Антић за ИН4С: Ђукановић од Црне Горе прави талибанску државу

Историчар Чедомир Антић оцијенио је су антисрпски ставови и реторика која долазе од стране актуелне црногорске власти постојали још једино у нацистичкој творевини Независној држави Хрватској током Другог свјетског рата.

–Ђукановић је намjерио да у потпуности обесправи и затре српски народ у Црној Гори, а да криминалом стеченом богатству придода и имовину Православне цркве, казао је Антић у интервју за портал ИН4С.

Према његовим ријечима, Ђукановић од грађана Црне Горе жели да начини европске талибане.

–Пошто нема никакву идеологију, свој екстремизам гради искључиво на мржњи, истакао је Антић, додајући да га не занима евентуална забрана уласка у Црну Гору, коју су спомињали медији блиски црногорској власти.

Ове године прославља се 100 година од завршетка Првог свјетског рата, које је заокружено уједињењем у заједничку државу. Прослава је у Црној Гори под сјенком ревизије историје, гдје режим исте догађаје реинтерпретира на другачији начин. Како гледате на овај „заокрет“ када је у питању идентитетски пут Црне Горе?

-Уверен сам да разлог оваквој политици режима Мила Ђукановића нема много везе са Подгоричком скупштином и 1918. годином. Да је тако, нешто слично би смо чули пре десет или двадесет година, приликом важних годишњица и много судбоноснијих догађаја који су их пратили (почетак процеса отцепљења из 1998. или једнострано признање независности Косова и Метохије). Овакве ставове и реторику нисмо чули никада, осим у време постојања НДХ и деловања оца савремене Ђукановићеве државе, усташког саучесника Секуле Дрљевића. Разлог оваквом ставу је потреба за сукобом на коме режим већ деценијама живи. Намерио је да у потпуности обесправи и затре српски народ у Црној Гори, а да криминалом стеченом богатству придода и имовину Православне цркве. Ту Ђукановићеву радикализацију можемо да пратимо од стицања независности. Врхунац је дошао са уласком у НАТО. Он несрећник мисли да је НАТО ушао у састав његовог режима, а не да је Црну Гору увео у тај савез. Сада се понаша онако како се у глобалном Исламу понашају поједине заједнице са периферије. Он од грађана Црне Горе жели да начини европске талибане. Пошто нема никакву идеологију, свој екстремизам гради искључиво на мржњи.

Подгоричка скупштина и тзв. Божићни устанак два су догађаја око којих се највише „ломе копља“ када су у питању ставови Срба и актуелне власти. Какво је ваше мишљење као историчара?

-Подгоричка скупштина била је организована у време када се рат тек био завршио. Усред великих унутрашњих сукоба и недоумица. Она је била свакако у највећој мери демократски изабрана скупштина у историји Црне Горе пре 1990. године. Када говоре о насиљу режимлије заборављају наслеђе владавине краља Николе Првог.  Не воде рачуна ни о временском контексту. Рецимо, у Србији је крајем 19. века,  после седам година владавине напредњака, долазак радикала на власт довео до погибије више од 400 политичких противника широм земље. А није било устанка.

Укључивање Црне Горе у састав Србије извршено је уз много грешака, али Подгоричка скупштина у којој је било и десетак муслимана, чији су чланови били митрополит и муфтија, представљала је тријумф демократије.  Она свакако није онаква каквом је представљају они чија је држава настала на десетинама хиљада масакрираних Срба и Црногораца. У Београду је 1944. војска у којој су оснивачи црногорске нације имали велики утицај, убила више људи него што су осветнички припадници покрета отпора исте године поубијали у целој Француској. Ипак данас нико не лепи политикантске, злонамерне и будаласте плакате по Београду. Такође, нико не оптужује за то некакву „црногорску окупациону војску“.

Дакле, овде није реч о историографији, нити о дебати. Аутори платаката су политиканти, незаналице и зликовци. Они то не би радили да им није директно наредио и платио режим Мила Ђукановића.

Да ли ће у Црној Гори бити могуће очувати истину, или ће она нестати под поплавом пропаганде која се провлачи од медија па све до школског система?

-Истина је непобедива. Њу не могу угрозити лажи и полуистине. Ако ме питате да ли ће преживети српство у Црној Гори, могу Вам речи да дубоко верујем да хоће. То је питање правде. Ми се борим за циљ праведан, а они се боре да остану на власти и прикрију своје злочине.

Срби из Црне Горе учесници су бројних догађаја у Првом свјетском рату, а српска војска је ушла у многе градове као ослободилачка. У Будви су међутим, уклоњени билборди ослободиоцима, а билборд који је поставио ИН4С нашао се под нападом вандала. Обичном грађанину, збуњеном супротним информацијама којима не непрестано „бомбардован“, како је могуће да дође до правих информација?

-Свако ко жели може да дође до истине. У прогласу којим позива на устанак, објављеном у Гласу Црногорца од 2. јануара 1919. (по Старом календару) краљ Никола каже: „Од званичне Србије и њених агената оптуживан сам као противник југословенског јединства. Међутим, ниједан појединац у Српству и Југословенству није више радио на њему од мене, настављајући у томе дјело мојих бесмртних предака.“ Раније је говорио да ће „бити срећан краљ Црне Горе у Великој Србији мога Сандре“ (мислећи притом на свог унука Александра Карађорђевића). Али, Глас Црногорца је излазио на Ћирилици, можда данашњи усташоидни типови не читају то писмо.

Наши преци су се све до краја Другог свјетског рата називали Србима. Сада њихови унуци њихов идентитет прекрајају у црногорски, поништавајући њихов лични став. Шта ово говори о нама?

-„Потурчи се плахо и лакомо.“ – писао је владика Раде. Тешкису наша судбина и крст који нам је суђено носити. Одатле те библијске поделе, али боље је што је тако, јер бар знамо да они који остају са нама у нашем народу то чине својим избором, зато што су честитији и бољи од бедника, похлепника и кукавица који се себе „заробили у туђина“.

Црна Гора је за 120 година имала само три „господара“ Краља Николу, Тита и Мила Ђукановић. Како тумачите овај феномен несмјењивости власти?

-Сматрам ту чињеницу последицом тешких услова и лошег утицаја великих сила који су креирали такав културни образац. Требаће много напора и времена да то буде промењено. Драго ми је што је српски народ у Црној Гори био и остао носилац слободарске идеје. Сигуран сам да ће Црна Гора једног дана постати слободна, а српски народ добити жељену равноправност.

Како коментаришете најављено доношење закона о слободи вјероисповијести, који предвиђа отимање имовине СПЦ?

-Реч је чудовишном пројекту обесправљивања српског народа и затирања православља. Сигуран сам да ће се наш народ и црква одбранити. Уверен сам у солидарност  и то не само српства и словенства већ и демократског света. Ђукановић, као политичар поникао из партијског апаратчика и прононсирани силеђија, то не разуме.

Црква нису зидине нити златне сасуде – црква то је народ. Ми смо народ. Његова црква је празна љуштура у којој је неколико мрзитеља, распопова, агената служби које одавно не постоје и сапутника партије која је расформирана. Једног дана наћи ће се заједно са њима тамо где им је одавно место – у парку из доба Јуре.

Да ли сте упознати са наводном намером режима Мила Ђукановића да групи грађана Србије забрани улазак у Црну Гору?

-Јесам. Пошто је извор који је то једини пренео сумњив, а нема реакција црногорских власти, верујем да је реч о провокацији чија је намера да власт покаже како су српски патријарх и многобројни родољуби исто што и медијска хидра под именом РТВ Пинк чије новинаре су наводно уврстили на тај списак. Нисмо исто. Ђукановић треба да зна да од те забране нема ништа. Ако будемо потребно српском народу сви ми ћемо наћи начина да уђемо у Црну Гору. Кроз српску земљу и посед могу да дођем до његове канцеларије и седишта сваке његових служби. Уверен сам да ћу бити у Подгорици када режиму Мила Ђукановића дође крај. Од тога дана па до краја живота, славићу две славе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: