ИН4С

ИН4С портал

Археолошко налазиште Златне кале код Прокупља збунило археологе

zlatne-kale1Научници су открили остатке великог града из рановизантијског периода у селу Злата код Прокупља. Према њиховим речима, Златне кале су до сада највеће налазиште из тог периода у Србији, вероватно веће и од познатог Царичиног града, који је градио Јустинијан Први.

Министарство културе одобрило је почетна средства и подржало археолошка истраживања остатака великог града из рановизантијског периода у селу Злата код Прокупља, недалеко од Царичиног града, до сада највећег налазишта из тог периода откривеног у Србији.

„Овде смо на површини од 15 хектара, на локалитету Златне кале, уз помоћ средстава које нам је Министарство одобрило, започели кампању и поставили четири сонде“, објаснио је вођа археолошког тима Михаило Милинковић.

Према његовим речима, током прве фазе откривени су зидови импозантних размера грађени опеком и необично чврстим везивом и да се претпоставља да су били високи више од 10 метара.

Брана невероватних размера

На налазишту Кале археолози су пронашли и брану за акумулацију одакле се град највероватније снабдевао водом.

„Она је такође зидана опеком и невероватних је размера, 100 метара дужине и 6,5 метара висине, а зидови су дебели 4,4 метра“, каже археолог Михаило Милинковић.

То потврђује да је реч о великом налазишту, можда и већем од познатог Царичиног града, који је градио Јустинијан Први на само 14 километара од села Злате.

Пронађени су, наводи вођа тима археолога, и остаци цркве богато украшене мозаицима, а на сателитском снимку тог терена јасно се виде две улице које се укрштају у велики трг.

„На путу смо да откријемо други град по величини на тлу Србије из рановизантијског периода“, рекао је Милинковић.

Енглески археолог Еванс и аустријски Каниц су у 19. веку пронашли и нацртали видљиве остатке римских старина код села Злата, недалеко од познатог налазишта Царичин град, али оно до данас није истраживано.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *