Антић: Може ли бити државног удара без државе

Пише: Чедомир Антић

Браво, судија Мугоша! Одлично, тужиоче Катнићу! Добри сте и ви, свједоци-нерадници!

Почео је процес стољећа. За недјело које се привидјело престрављеном Ђукановићу и застрашеном Душку Марковићу. Знате ли да смо ми Срби током читаве наше историје икад покушали државни удар, а да је само дјело требало касније да се доказује на суду!?

Нажалост, нисмо увијек успијевали, али да нисмо успјели ни да будемо у покушају примијећени е, то никада није било. Можда су неке друге нације, које је измислио Кардељ, имале таква искуства… Ми нисмо. Јадно је судство које је у рату са групом пензионера из Србије, са народним посланицима, са нацијом чијем језику и култури припада апсолутна већина грађана Црне Горе. Још је бједнији тужилац који се саплиће пред јавношћу с предметом као да је на минском пољу. Или му се, не дај Боже, стање савјести прелило на стање свијести, па не може себи да дође…

Ја сам се некако надао да се домаће правосуђе држи црногорског режима као слијепац за ћоравог. Очекивао сам ову бахатост и удворичко разметање нестручношћу, кукавичлуком, несавјесношћу и пристрасношћу… Међутим, та институционална дементно-садистичка спремност да једног грађанина Црне Горе, посланика у Скупштини, понизе тако што му са пет седмица закашњења забране да путује у Србију!?

Дукљаноиди, не откривајте положаје! Не оправдавајте се тврдњом да је правда на одмору када судија оде да се брчка! А да предсједник суда, на радост власти, не ради свој посао. Ја сам мислио да у врху режима ради све само окато и зубато… Па спријечили су државни удар у намјери! Знају како ко дише на хиљаду километара од диоклејског Ленглија – сједишта Агенције за националну безбједност. А не могу да благовремено ријеше један захтјев за привременим повраћајем путних исправа. Кад смо већ код тога…

Да ли зна Мило Ђукановић даје адреса АНБ-а „Булевар револуције бр. 1 у Подгорици!? Па ви, натовци, славите револуцију која је оборила демократију, монархе потомке краљице Викторије која је убијала бивше министре, банове и архимандрите по Црној Гори… А судите један „државни удар у предумишљају“?!

Умјесто да их наградите. Па ти би Вас људи, оптужени посланици и пензионери, не гарантујем за Синђелића и Јовановића (они ми некако сумњиво изгледају, као да су ишли за Ђукановићем 1991. године) пустили да побјегнете у Италију, Британију, Емирате…

Овдје се Милошевић својевољно задржао, а данас би био замјеник премијера, само да Ђукановићеви господари нису хтјели да постане дипломатски и правни преседан. Ђукановић не може бити ни дипломатски, ни правни, а ни политички преседан. Његов значај на пољу криминалистике је толики да онемогућава славу на другим пољима. Сви добро знају да је он за музеј, а не за затвор. Само могу да замислим да су се ти, чијем је дјелу посвећен булевар у коме столује опасни АНБ (од кога, сигуран сам, не дрхте једино криминалци, међународни терористи и издајници), давне 1942. или 1945. докопали, рецимо, Мила Ђукановића. Шта би урадили са власником сата који вриједи као два стана у Београду…? Ја не могу да замислим, можда би могао велики писац хорора Стивен Кинг…

Има ли ова судска фарса преседана? Рекао бих да нема.

Књаз Никола јесте био тиранин и оперетски владар, али бранио је круну мислећи да ће управо једног дана он лично ослободити и ујединити Српство. Нашао је свог лажног свједока Настића. А сам се нашао Аустроугарској у часу када је отимала наше сестре Босну и Херцеговину. За час, не толико дуго да пропусти мјесто међу витезовима који су 1912. ослободили Пећ и Призрен, стари је кнез попустио себичности, властохлепљу и пристисцима… Како Душко и Мило да попусте? Па они не би били на власти да није слабости. Као производ личне безобзирности и народних мана, они не могу јединог краља Црне Горе да имитирају чак ни у његовом најгорем издању.

И докле овако…? Руска Федерација, која је одиграла кључну улогу у успостави независности Црне Горе 2006. више не подржава Ђукановића. Долазак британске амбасадорке у сједиште Нове српске демократије, поред портрета вожда Карађорђа, испунио ме је надом у правду.

Марковић и Ђукановић имају толико искуство, али зар се нису мало распитали о историји. Има сила које су своју величину утемељиле на правилу да „непријатеље купују, а пријатеље издају“. Чињеница је да после уласка у НАТО никоме више не треба група балканских Норијега. А можда Ђукановићев режим не пада зато што нема довољну специфичну тежину. Он се одржава на снази повјетарца, лебдећи… Зашто би такав режим био обаран? И може ли бити државног удара без државе?

Такве власти САД и Британија могу и да „замијене“. Русија њима неутралну владу, рецимо, у Молдови, а они да дозволе демократизацију и „Пети октобар“ у Црној Гори. Ето, „Пети октобар“, рецимо, не сматрамо за „државни удар“ само зато што су му дали амин са „правог мјеста“. Ђукановић је мислио да је имао удјела у томе, али био је само статиста. Мало боље обавијештен од актуелног свједока са незаслуженим презименом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: