Антић: Шта Мило треба још да уради да у Београду схвате да је непријатељ Србије?

Пише: Чедомир Антић

Александар Раковић објавио је књигу о црногорском сепаратизму. Пажљиво сам је прочитао и имам један начелан предлог.

Тема је могла да буде мало шира и да обухвати и црногорски сепаратизам и Србијин унитаризам. Можда би но дјеловању и ефектима овај други сегмент био мање обиман и сложенији, али анализа би била потпунија.

Када је недавно црногорски режим, у намјери да доврши вјерски прогон и угаси православљеу свом забрану, почео да се жали на „патерналистичку улогу Србије, нисам могао, а да не осјетим солидарност са Александром Вучићем. Иначе ми је изузетно непријатан тај хистрионски синдром, од кога очигледно пати та потреба да стално глумата, најприје се жали, тражи сажаљење, а онда, увјерен да свако онај ко га не би подржао за цара, видио као божанство и ковао у звијезде, у ствари намјерава да угрози његову породицу (а посебно брата Андреја), због чега почне да исказује дубоко гађење, претјерани гњев и агресивност.

Сада је, међутим, имао свако право и на такве манифестације. Чак и ако му је Ђукановићев режим помогао да дође на власт. Упркос основаној сумњи да два режима послују заједно у циљу незаконитог богаћења. Без обзира на године Вучићевих настојања да помогне Ђукановићу, инфериорног положаја, подршке, неискреног, одмјереног и договореног супротстављања.

Сада је Вучић с правом и, рекло би се, искрено завапио. Питао се пред новинарима о каквом се мијешању и патернализму ради?! Досјетио се Косова, присјетио избора, подсјетио новинаре о нападима на цркву, на грађане… Да се није ту зауставио, указао би на кампање мржње какве од стране званичне Србије никада нису вођене према Црној Гори, на чак ни према екстремистима и мрзитељима, почев од Секуле Дрљевића до Мила Ђукановића.

И док је Вучић уздржан, као неко ко је за нешто крив или је бар кривцу саучесник, дотле се његова влада, како то обично бива у оваквим приликама, подијелила. Како да
се подијеле „људи од сламе и „глинени голубови, када сви зависе од Вучића и његове доброте? Е, то је политичко чудо. Кад год не зна шта да ради он распореди своје оловне војнике једне према другима и онда глуми оно што је одавно укинуо демократију и парламентаризам. Добро, јасно је да парламентаризма на Балкану баш нема много. За Албанију, албанско Косово и Црну Гору и Милошевићев парламентаризам је недостижни домаћи задатак, али ипак, колико год би ла слаба и у настанку наша демократија је ипак будила наду, коју је Вучић из личних интереса укинуо.

Невоља тирана је што су увијек и апсолутно одговорни. Тако Мило Ђукановић сигурно приватно дрхти и једе се због непорециве памети коју Душко Марковић показује на сваком мјесту… Ана Брнабић, Вулин, Весић, Ненад Поповић… нису ни до кољена Душку Марковићу. Прво, зато што је Вучић још увијек у статусу Ђукановићевог шегрта ни калфа још није постао. Друго, зато што, за разлику од Душка Марковића, ови наши знају од чега су направљени и ко их распоређује.

Зато је Ненад Поповић дежурни русофил, православац, Србин и антихомосексуалац у влади рекао једну велику истину. Тврди да је црногорски режим „непријатељ Србије“. То подгорички врховници говоре већ годинама. Србија их је кажу окупирала, цивилизацијски уназадила, уништила им је културу и вјеру, опљачкала их и колонизовала, они су међу првима признали независно Косово, шаљу пуковнике на прославу код „градишких месара, хапсе наше грађане, мрцваре их, туку нам дјецу… Шта треба Мило Ђукановић да уради да у Београду схвате његове јасне ријечи као непријатељство? Да оснује нови Јасеновац? Да се фотографише са главом српских официра у рукама? Шта?!

Онда је реаговала прва премијерка у историји Србије. Први геј начелу једне нескандинавске државе. Први отац међу женама. Потомкиња старог родољуба Брнабе са једног хрватског отока. Она не би против министра довољно је што га је нагрдила када се побунио против хрватске сликовнице-уџбеника за нашу дјецу у којој мали Роко има за родитеље два му шкарца, а још мања Колинда живи под старатељством двије жене. То је озбиљна ствар, а што у Црној Гори затиру све што је српско, што прогоне цркву, што мрцваре грађане Србије то није битно. Поповић треба да буде смирен као Вучић, каже Брнабић. Да изброји до десет… Као што је Милошевић бројао, размишљам, на у Хрватској данас више нема српског „проблема“, као што нема ни Срба. Како је само паметна Брнабићка, као да су је дигитализовали.

Срби ће све преживјети. Ђукановић је једна политичка гирица за зликовце и није ништа у поређењу са злочинцима и диктаторима које смо претурили преко главе. Србија, можда неће преживјети. У том случају ствараћемо је поново, са новим границама. Као Курди своју земљу. Добра је и модерна само она влада која на овакве неправде одговори јаче и бруталније. Ми немамо овдје потребе да неког прогонимо, али српском народу морамо помоћи морално и материјално. Та помоћ мора бити стална и потпуна. Такође, црногорску агентуру, послове, посебно разне противзаконите дјелатности у Србији треба смјеста и потуно укинути, прекинути, растурити и разјурити.

Аутор је историчар и предсједник Напредног клуба.

Извор: Дан

Прочитајте још:

ЕКСКЛУЗИВНО: Ђукановић и Роћен: Тајни састанци са Дерипаском, спрдање на рачун Карића, ко су Медојевићеви извори, ”идеје” са тајних састанака (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: