Антић: Мржња према Србима водиља Ђукановићеве политике

Пише: Чедомир Антић

Црногорском премијеру Милу Ђукановићу одговара Србија која је изолована и другачија од остатка Балкана. Много онога што је постигао од 1997. до данас је постигао на ширењу безумне, шовинистичке, ксенофобне мржње према Србији и српству.

Он је човек који мора да јавно каже: ја не мрзим Србе. Он очигледно и сам осећа колико је претерао. Уосталом, дошао је на власт као просрпски елемент и 1990. није имао проблем да каже да Црногорци имају српско порекло итд.

Србија би требало да има има целовит и уређенији однос према Црној Гори. Уверен сам да је Србија суверенија и да држи до себе и да према Црној Гори има политику коју не дефинише добра воља премијера, судбина једног човека (који испада да није међународни криминалац – тако бар каже суд), и не дефинишу Срби који су дошли из Црне Горе и претварају се да нису ни Срби ни Црногорци, када бисмо ми бринули о Србима у Црној Гори (што је наша дужност и интерес), онда би се и Црна Гора другачије поставила.

Међутим, улазак Црне Горе у НATO – која има врло мало војника и један тенк, мотивисан је тезом да око Србије треба направити санитарни кордон. То подржавају кругови у Британији, Немачкој и САД. Она је ту као нека врста платформе за будући рат са Руском Федерацијом.

Срамота је што је Црна Гора доживела да има оваквог човека на власти, више од 27 година. То је избор тихе већине у Црној Гори, која је могућа уз гласове мањина које се понашају као да су агентуре страних земаља, а не као да живе у Црној Гори.

Не мислим да би Милошевићева Србија – и то је други ниво овог питања – одвратила Црну Гору од НАТО. Постојао је неки страх Ђукановића од Милошевића, али због мафијашког односа који су имали. Он је знао да је од њега потекао, да му је он дао политички прстен, он је њему пољубио прстен прво. И, то је био ненормалан однос. У њему је Ђукановић, који је издао Милошевића, тврдио како није издао југословенску творевину.

Чим су у Србији дошле на власт демократе, отишао је степеницу даље.

Ђукановић је учествовао у сатанизацији Коштунице и свих оних који у то време нису били по вољи Западу. Црна Гора није хтела да се отцепи док је Милошевић био на власти, али то не значи да је Србија била јака и да је могла да спречи Црну Гору, него да је Ђукановић вероватно имао страх од безбедносних структура и да нису били сазрели услови.

Тако је и са нашим уласком у ЕУ. Да ли је време за то?

У неким приликама нам би то много значило, али су се ствари после 2008. године промениле. Али, политичар демагог просечном грађанину објашњава како су ствари вечне и исте. Наш проблем је што треба да одредимо који нам је национални циљ.

У време Милошевића смо бранили Југославију. Она је пропала. Данас кажу да је то улазак у ЕУ. Само глупи и наивни то могу да кажу. Ако Србија нема национални циљ да уђе у ЕУ, а учестало се говори и у НАТО, онда је то само – интерес групе људи.

Улазак у ЕУ и НАTO промовишу они који знају да ће се на томе обогатити. Проблем је што је у Србији то постало легитимно, а наша јавност је великобратизована и фармизована, па јој није битно ко си, него да си добио 100.000 евра.

Ако си на власти, можеш да будеш и најгори подлац и олош.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: