Антифашизам као дио предизборне мантре владајуће партије

Пише: Феђа Павловић

Пошто видим да се, по ко зна који пут, у овом предизборном лудилу говори о антифашизму као о некаквој ‘кључној тековини’ – ‘кровној вриједности’, ‘стубу’, ‘темељу’ или чему већ – савремене Црне Горе, волио бих да кандидујем једну тезу. Наиме:

Они који најчешће помињу антифашизам не праве појмовну разлику између антифашизма у контексту Другог свјетског рата и антифашизма као идеолошке одреднице. У контексту Другог свјетског рата, Тринаестојулски устанак био је „антифашистички“ зато што су, стицајем околности, наши окупатори били фашисти (тј. војне снаге фашистичке Италије). Да су којим случајем наши окупатори били будисти, устанак би се вјероватно назвао „антибудистички“. Нису се устаници латили оружја зато што су њихови окупатори заступали фашистичка становишта, него зато што су им окупирали земљу. Стога је Тринаестојулски устанак  прије свега патриотски и слободарски тренутак, па је, као такав, један од оних догађаја од прворазредног историјског значаја на које смо сви с правом поносни.

У идеолошком/вредносном смислу, антифашизам означава противљење фашистичкој идеологији (или бар некој од њених кључних компоненти). Како је теоријска расправа око дефинисања листе убјеђења за која се може рећи да конституишу фашистички свјетоназор преширока да бих се ја ту сад нешто петљао у пола дванаест увече (а онај Еков идиотски есеј о ур-фашизму намјерно не помињем), навео бих тек три неупитне фашистичке ставке:

(1) државопоклонство, илити доживљај ‘Државе’ као централног историјског субјекта и јединог могућег оквира политичких збивања („све за Државу, ништа ван Државе…),

(2) ауторитаризам, опсесију друштвеном хијерархијом и одржањем ‘јавног реда и мира’, уз неизоставни култ Вође,

(3) антиплурализам, неспособност да се идеолошком противнику дозволи да постоји, тумачење сваког вида опозиције власти као издаје ‘Државе’ а свих критичара као издајника. Да не дужим, то су три ставке – а има их више, од корпоратизма и фетиша здравља, до мита о новорођењу, традиционализма и екстремног колективизма…

Па ми ви сад реците, узевши у обзир ставке (1), (2) и (3), по ком то основу савремена Црна Гора и њена владајућа класа имају икакве везе са антифашизмом? По чему је антифашизам наша кровна „тековина“?

Ето вам теме за размишљање.

Прочитајте ЈОШ:

Изјава самозваног монтенегринског митрополита да би према потреби прешао у римокатолицизам (ТВ Русија 1)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: