Антируска хистерија не јењава: Страх од руских хакера
1 min readПише: Биљана Митриновић
Како се приближава гласање у свим државама Европске уније за Европски парламент креће и нова-стара медијска хистерија о руским хакерима који, наводно, већ имају стратегију како ће и кога напасти.
„Фајненшел тајмс” тврди да руски хакери убрзано и масовно интензивирају припреме за сајбер-нападе на изборни процес који ће се одржавати од 23. до 26. маја и да званичници ЕУ и технолошке компаније морају што прије да планирају одговор.
Андерс Фог Расмусен, некадашњи генерални секретар НАТО, а сада савјетник украјинског председника Петра Порошенка, недавно је рекао да ће Русија користити сва могућа средства како би пореметила предстојеће изборе за ЕП и да ће она бити „највећи малигни фактор”. Он тврди да ће мијешање у кампању укључивати стварање немира појачавањем постојећих политичких подјела; да то није идеолошки рат из Русије, није ни љевичарска или десничарска кампања, већ кампања која има за циљ подривање повјерења и самопоуздања те иницирање хаоса и нестабилности. Дезинформације ће се ширити коришћењем лажних видео и аудио-записа, а Расмусен тврди да поједине европске националне владе немају капацитет да се супротставе тим напорима.
Допринос борби дао је и Европски савјет за међународне односе анализом „Европски избори 2019: како антиевропски план подразумијева сламање Европе и шта се може учинити да се то спријечи”. На педесетак страница фокус је на унутрашњим непријатељима који су „оружје Кремља”.
И сам предсједник Европског савјета Доналд Туск је позвао на уједињење у борби против „спољних антиевропских снага које отворено или тајно настоје да утичу на демократске изборе Европљана, као што је био случај са брегзитом и једним бројем изборних кампања у Европи”. Чак је и руски премијер Дмитриј Медведев прије недјељу дана у Луксембургу коментарисао ове наводе ријечима: „Још није ни било избора, а већ смо сумњиви. Искрено, то је глупост, параноидна глупост – сумњати на некога иако се догађај још није збио.”
Изузев у Естоније, која је електронско гласање увела 2005. године и од тада се избори дијелом спроводе преко интернета, гласање у осталим државама се одвија на класичан начин, па се и пребројавање гласова ради ручно. Занимљиво је да се Естонци до сада нису жалили да су се руски хакери мијешали у њихове изборе, ако ишта – вјежбе ради.
Ипак, у понедјељак је Естонска обавјештајна служба у посебном извјештају упозорила да ће Русија ове године вјероватно покушати да утиче на изборе у Европском парламенту, да ће наставити с обавјештајним радом и операцијама утицаја против Запада, као и са припремама за оружани сукоб са НАТО-ом. У извјештају на 70 страница предвиђају се активности и циљеви руских обавештајних служби: циљаће европске парламентарне изборе у мају, с вјероватним фокусом на веће државе чланице Њемачку, Француску и Италију, у којима се могу надати да ће имати највећи утицај на састав европског парламента у наредних пет година.
Мик Маран, аутор извјештаја и генерални директор естонске спољнообавјештајне службе, тврди да ће Руси хтјети да обезбиједе што више проруских и евроскептичних посланичких мандата. У европским државама се одвија оштра борба за придобијање грађана између посланичких група, а покушава се повећати и излазност која је традиционално ниска на изборима за Европски парламент.
У односу на гласање 1979, када је на изборима учествовало 64 одсто гласача, на посљедња два гласања је изашло свега око 43 одсто. При томе, у Словачкој је прије пет година гласало свега 13 одсто, у Чешкој 18, а Словенији 25 одсто. Одзив евроскептика је такође био значајно већи од евроцентриста.
Извор: Политика
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: