Апартхејд над Србима: Жуте траке и беле капуљаче

Пише: Мишо Вујовић

Да ли је иницијатива градоначелника јужне Митровице о укидању северног дела овог града још једна у низу претњи и притисака на званични Београд, или је увод у етничко чишћење Срба под високим покровитељством међународних центара и по већ виђеном Хрватском сценарију, а самим тим и почетак новог конфликта и катастрофе великих размера?

Да ли и званично почиње апархејд над Србима, намеће се логично питање гледано на догађања у окружењу (БиХ и ЦГ) и благе реакције међународних центара моћи без чијег мига Приштина не повлачи ни један потез.
Врховни апелациони суд Босне и Херцеговине ослободио је Насера Орића оптужби за ратне злочине, игноришући доказе о његовим злоделима над српским цивилима у селима око Сребренице.

О монструму из Сребренице или “харизматичном лидеру босанских муслимана”, како га је, у ратно време, називала ведета Си-ен-ена, Кристијана Аманпур, својевремено је у својој књизи “ Реч војника” писао француски генерал Филип Морион:
“ Насер Орић је често ишао у ратне походе на околна српске села. Највећи масакр догодио се за православни Божић 1993. године. Заробљених није било, јер му то не дозвољавају закони његове вере, рекао ми је Орић”, сведочи генерал у својој књизи.

Насер Орић је у Сарајеву дочекан као херој, док 2800 побијених Срба од руке овог злочинца и људи под његовом командом, нема право на правду. Судећи по овој одлуци Врховног апелационог суда у Босни и Херцеговини апартхејд над Србима добија правни или правосудни легитимитет.
У Титограду је парламент прогласио ништавним одлуке Подгоричке скупштине 1918. године.

Црногорци су и овим потезом наставили самопотирање или брисање свог аутентичног идентитета. Исти људи су деведест друге референдумом потврдили Подгоричку скупштину стварајући са Србијом Савезну Републику Југославију. Притисци и претње Србима се настављају. Чак неки званичници прете протеривањем јер пројекат црногорске нације није заживео. Оваква врста бруталности црногорског режима уклања и ту танку нит између жутих трака и белих капуљача.

Хапшење Небојше Медојевића, прагматика широког политичког дијапазонна некадашњег тројанског коња власти због вербалног деликата за скупштинском говорницом данас је недопустиво и у државама са неупоредиво мањем капацитетом људских права и слобода. Држава то сам ја, сада их кажу има више, јер Господар није сам, али свако ко се супростави том добро уходаном интересном механизму насрнуо је на државу. На њене још крхке и пуцању склоне темеље препуне афера, криминала, комплекса, мржње… Постаје ли Црна Гора Камбоџа из времена Пола Пота и Црвених Кмера !?
Уз беле капуљаче, жуте траке, Црвене Кмере, уклапају се и жуте куће !

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: