Апел Универзитету Црне Горе

Образложење

Путна инфраструктура у Црној Гори је у изузетно лошем стању. Међуградски превози још у горем. Чести су застоји, дуга су чекања, дешавају се чак и потпуне обуставе саобраћаја. Зими томе доприносе сњегови, поледице и одрони, а љети гужве и евидентни успјеси туристичких сезона.

Доласци студената на Цетињски факултет су много тежи и непредвиљивији него што су то доласци на остале факултете. Редовнима и ванреднима студентима ФЦЈK кашњења је преко главе. Ако се ту нешто не промијени плашим се да ће се обесхрабрити и они будући, ентузијастички настројени студенти који намјеравају уписати ФЦЈK-а. Уколико пак, не дај Боже, дође до пада мотивације и интересовања, младим људима се може наметнути она чувена и још увијек актуелна реченица: „Улица је најјачи факултет“. А то не би нимало било добро.

У временима међусобних обрачуна криминалних кланова и борби, што међународне, што црногорске полиције, против криминалних организација, наше улице треба растеретити и факултетских амбиција и факултетских потенцијала. Надам се да се слажете с овом констатацијом.

Руку на срце, ништа добро нам не доноси ни образовни систем у коме се патриотизам снажно испољава само на једној универзитетској јединици, без обзира што се та једница налази у Пријестоници и државотворном језгру Црне Горе. Патриотизам нам је потребан свугдје. Морамо га ширити иако је све мање универзитетских шалтера гдје се за патриотизам обрачунавају бодови приликом студентских конкурисања и уписа на факултете. И то се мора промијенити.

Будимо непристрасни. Није у реду да само професори и студенти једне универзитетске јединице уживају привилегије патриотизма. Пружите шансу и осталима. Није патриотизам слободна активност која се испољава у вечерњим терминима приликом гледања ТВ дневника или исправним гласањем на изборима сваке друге или четврте године. Патриотизам је дужност и обавеза. Зато завршите са волонтерским и хонорисаним облицима патриотизма. Уведите патриотизам на велика врата Универзитета и његових наставних програма. Патриотизам треба бодовати по критеријумима и моделима који важе за бодовање научних радова. Под хитно су нам потребне четири патриотске цитатне листе са поткатегоријама и тежинским коефицијентима. Так тада ћемо добити праву слику о научним капацитетима факултета.

Да би се освајало и вредновало знање не само из патриотизма, већ и из било које друге области важно је пронаћи праве учитеље. Потрага за елитним учитељима траје од како је вијека и свијета, на сваком мјесту и у сваком добу, од старогрчких школа до Оксфорда, Kембриџа, Ломоносова, Јејла.

Зашто би Црна Гора по том питању представљала изузетак. Само слијепи не виде да Црна Гора за учење, надограђивање и усавршавање свог бескомпромисног језика патриотизма има најрелевантније професорске кадрове баш на ФЦЈK-у. Не интересује ме чијом су вољом или чијим пропустом ти кадрови стекли сумњива или несумњива универзитетска звања. Kадрови су ту. Држава кадрове плаћа. Држава кадрове мора искористити. Kадрови не служе за идентификацију филмских кадрова. Нијесу то тамо неке црне дрвене клапе које најављују снимања. Kадрови су живи људи.

А из искуства живих људи из наше давне прошлости можемо извући итекако важне поуке. „Ех да сам се ја у свој вакат мога докопат факултета друге би ми тице пјевале” говорили су нам наши дједови и прадједови када смо уписивали факултете.

„Стари Црногорци“ су били експерти за црногорски језик. Нажалост, у то доба се није има гдје изучават. ФЦЈK се отворио с великим, великим, великим закашњењем. „Стари Црногорци“ су већ били ишчезли, а са њима су нестала знања и вјештине из монтенегристике. Одумирањем предака истањио нам се и патриотизам. Сада се указала шанса да поправимо ствари. Искористимо је.

Kао Универзитет омогућите кадровима ФЦЈK-а који истражују црногорске старонахијско-књижевно-језичке стандарде да научна достигнућа до којих су дошли рашире преко својих подручних одјељења на ципанцијелу Црну Гору. Не интересују ме имена наставног особља које ће то урадити. Независно од тога јесу ли им звања призната у Новом Пазару или у Подгорци они у суштини остају браниоци и баштиници нашег језика. Они нам гарантују да ћемо савремена информатичка знања стећи на своме језику. Од изузетне је важности да у нову еру полупроводничке електронике, опште дигитализације, нано и биотехнологија, приступимо зборећи свој језик.

Уосталом, као независна држава у уставној смо обавези да чувамо уникатност језика и свега што из њега произилази. Нико нас у томе неће спријечити. Све док се наш језик потпуно не осамостали, док се не докаже као самоодржив, док не прохода и представи се говорним просторима од улцињских пјешчаних плажа до сњегова Дурмитора организоваћемо петиције, писати апеле и алармирати домаћу и међународну јавност.

Овај, први по реду Апел Универзитету Црне Горе има част да својом чврсто стиснутом шаком, симболом знате чега већ, потпише

Атанас Ступар предсједник Невладине организације НАНАПРАЈ (Научно Наставна Права Језика)

Журнал 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: