Антовић: Каква је наша породична реалност у односу на примјену конвенције Савјета Европе?

Изјава министра здравља Будимира Шегрта да је у Црној Гори свако треће дијете емотивно злостављано, те констастација министарке рада и социјалног старања Зорице Ковачевић да је насиље према критеријумима СЗО–свјетске здраствене организације један од индикатора здравља једне нације намеће питање колико су породице дисфункционалне тј. колики је број функционалних породица у Црној Гори, наводи чланица Главног одбора Демократске Црне Горе Весна Антовић.

„У борби против насиља у породици у Црној Гори донесене су законске регулативе, Закон о насиљу, затим се иста проблематика решава кривичним законом, прекршајним поступцима али и међународним правним актом. То је конвенција Савјета Европе о спречавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици. Конвенција Савјета Европе предвиђа опште и специјализоване услуге за превенцију у борби прортив насиља. Општи услови предвиђају правну, социјалну, здраствену и финансијску помоћ. Специјализоване услуге омогућавају краткорочну и дугорочну специјализовану подршку жртвама насиља“, поручује Антовић.

Црна Гора је, како додаје, ратификовала конвенцију чиме је преузела обавезу да мијења и усклађује законе који се односе за жаштиту од насиља, да обезбиједи ресурсе за превенцију и заштиту од насиља као и новчана средства за финансирање тих активности и сервиса.

„Каква је наша реалност у односу на примјену конвенције Савјета Европе? Смањење насиља нема без активног учешћа локалне заједнице. На локалном нивоу је неопходно развијати сервисе за превенцију као и пружање помоћи збрињавања жртвама насиља. У том контексту треба ли рећи да читав приморски регион нема ниједно склониште ни кризни прихватни центар за жртве насиља. Нема регистрованих ургентих хранитеља као један од сервиса за ургентно збрињавење дјеце. Приморје је ризичније током љета за таква дешавања. Узмемо ли у обзир да туризам не доноси само новац него са љетом иду и многи проблеми који се у социјалном контексту (скитња, просјачење, проституција…) морају рјешавати? Остаје једина могућност депортовати наше туристе до границе заједно са малољетном дјецом. Такво поступање са жртвама насиља још ако има дјеце је у сукобу са правима жртве као и са свим правима и конвенцијама које се односе за заштиту дјеце. А потписници смо конвенције“, поручује Антовић.

Са истом конвенцијом чланице потписници су, објашањава, обавезне да омогуће и специјализоване услуге подрске за све жртве насиља и дјецу за опоравак од насиља.

„Психо-социјална помоћ жртавама насиља је као услуга мртво слово на папиру. То је услуга која се пружа и жртви насиља као и насилнику. Код нас је пракса да се насилник кажњава и друга помоћ је ускраћена. Изостанак праве и стручне помоћи жртви насиља јесте насиље. У оваквим условима код нас жртва насиља је  двострука жртва. Једно насиље је у породици то је директно насиље, а индиректно насиље трпи у моменту када пође да тражи пут за своју заштиту. Јасно и прецизно у истој конвенцији је написано: Чланице ће се уздржати од учешћа у било каквом чину насиља и обезбиједити да државни органи, званичници, службеници, установе и други актери који наступају у име државе поступају у складу са овом обавезом“, наводи Антовић.

Како поручује, здрава породица је услов свих услова за здраво и проспреритетно друштво, а Демократе ће у свом раду радити на на јачању породичних потенцијала.

„За јачање породичних капацитета неопходно је активно, стручно као и системски приступ решавању проблема. Што значи активна улога, улога државе и локалне заједнице. Активно учешће невладиног сектора. Развијање приватног сектора за пружање социјалних услуга које је у Црној Гори изостало које је такође је предвиђено истом конвенцијом. Такав системски приступ са стручним и оспособљеним кадром и уз пуну примјену свих одредби из Конвенције Савјета Европе је први корак за решавање насиља у породици и заштита дјеце као најризичније популације“, закључује Антовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: