државни секретар у српској влади тужи Србију зато што не намеће његов нови језик својим грађанима, док у Федерацији БиХ нема српског језика, осим на папиру.

Савременици смо достигнућа Муслимана или Бошњака (нијесам сигуран) који је у Хрватској постао први стручњак за црногорски језик… До данас у школама широм Црне Горе нема више српског језика, а матерњи је постао црногорски… Трпјели смо прогон свештеника највеће цркве у Црној Гори.

Чудили се бунцању премијера о томе да је бивши српски премијер организовао убиство Душка Јовановића и да је дужност владајуће партије, чланице Интернационале (!?), да створи нову цркву… Гледали смо како из спортске хале избацују грађанина Црне Горе који носи заставу сусједне државе Србије. И сада је недостајала само озбиљна литература. Нешто слично Тајном рату Србије или Протоколима Сионских мудраца… Неко јако „стручан“… Ко добро зна кога да консултује… На царској латинири… Открио нам је „бизарности“ „светаца српске цркве“. Посебно се окомио на Немањиће…

Када би мој студент рекао да је Цезар био „кул“, да је Клеопатра била „ин рибетина“, да је Наполеон био „партибрејкер“, а Кенеди „ирски џуџа“ (а то се до сада није догодило), оборио бих га на испиту и замолио да се појави за пар година.

И Његоша прогласили издајником

Оне који су му омогућили да положи пријемни испит и заврши средњу школу често бих наредних дана грдио у мислима. „Геноцид“ и „педофилија“ су термини везани за 20. вијек. У средњем вијеку пунољетство је навршавано у четрнаестој години, а брак је склапан и конзумиран и годинама раније.

Колико су Немањићи били „педофили“ толико су били и сви други владари Европе средњег вијека. Велеаутор кога препоручују само мржња и примитивизам могао је да консултује макар неку емисију „Хистори“ канала… Тјудори су двеста година послије последњег Немањића били много суровији и промискуитетнији…

Али гдје би Дукљанин дирнуо брата Брита? Може на Његоша… Пише био је „издајнику покушају“!? Чега издајник? Да није можда признао Косово? Да није, биће, пљунуо на претке? Да се није слизао с онима који су убијали, а сада обесправљују његов народ? Којим писмом и којим језиком су говорили и писали Црногорци од првог спомена Црне Горе у 15. вијеку до Мила Ђукановића?

Али, више не живимо у Југославији. На власти у Београду више није група ауторитарних следбеника партије која је за циљ имала обесправљивање српског народа… Нијесмо више ни у заједничкој држави. Зашто све новине шире фрустрацију и мржњу особе упитне стручности? Гдје су установе за заштиту грађана, равноправност народа, гдје су стране амбасаде… Српска амбасада? Гдје су страни протектори? Зар не виде да црногорски режим стоји иза сваког насиља над Србима и бљувотине на њихов рачун? Да ли неко размишља о релативизацији фашизма? Говору мржње према светитељу који је био заточеник Дахауа.

Мржња велика, а знања мала

Овако, ријеч против ријечи… Књига, нестручна и острашћена, привукла је пажњу и критику научника и интелектуалаца, дошла је на странице тиражних новина на које, да којим случајем излазе у Лондону или Њујорку, никада не би стигла осим ако би доспјела до неког занимљивог судског епилога.

Читаоци се дијеле по нацији умјесто по разуму… Корист од свега имају мрзитељи и издавачи шовинистичког смећа… Наравно, најважнији добитници су Мило Ђукановић и група његових сарадника. Од отцјепљења Црне Горе прошло је осам година. Од Другог свјетског рата још мало па седамдесет… Од Првог свјетског рата скоро читав вијек… Срби су у Црној Гори обесправљени дуже него било који други њен народ у новом вијеку и савременом добу… Докле ће трајати овај парадржавни прогон? Ова баражна ватра послије које у нормалним околностима услиједе масовни злочини према њеним жртвама, а у ненормалним нови трули споразум Ђукановићевог режима са ситним политикантима из београдских влада, који знају само да бране своје фамилије и партијице.

Европске бирократе могле би мало да прегледају своје дигитализоване документације, прес-клипинге и најзад прихвате чињеницу да Србија није пријетња региону. Штавише, већ двадесет година Србија и српски народ су герапија сваком банкротираном режиму, свакој неуспјешној економији и извјесном броју бизарних типова који шетају телевизијама као бивши официри, бивши јунаци, бивши интелектуалци, бивши људи… Важни само због оних које мрзе…

Да ли би наши уважени заштитници, модернизатори и дикриминатори могли да престану да плаћају активност појединих невладиних скотова? Оних који су на сјеверу Србије са прескупих билборда тврдили да само глупи и неписмени пишу ћирилицом? Можда да престану да безумно хвале криминални режим који ни попис не може да спроведе, а да га не покраде?

Кажу да се на књигу одговара књигом. Само, није све што је штампано и укоричено самим тим и књига. Неке мржње су тако ниске, а незнања тако велика да на њих могу само да реагују установе модерне правне државе.

Аутор текста је историчар и доцент на Филозофском факултету у Београду Чедомир Антић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: