ИН4С

ИН4С портал

Апел за одбрану Косова и Метохије

1 min read
Питање Косова и Метохије се не може решити без пристанка Србије нити је ико може понизити, ако не понизи себе сама.

Апел за одбрану Косова и Метохије је настао у Београду, у сарадњи Политичког савјета Демократске странке Србије са нестраначким, јавним личностима, а међу његовим потписницима се налазе и митрополит црногорско-приморски Амфилохије и низ архијереја СПЦ. У Апелу, који објављујемо у цјелини, наглашава се да је процес сецесије јужне српске покрајине добио забрињавајући замах, те напомиње да конфликт треба замрзнути. Одричући се Космета Србија би смртно ранила себе и ударила срамни жиг на лице Срба, свих и свуда, каже се у Апелу и напомиње да се питање КиМ не може ријешити без пристанка Србије „нити је ико може понизити, ако не понизи себе сама“. „Саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље отпочело би незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје“, напомињу потписници Апела.

Апел за одбрану Косова и Метохије преносимо интегрално:

Први пут у српској историји, надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке. У овом одсудном часу, ми долепотписани обраћамо се јавности и српским властима следећим захтевима:

неодговорном политиком, одобравањем Еулекса, измештањем дијалога о Косову и Метохији под окриље Европске уније, отпочињањем „техничког дијалога” и закључивањем и спровођењем неуставног Бриселског споразума, процес сецесије Косова и Метохије је добио забрињавајући замах. Тај процес се може и мора зауставити.

захтеви САД и најмоћнијих земаља ЕУ да Србија и Косово потпишу „правно обавезујући споразум“ и да се Србија сагласи да „Косово“ буде примљено у међународне организације, укључујући Уједињене нације, као и свака подела Косова и Метохије – неприхватљиви су и морају бити одбијени, једном за свагда.

–Садашње међународне околности су такве да до праведног решења није могуће доћи. Замрзнути конфликт (попут конфликта на Кипру и другде) је једина разумна одлука. Будући нараштаји неће бити најсрећнији ако им у наслеђе ово питање оставимо нерешено, али ће бити најнесрећнији ако и себе и њих заувек осрамотимо, одричући се Косова и Метохије, своје части и свог Јерусалима. То никад није учинио ни један народ. Пристајући на такав преседан Србија би смртно ранила себе и ударила срамни жиг на лице Срба, свих и свуда.

Разговоре са представницима Албанаца са Косова и Метохије ваља наставити, неорочено и неусловљено, под окриљем Савета безбедности УН, до коначног решења у складу са Уставом Републике Србије, Резолуцијом СБ УН 1244 и међународним правом. Питање Косова и Метохије се не може решити без пристанка Србије нити је ико може понизити, ако не понизи себе сама.

Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет. Зна се да оно што се силом узме, може да се врати, али да оно што се поклони остаје изгубљено. Саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље, са највећим бројем својих Црквено-народних средњовековних Светих Споменика – Владарских, Патријарашких и Свенародних Задужбина – као и од дела сопственог народа, отпочело би незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје.

др Будимир Алексић

митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Радоје Андрић, новинар

Предраг Гага Антонијевић, редитељ

проф. др Слободан Антонић

проф. др Зоран Арсовић

епископ умировљени захумско- херцеговачки Атанасије

проф. др Синиша Атлагић

Драгомир Ацовић, архитекта

академик Данило Баста

Данило Бећковић, редитељ

академик Матија Бећковић

проф. др Владимир Божовић

Хаџи Петар Божовић,

глумац Снежана Божовић

проф. др Драгиша Бојовић

Синиша Боровић, генерал у пензији

проф. др Павле Ботић

проф. др Милан Брдар

проф. др Ђорђе Бубало

мр Жељко Будимир

проф. др Алекса Буха, академик АНУРС

Предраг Васиљевић, новинар

проф. др Слободан Владушић

проф. др Емил Влајки

Димитрије Војнов, књижевник

Никола Врзић, новинар

проф. др Наташа Вујисић Живковић

проф. др Игор Вуковић

проф. др Ђорђе Вуковић

др Слободан Вуковић, научни саветник

проф. др Дивна Вуксановић

Маринко Вучинић, публициста

проф. др Оливера Вучић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Василије Гвозденовић

проф. др Јован Делић

проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник

проф. др Ирина Деретић

Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске

Споменка Деретић, новинар

Слободан Деспот, књижевник

Биљана Диковић, новинар и песник

Ивана Димић, књижевник и драматург

др Јово Дробњак

Будимир Дубак, књижевник

проф. др Јован Б. Душанић

проф. др Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице

Гојко Ђого, књижевник

Биљана Ђоровић, новинар

др Горан В. Ђорђевић, адвокат

др Мирослав Ђорђевић, начелник хирургије КБЦ Бежанијска коса

доц. др Далибор Ђукић

др Срећко Ђукић, бивши амбасадор

др Веселин Ђуретић

Милка Ђуретић

Новица Ђурић, књижевник др

Ђуро Ђурић

Слободан Ерић, главни уредник Геополитике

др Александар Живковић, лекар

Бранко М. Жујовић, новинар

протојереј ставрофор Слободан Зековић

Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо

ђакон Ненад Илић

др Слободан Јанковић, научни сарадник

др Јован Јањић

академик Иван Јевтић

свештеник Радован Јевтић

епископ полошко-кумановски Јоаким

епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

епископ славонски Јован

др Бојан Јовановић

доц. др Милош Јовановић

Миодраг Д. Јовановић, првак опере Народног позоришта

протојереј ставрофор Обрен Јовановић

Иван Јовић, редитељ

проф. др Васиљ Јововић 

протојереј ставрофор Димитрије Калезић

Весна Капор, књижевник

Владимир Кецмановић, књижевник

проф. др Ненад Кецмановић

викарни епископ диоклијски Кирило

Љубомир Кљакић, публициста

проф. др Микоња Кнежевић

проф. др Милош Ковић

Славка Којић, адвокат

проф. др Часлав Копривица

академик Василије Крестић

протојереј ставрофор Момчило Кривокапић

мр Славко Крстајић

доц. др Гордана Крцуновић

проф. др Душан Крцуновић

епископ шабачки Лаврентије

Александар Лазић, уредник портала Стање ствари

проф. др Горан Латиновић

проф. др Мило Ломпар

епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин

доц. др Велимир Лукић

епископ западноамерички Максим

проф. др Марко Маловић

Никола Маловић, књижевник

проф. др Славица Манић

проф. др Срђан Маринковић

проф. др Ратко Марковић

Јован Маркуш, књижевник

Драган Маршићанин, бивши председник Народне скупштине Републике Србије

Дејан Мастиловић, издавач

доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву

Јелена Иванишевић Пауновић, глумица и продуцент

игуман манастира Свети Архангели код Призрена Михаило

Љубинка Милинчић, новинар

Душан Милић, редитељ

др Драгиша Миловић, бивши председник општине Звечан

проф. др Дејан Мировић

проф. др Вера Миланковић

Милош Милојевић, новинар

проф. др Љубинко Милосављевић

др Александар Митић

др Сара Зорица Митић, лекар, књижевник и преводилац

протојереј ставрофор Драган Митровић

академик Драгослав Михаиловић

Бранимир Нешић, издавач

Желидраг Никчевић, књижевник

протојереј ставрофор Радомир Никчевић

Бошко Обрадовић, народни посланик

проф. др Слободан Орловић

академик Часлав Оцић

Александар Павић, политиколог

Бранко Павловић, адвокат

Марко Паљић, продуцент

протојереј ставрофор Радивоје Панић

проф. др Драго Перовић

протојереј ставрофор Гојко Перовић

проф. др Жарко Петковић

мр Михаило Петковић, сликар

проф. др Александар Петровић

академик Предраг Пипер

проф. др Валентина Питулић

проф. др Александар Поповић

др Милутин Поповић Захар

Александар Протић, продуцент и издавач

мр Синиша Радић

дипл.инж.ел. Рајко Радусиновић

Горан Радовановић, редитељ

протојереј Борис Радовић

Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С

Марина Рајевић, новинар

др Александар Раковић, виши научни сарадник

протођакон др Љубомир Ранковић

проф. др Митра Рељић

доц. др Слободан Рељић

проф. др Бранислав Ристивојевић

Дејан Ристић, професор Богословије у Призрену

Милан Ружић, књижевник

Душан Савић, спортиста проф.

др Слободан Самарџић

проф. др Марко Секуловић

епископ Митрополије аустралијско- новозеландске Силуан

протођакон проф. др Прибислав Симић

Остоја Симетић, публициста

јереј др Милорад Средојевић

Игор Станковић, филмски дистрибутер

Радмила Стањевић, адвокат

проф. др Миломир Степић

проф. др Драган Н. Стојановић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Јелица Стојановић

епископ рашко-призренски Теодосије

Теша Тешановић, новинар

доц. др Срђа Трифковић

Драган Филиповић, публициста

академик Коста Чавошки

проф. др Љиљана Чолић

протојереј ставрофор др Велибор Џомић

проф. др Богољуб Шијаковић

доц. др Марица Шљукић

проф. др Срђан Шљукић

Милош Шобајић, сликар

проф. др Мара Шћепановић

доц. др Небојша Шулетић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

26 thoughts on “Апел за одбрану Косова и Метохије

  1. Ja sam predstavnik manjine u nasem drustvu
    koja se trenutno nespretno okuplja pod okriljem
    iskrene levice . Medju potpisnicima mi je tesko da pronadjem
    neku licnost sa kojim se slazem , uglavnom je
    tu tvrdokorna desnicarska bratija .
    Ipak bih potpisao i ja .
    Veoma je poznat politicki stav da je za “gubitak”
    KIM odgovorna “ komunisticka vlast” .
    Razjasnio bih prvo jednu vaznu
    istorijsku zabludu , kod nas , kao ni u Sovjetskom
    Savezu nikada nije bilo komunizma niti socijalizma !
    Mi smo ziveli u drzavnom kapitalizmu i partijskoj
    diktaturi a ne diktaturi proletarijata .
    Veoma slicno kao i danas , jedina je razlika sto
    se zbog socijalnih promena koje je doneo svet
    medija danas nonsalantno dozvoljava “ visepartijski
    sistem “ i izbori koji su bezazleni za kamarilu na
    vrhu .
    Kategoricki se protivim nezavisnom Kosovu i
    Metohiji ! Isto tako sam protiv da se KIM upravlja iz
    Beograda . Postojala su kredibilna resenja u
    Jugoslaviji ali su ih unistili oni cija deca danas
    vladaju Balkanom . Politika kod nas nije generacijska
    stvar vec familijarna , partije su samo formalni okvir .
    Pare su u pitanju , one se obezbedjuju na duzi rok
    teritorijalnim obelezavanjem granica kao sto
    to rece Kurt Kobain u svojoj pesmi Territorial pissings .

    Jovan Djordjevic , avijaticar

  2. Поздрав браћи и сестрама из Црне Горе. Апел сам потписао, но то је само апел-молба коју Власт у Београду не мора и неће да узме за озбињно. Јуче је покренуто потписивање „Народне Резолуције“ која ће бити правно обавезујућа и са којом ћемо изаћи испред српске власти, УН, Русију. Након ове Резолуције Власт ће ако буде урадила оно на шта се спрема, кад тад да потпадне под удар Закона а оно што буду потлисали са шиптарским крволоцима за нас ће бити необавезујуће. Не треба заборавити да 1941. г. многи нису веровали да ће Хитлер да пропадне, но дође `45. па је онда било стани-пани. Резолуцију можете видети на сајту http://www.narodnarezolucija.rs а детаљније се информисати на сајту интернет радија „Снага Народа“.

  3. Nema poptpisa nijednog Srbina sa Kosova…Pisi ga cavka sto bi rekli mi Kosovci…Hvala vam za pisaniju…al je bez nas nekako besmusleno….O Kosovu smo uvek i uvek demo odlucivati mi…Sta god ko piso i potpisivo…nasa je zadnja.. Uz Bozju pomoc opstacemo i izdrzacemo iskusenja ja od nasih ja od tudjina…

  4. Mir i bistra glava nam je sada potrebna a ne tabloidne kretenske svadje i prepucavanja.
    U svetu ipak postoji medjunarodno0 pravo a u svakoj zemlji i unutrašnji zakoni i Ustav.I jedno i drugo mi imamo pa šta tu ima da se polemiše.Ako se nje poštuju medjunarodni zakoni znači da je svet bezmalo već u ratu!Da li jue zločin pozivati se na vladavinu prava ili pravo vladavine?
    da sumiramo na šta treba da se koncentrišemo i to po svaku cenu: naši najbolji branioci i najsigurniji oslonci su:,1. Rezolucija 12 44 Saveta Bezbednosti o Kosovu i 2. Ustav Srbijue.Oba imperativno ne smeju da se krše jer bi to značilo odricanje od suvereniteta sopstvene zemlje, A jasno je da to mora da poštuje svaki normalan čovek.Prema tome naša vlada je tražila ~~unutrašnji dijalog~ po meni bez potrebe, jer svi mislimo isto.PA ČEMU ONDA PREEPIRKE?

  5. Mislim da je tek sada počeo pravi dijalog. Dijalog koji mora da nas na kraju ujedini. Ovaj Apel je deo našeg odgovornog, časnog i iskrenog pokušaja da sačuvamo Kosovo i Metohiju. Dijalog podrazumeva da se čuju sve strane i sva mišljenja. Ali već se po starom običaju isključuju i diskredituju oni koji ne misle kao vlast. U suštini samo postojanje Apela je već ogromni obavezujući bremen na leđima vlasti koja sada mora da nas uveri da Dijalog koji ona organizuje nije već pripremljeni alibi za izdaju. Sa druge strane nije fer optuživati za nešto što se još nije desilo. Mislim da je potrebno spustiti loptu na zemlju, zaustaviti optuživanje i histeriju, i raditi na usaglašavanju onih zajedničkih teza koje, koliko vidim, postoje. Srbi ne smeju sebi da dozvole da se razjedine u ovom teškom istorijskom trenutku. I jedni i drugi smatraju da treba pregovarati, pa pregovarajmooo.
    POTPISUJEM: ZORAN REPAJIĆ, dipl. maš. ing. Beograd.

  6. Za Njegosevca Slazem se sa predlogom i kamo srece da vecina duhovnih otaca tako pomisli a kamoli ucini. I da je Milosevic krenuo na celu vojske kao i Kostunica 2004 nebi sada kukali vec bi slavili dostojno na ovom ili onom svetu. A posto nemamo nikog vec sami sebe od Dusana i Lazara jedino da cekamo novo njihovo radjanje na celu sa VLADIKOM NIKOLAJEM AMIN HRISTO SE RODI.

  7. Господо потписници, једини и први исправни потез који треба урадити је пресељење нашег Патријарха и Светог синода из Београда у Пећ и тиме свијету ставимо до знања да је то нсша Света земља. наш Јерусалим. Докле ћемо кукати и јадиковати из Београда, него пут под ноге да виде они наши несретници да нијесу осзављени на милост и немилост крвницима, а тим потезом ћемо олакшати напоре братске Руске федерације која нас штити у УН.

  8. Ovu peticiju treba proslijediti u Republiku Srpsku, Grcku i Crnu Goru. A poslije svih potpisa, poslati na na ovjeru Putinu u Moskvu. ZIVJELA VELIKA SRBIJA!

  9. Vi svi mozete da priznate „NATO-Kosovu“, ali ja i moja porodica NIKAD, NIKAD, NIKAD necemo priznati tu ludachku, nezamislivu mucku.

    Ne samo to, zelim da sve vas, bilo gde da ste – koji na bilo koji nachin radite na tom DJAVOLOVOM PROJEKTU (unistenje srzi-biti-dushe jednog naroda) stignu Bozje Kletve, onako, kako se to desavalo i do sada.

    1. I mene čudi da nema nekadašnjih suvih „nacionalista“Draškovića Vuka,Basare,Koštunice,Protića,Dušana Kovačevića,a nema ni sadašnjih Šešelja,Stamatovica,Velje Ilića…

  10. Мислим да у Црног Гори ДФ или Митрополија или неки трећи кредибилан чинилац, треба организовати потписивање петиције, што пре, ауторитативно, с уписима података из личних исправа грађана.

  11. Овај фри монтенегро и Птрахиња они су вам огледало данашњег улизничког и пожмирепског народа.

  12. Не дамо те земљо Србинова!
    Коначно се српска патриотска елита овим Апелом огласила, послала јасну поруку свом народу о намјерама штеточинске власти и јавно се супроставила науму велеиздајника, који у овом часу, неподношљива је то и ужасна чињеница, има апсолутну власт у Србији.
    Овај Апел је и велико охрабрење за страдални српски народ на Косову и Метохији!

    1. Na onoj gore listi su svi najbolji, zivi sinovi srpskog naroda. Naspram njih imate Lobiste Chedu, Vuka D. (ucenjen Hagom), Chanka, Biserko, Kandicka, Milicka, Shutanovac…. pa onda imate Vuchka (kome skandiraju „Peder“), Dachic (ucenjen-neoptuzen za aferu koferche), starog manekena Tadica, Lobiste Janjic i desetine slichnih itd itd….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *