Архиепископ македонски Стефан: „Зар смо као народ до сада мало суза пролили, мало црнине носили и мало гробова ископали?“

На опелу невиним жртвама које су изгубиле живот у ноћи која је заувијек промјенила Кочане и оставила празне школске клупе, архиепископ Стефан упутио је поруку.

На последњем испраћају невино пострадале дјеце, архиепископ македонски Стефан, са дубоком тугом, упутио је ријечи које су биле истовремено и опомена и утеха, молба и молитва.

– Зар смо као народ до сада мало суза пролили, мало црнине носили и мало гробова ископали, па нам је било потребно да доживимо и ову општенародну трагедију? – запитао је архиепископ, изражавајући бол цијеле нације, која већ предуго страда и плаче за својом дјецом.

Ова трагедија, нагласио је, сабрала је народ у јединственој жалости. Никада раније није се толико младости опраштало у истом тренутку, нити је икада једна ноћ била тако судбоносна.

– Ко је могао да претпостави да ће, након заслуженог одмора, у понедељак толике школске и студентске клупе остати празне? – казао је архиепископ.

– Правилно је и оправдано да тугујемо због ненадокнадивог губитка који нас је задесио, али да тугујући не будемо као они који немају наде. Света Црква учи и поучава да само вјера осветљава таму смрти и показује пут који води у живот вјечни. Стога је за нас, хришћане, вјера прва и једина утјеха у оваквим тешким тренуцима растанка са својим најближима. Помолимо се Господу да нам дарује снаге да поднесемо трагедију која нас је задесила – рекао је поглавар Македонске православне цркве.

У немоћи људске утехе, архиепископ Стефан указао је на једини извор истинске наде – Христа Васкрслог.

– За нас који вјерујемо, утјеха је у Ријечи Божјој и Његовом спасоносном дјелу. Утјеха нам је у истинитости Христовог Васкрсења и у васкрсењу свакога ко је вјеровао и живио у Христу.

Туга је природна, бол неизбјежан, али не смије бити безнадежан, јер је вјера једина која осветљава таму смрти.

Саборност у болу показала је снагу македонског народа, који је и овога пута, упркос губитку, остао сложан. Проглашени дани жалости у више земаља региона и Европе свједоче о томе да ова трагедија није само македонска, већ општељудска. Молитве које су узнели представници Цркава, изрази саучешћа који су стигли из цијелог свијета – све то је показало да нико није сам у овој несрећи.

– Македонија и овога пута плаче за својом дјецом и цео наш народ дијели бол са најближима страдалих, јер је губитак ових младих живота губитак за све нас – рекао је архиепископ, призивајући Господа да души сваког преминулог подари мир и мјесто међу праведницима.

У томе је последња молитва, последња нада и једини ослонац за оне који остају.

– Помолимо се и непрестано се молимо да их Господ упокоји и да њихове душе настани међу праведницима, а вама, њиховим родитељима и ближњима, да дарује утјеху, смирење и оправдану наду! Амин! Нека им је вјечни спомен.

(Религија.Рс)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: